ODUVEK je Crkva proslavljala Presvetu Bogorodicu kao pokroviteljku i zaštitnicu roda hrišćanskoga, koja svojim posredničkim molitvama umilostivljava Boga prema nama grešnima. Bezbroj puta pokazala se očigledno pomoć Presvete Bogorodice kako pojedincima tako i narodima, kako u miru tako i u ratu, kako u monaškim pustinjama tako i u mnogoljudnim gradovima. Događaj koji Crkva danas spominje i praznuje dokazuje samo to postojano pokroviteljstvo Presvete Bogorodice nad rodom hrišćanskim. Prvog oktobra 911 godine u vreme cara Lava Mudroga bilo je svenoćno bdenje u Bogorodičinoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Naroda je bila puna crkva. U pozadini crkve stajao je sveti Andrej Jurodivi sa svojim učenikom Epifanijem. U četvrti sat noći pojavi se Presveta Bogorodica iznad naroda sa rasprostrtim omoforom na rukama, kao da tom odećom pokrivaše narod. Beše obučena u zlatokrasnu porfiru i sva blistaše u neiskazanom sjaju, okružena apostolima, svetiteljima, mučenicima i devicama. Preklonivši kolena, Ona se dugo molila, zalivajući suzama svoje bogoliko i prečisto lice. Sveti Andrej videći to javljenje pokaza rukom Epifaniju blaženom, i upita ga: "Vidiš li, čedo, Gospođu i Caricu sveta, kako se moli za sav svet?" Odgovori Epifanije: "Vidim, sveti oče, i užasavam se!" Zbog toga se ustanovi ovo praznovanje, da nas podseti kako na taj događaj tako i na stalno pokroviteljstvo Presvete Bogorodice, kad god mi to pokroviteljstvo, taj pokrov njen molitveno ištemo u nevoljama.
REČ na POKROV PRESVETE BOGORODICE
U POSLEDNjA teška vremena, kada se sa umnoženjem grehova naših umnožiše nevolje naše, opasnosti naše, te se ispunjuju reči svetog apostola Pavla: opasnosti od razbojnika, opasnosti od rodbine, opasnosti od neznabožaca, opasnosti u gradovima, opasnosti u pustinji, opasnosti na moru, opasnosti među lažnom braćom (2 Kor. 11, 26); kada se ispunjuju reči samoga Gospoda, te ustaje narod na narod, i carstvo na carstvo, i bivaju gladi i pomori, i zemlja se trese po svetu (Mt. 24, 7); kada nas pritiskuju najezde tuđinaca, međusobni ratovi i smrtonosne bolesti, - Prečista i Preblagoslovena Djeva Marija, Mati Gospodnja daje nam u zaštitu pokrov svoj, da nas oslobodi od raznovrsnih opasnosti, da nas zaštiti od gladi, pomora i zemljotresa, da nas zakrili od rata i boleština, i da nas svojim pokrovom sačuva nepovređene. Potvrda ovoga bi data u carskom gradu Carigradu u slavnoj crkvi Presvete Bogorodice u Vlaherni,[1] za carovanja Lava Mudroga.[2] Tamo, za vreme svenoćnog bdenja uoči nedelje, 1 oktobra,[3] u četvrti sat noći, u prisustvu ogromno mnogo naroda, sveti Andrej, Hrista radi jurodivi,[4] podiže oči gore i ugleda Caricu Nebesku, pokroviteljku celoga sveta, Presvetu Djevu Bogorodicu, gde stoji u vazduhu i moli se, i sija kao sunce i pokriva ljude svojim česnim omoforom. Videći to sveti Andrej reče svome učeniku, blaženom Epifaniju: "Vidiš li, brate, Caricu i Gospođu svih kako se moli za sav svet?" Epifanije odgovori: "Vidim, sveti oče, i užasavam se".
Kao što nekada sveti Jovan Bogoslov vide na nebu veliko znamenje, ženu obučenu u sunce,[5] tako i sveti Andrej u Vlahernskoj crkvi, sličnoj nebu, ugleda Nevestu Nenevestnu, odevenu u sunčanu porfiru. Znamenje koje vide sveti Bogoslov praslikuje Premilostivu Pokroviteljku našu, pošto se to znamenje pokazalo u vreme kada je svetom tajnovidcu bila otkrivena pogibao koja preti svoj tvari: i biše, govori on, sevanja munja, i glasovi, i gromovi, i tresenje zemlje, i grad veliki: i znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce (Otkr. 11, 19-12, 1).[6] Zašto se ovaj znak, koji praslikuje Prečistu Djevu, ne pokaza pre sevanja munja, gromova, glasova, zemljotresa i grada, kada sve stihije još behu mirne, nego za vreme strašne pometnje na nebu i na zemlji? Zato, da se pokaže da Preblaga Zaštitnica naša pritiče nam u pomoć u najteže vreme, kada nam preti pogibao, i zaštićuje nas od bleska obmanljive, kratko blistajuće svetske taštine, od glasova žitejske gordosti i sujete, od gromova iznenadnog napada vražijeg, od bure strasti, i od grada odozgo nailazeće na nas kazne za grehe. Jer kada nas sve te nevolje pritiskuju, tada se, kao veliki znak, pojavljuje Brza Pomoćnica rodu hrišćanskome, štiteći nas i zakriljujući nas nevidljivim zastupništvom. Ovaj znak dade Gospod onima koji Ga se boje, da uteknu od luka (Ps. 59, 6); jer u ovome svetu mi smo postavljeni kao meta za streljanje. Sa svih strana lete strele na nas: jedne od luka vidljivih neprijatelja, koji hitno zatežu luk svoj i u gordosti svojoj nipodaštavaju nas; druge iz luka nevidljivih neprijatelja, da bismo se žalili kako ne možemo da podnosimo demonsko streljanje; neke - od tela našeg koje vojuje protiv duha; neke - od luka pravednog gnjeva Božjeg i pretnje, kao što o tome govori prorok David: Ako se ne obratite, Bog oštri mač svoj, zateže luk svoj i naperuje ga; i zapinje smrtne strele, čini strele svoje da pale (Ps. 7, 13-14). Da nas sve te strele ne bi smrtno ranile i da bismo izbegli opasnost, nama se dade znak: pokrov Prečiste i Preblagoslovene Djeve. Zaštićavani njenim pokrovom kao štitom, mi ostajemo nepovređeni od strela. Jer naša Zaštitnica ima hiljade štitova za našu zaštitu, kao što joj o tome govori Duh Sveti: Vrat ti je kao kula Davidova; hiljade štitova vise na njoj, sve strele junačke (Pesma nad pesm. 4, 4).[7]
Nekada David sazida prekrasnu i previsoku kulu između Siona što stoji na visokoj gori niže Jerusalima koji se naziva kćerju Siona.[8] I bejaše ta kula između njih kao vrat između tela i glave, jer visinom svojom nadvišavaše Jerusalim i dosezaše do Siona. Na toj kuli behu obešeni štitovi i sva oružja, potrebna za rat i odbranu Jerusalima. Duh Sveti upoređuje Prečistu Djevu sa kulom Davidovom: jer Ona, kći Davidova, posreduje između Hrista, Glave Crkve, i vernih koji sačinjavaju telo Crkve, nadvišujući Crkvu pošto je vaistinu viša od svih članova njenih, a dosežući i do Hrista kao Ona koja My je dala telo. Ona posreduje i sada kada stoji na vazduhu između neba i zemlje, između Boga i čoveka, između podvigopoložnika Hrista i zemaljske Crkve, kao Davidova kula između Siona i Jerusalima, načičkana jakim štitovima. Pod štitovima pak razumem svemoćne molitve njene za nas Bogu, koje dostojni čuše u vreme viđenja česnog Pokrova njenog: jer se Ona moljaše sa umilenjem kao Mati Sinu svome i Tvorcu, izgovarajući u molitvi reči samilosne i svemilostive, i govoreći: Care Nebesni, primi svakog čoveka koji slavi Tebe i priziva presveto ime Tvoje na svakom mestu; - i gde se spominje ime Tvoje, to mesto osveti; proslavi one koji proslavljaju Tebe i s ljubavlju počituju mene, Mater Tvoju, primajući svaku molitvu njihovu i zavete, i izbavljajući ih od svih nevolja i zala.
Takve molitve Presvete Bogorodice nisu li štitovi koji štite Crkvu? Zaista su one nerazorivi štitovi. O njih možemo ugasiti sve raspaljene strele.
Sveti Amvrosije kaže za Davidovu kulu[9] da je bila sagrađena sa dva razloga: da se zaštiti grad i da se ukrasi. "David sagradi kulu, veli sveti Amvrosije, da bude i zaštita i ukras gradu: zaštita, jer se sa nje nadaleko mogao ugledati neprijatelji biti prognat od grada! a ukras, jer visinom svojom nadvišuje sve visoke zgrade Jerusalima". - Stoga, nije bez razloga upoređena sa ovom kulom naša Pokroviteljka, koja nam je kula tvrđava pred licem neprijatelja, jer nas zaista štiti i ukrašava: štiti - kada daleko odgoni od nas vidljive i nevidljive neprijatelje, kada zarobljenike oslobađa od uza, kada mučene od nečistih duhova izbavlja, kada utešava žalosne, brani zlostavljane, hrani gladne, posećuje bolne, kada biva pristanište vitlanih burom; a ukrašava nas - pokrivajući pred Bogom sramnu golotinju duše naše svojim previsokim zaslugama kao najskupocenijom odećom, i obogaćujući našu ubogost prevelikom blagodaću kao nepotrošivim bogatstvom čini nas blagoprijatnima u očima Gospodnjim. Ukrašava nas Presveta Bogomajka - kada nas koji nemamo svadbeno ruho pokriva svojom rizom, te tako za Svevideće Oko čini kao nevidljivom sramnu golotinju duše naše, čega je odiskoni bila praslika zemlja bezoblična i neukrašena po, pokrivena vodama (1 Mojs. 1, 1-2). Jer zemlja neukrašena i pusta bejaše praslika grešne duše koja je pogubila svoju duhovnu krasotu, lišila sebe dobrih dela i postala tuđa blagodati Božje. Vode pak koje su pokrivale neukrašenu zemlju praslikovahu milosrđe Presvete Bogorodice, neiscrpno kao more, koje se bogato izliva na sve i pokriva sve. I kada se Duh Božji nosio nad vodama, nosio se i nad zemljom, pokrivenom vodama i neukrašenom, kao ne videći njenu nekrasotu. Ovo je tajanstveno praobrazovalo to da duša, pokrivana premilostivim pokrovom Djeve Bogorodice, ako i ne bude ukrašena vrlinama, neće biti lišena blagodati Svetoga Duha, jer pokrov Presvete Bogorodice pokriva njenu nekrasotu, kao što je voda pokrivala neukrašenu zemlju, i ukrasiće je blagoljepijem svoje blagodati i privući će k njoj Svetoga Duha. Prečista Djeva ukrašava nas kada grešne čini pravednima a nečiste čistima, kao što o tome govori Anastasije Sinait:[10] "Ona volhe čini apostolima i carinike evanđelistima, a bludnice - vrednosnijima od devojaka. Tako Mariju Egipćanku[11], nekadašnju bludnicu, Ona učini sada vrednosnijom od mnogah devojaka; i Marija, koja ranije beše tamna i nečista, sada sija kao sunce u Carstvu Hristovom - molitvenim posredovanjem Prečiste Djeve Marije, koja je pokrov i ukrašenje svima koji joj pribegavaju. Ukrašava Ona i sav duhovni Jerusalim, tojest Crkvu Hristovu, koja joj na današnji praznik ovako peva: O, Ti si čudesno ukrašenje svima vernima, ispunješe proroštava, slava apostola i krasota mučenika, pohvala devstva i predivni pokrov celome svetu.[12]
Na kuli Davidovoj sa štitovima behu sve strele zaštitnika zemlje; tako i Prečista Djeva, ta oduhovljena kula, ima pri sebi strele silnih, tojest molitve svetih koji se mole sa Njom. Jer se Ona javi u hramu stojeći u vazduhu ne sama nego sa anđelskim vojskama i sa mnoštvom Svetih, koji je u belim haljinama pobožno okružavahu. Svih tih Svetih molitve za nas k Bogu jesu kao strele silnih koje su u stanju prognati sve pukove demona. Zna Prečista Gospođa Bogorodica da je život naš na zemlji rat: jer protiv nas ratuje vrag sa svima svojima silama; on je krenuo na nas sve svoje pukove i opkolio nas svima svojim legionima, po reči psalmopevca: Opkoliše nas psi mnogi, čete zlikovaca kruže oko nas; razvališe na nas usta svoja, kao lav koji je gladan lova i riče (Ps. 21, 17. 14). Toga radi i Nebeska Carica, želeći nam pomoći, krenu protiv vraga našeg sve Nebeske Sile, pozva proroke i apostole, sabra mučenike i devstvenike, sakupi prepodobne i pravedne, i sa njima dođe da nam pomogne, da nas okruži silnom vojskom, i da nam da pobedu nad neprijateljima: Jer se njome odnose pobede, njome obaraju neprijatelji".[13] Ona dođe sa anđelskim vojskama, jer je Ona lestvica koju Jakov unapred vide, koju okružuje mnoštvo anđela. Spominjući ovde Jakovljevu lestvicu, neko se može sa čuđenjem pitati: zašto anđeli na njoj ne stajahu mirno, nego neprestano uzlažahu i silažahu po njoj? No doznavši da je ta lestvica bila praslika Djeve Marije, po reči crkvene pesme: "raduj se moste koji na nebo prevodiš, i lestvice visoka koju Jakov vide" - on će shvatiti zašto anđeli na njoj ne imađahu mira. Jer v molitvah neusipajuščaja Bogorodica[14] = u molitvama neuspavljiva Bogorodica naređuje anđelima da zajedno s njom neprestano pomažu ljudima: da uzlazeći k Bogu uznose molitve onih što se mole, a nizlazeći - da donose od Boga ljudima pomoć i darove. Ta Lestvica i sada nizvede sa sobom s neba mnoštvo anđela, donoseći nam odozgo pokroviteljstvo i zaštitu. Ona dođe sa anđelima, da im zapovedi da nas čuvaju na svima putevima našim; Ona dovede sa sobom i sabore svih svetih da, satvorivši za nas saborno moljenje, saborno uznese i naše grešne molitve k Sinu svom i Bogu našem. Među svima svetima koji se javiše u hramu sa Prečistom Djevom, behu dva najodabranija izabranika: sveti Jovan Preteča, od koga nijedan između rođenih od žena nije izišao veći (Mat. 11, 11), i sveti Jovan Bogoslov, koga ljubljaše Isus, koji i leže na prsi Isusove (Jn. 21, 20). Njih obojicu, kao one koji imaju veliku slobodu pred Bogom, naša Molitvenica pokrenu sa sobom na molitvu za nas, da bi s njima što pre privolela Boga na milost: jer molitva pravednoga mnogo može pomoći (Jak. 5, 20). I stade Prečista Djeva između dva devstvenika, kao između dva heruvima, kao presto Gospoda Savaota između serafima, kao Mojsije sa podignutim rukama između Aarona i Ora; tada pade adski Amalik sa svom tamnom vlašću i silom svojom.
Tako dakle mi praznujemo pokrov Presvete Bogarodice Djeve, sećajući se preslavnog javljanja njenog u Vlahernskoj crkvi, koje vide sveti Andrej i Epifanije. Mi praznujemo, blagodareći Pokroviteljki našoj za takvo preveliko milosrđe njeno, javljeno rodu hrišćanskom, i usrdno je moleći da i sada i svagda mislostivo zakriljuje nas koji ištemo njeno pokroviteljstvo. To činimo, jer bez njenog pokrova i zastupništva nemoguće je živeti nama koji stalno razgnevljujemo Boga. Grešeći mnogo, mi padamo pod mnoge kazne, po reči psalmopevca: Mnoge muke ima grešnik (Ps. 31, 10). I mi bismo već propali zbog bezakonja naših, da nas ne zakriljuje Premilostiva Vladičica: jer kada ova Zastupnica ne bi predstojala moleći, ko bi nas izbavio od tolikih beda? ko bi nas sačuvao do sada slobodne? Prorok Isaija savetuje: Prikrijte se za čas, dokle prođe gnjev Gospodnji (Is. 26, 20). No gde se možemo prikriti od gnjeva Gospodnjega? U vreme stradanja mi nigde ne obretosmo zaklona osim jedine Vladičice sveta, koja kroz usta Duha Svetoga govori o sebi: Ja kao magla pokrih zemlju (Sirah. 24, 3). Stvarno, mi se skrivamo pod pokrivalo One koja kao magla pokriva zemlju. No zašto, o Sveskupocena Djevo Bogorodice, upoređuješ sebe sa tako ništavnom stvari kao što je magla? Nema li Tebi sunca, meseca, zvezda za upoređenje, utoliko pre što je o Tebi sa divljenjem rekao Premudri: Ko je ona što se vidi kao zora, lepa kao mesec, čista kao sunce? (Pesma nad pesm. 6, 9). A magla kakvu ima lepotu, te se Ti ne gadiš uporediti se sa njom? No evo u čemu je tajna: magla kada se zgusne nad zemljom i pokrije je, onda su sve zveri zaštićene od lovaca, jer ih niko ne može loviti. Zato Prečista Djeva i naziva sebe maglom, jer nas skriva od lovaca. A mi grešni, mi smo, po rasuđivanju svetog Zlatousta,[15] zbog svoje nečovečnosti - stoka i zverovi: ugađamo stomaku kao medvedi, utovljujemo telo kao mazge, zlopamtljivi smo kao kamile, otimamo kao vuci, ljutimo se kao zmije, ujedamo kao skorpije, lukavi smo kao lisica, otrov zlobe nosimo u sebi kao aspida. Takve zverove kakvi smo mi sustižu razni lovci: sustiže nas pravedni gnjev Božji, kažnjavajući nas za rđava dela naša, po reči Svetoga Pisma: Bog je Gospod osvete (Ps. 93, 1). Postižu nas i bezakonja naša, te svaki od nas može reći: Sustigoše me bezakonja moja, i ne mogoh gledati (Ps. 39, 13). Sustiže nas i nevidljivi vrag: Posta mi kao medved u zasedi, kao lav u potaji (Plač Jerem. 3, 10). Sustiže nas i vidljivi vrag. On govori: Teraću, stignuću, ubiću mačem svojim, ruka će moja gospodariti (2 Mojs. 15, 9). - Ali, ne bojmo se: mi imamo mislenu maglu koja nas pokriva - Prečistu Djevu Mariju. U nju se mi uzdamo, k njoj pribegavamo; pod pokrivalom njenim ni dlaka s glave naše neće poginuti, samo s umiljenjem zavapimo k njoj: pokrij nas pokrovom tvojim, Pokroviteljko naša, Presveta Djevo: U zlo doba zakrili nas (Ps. 26, 5). Svi dani života našeg jadni su, kao što nekada reče patrijarh Jakov: Malo je dana života moga i zli su bili (1 Mojs. 47, 9). Naročito su jadni oni naši dani u koje vidimo zlo, i oni u koje sami činimo mnogo zla, sabirajući sebi gnjev za dan gnjeva (Rm. 5, 2). Stoga svi ovi dani naši jadni, O Presveta Djevo, potrebuju tvoj milostivi pokrov. Pokrivaj nas, zakriljuj nas u sve dane života našeg, a naročito u ljuti dan kada se duša bude razlučivala od tela. Dođi nam u pomoć i zakrili nas od vazdušnih duhova zla podnebesnog; a u dan Strašnoga suda sakrij nas u tajnom skrovištu Pokrova tvoga! Amin.
