Istorijat i osnovni podaci Stari julijanski kalendar se odlikuje time da je u njemu svaka cetvrta godina prestupna. Crkva je prihvatila je ovaj kalendar na Prvom Ekumenskom Saboru 325. godine u Nikeji. U to vreme ustanovljeno je i specificno racunanje datuma na koji pada Praznik Vaskrsenja Hristovog, Praznik nad Praznicima. Po pravilu, Vaskrs bi trebalo da bude prva nedelja posle prvog punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Stari astronomi su uzeli 1. da je Julijanski kalndar tačan, 2. da se mesec okrene oko zemlje za tačno 28 dana. Tako su podelili istoriju na Velike Indiktione koji traju po 532 godine (trenutno smo u 15. Indiktionu koji je počeo 1941. godine) i u ojima se praznovanje Vaskrsa ciklično ponavlja. Kako mi danas znamo da su i pretpostavka 1. i 2. pogresne, ovaj način računanja je vrlo brzo izgubio tačnost, ali sve pravoslavne crkve ga se i danas pridrzavaju.Julijanski kalendar kasni u odnosu na realno astronomsko vreme jedan dan svakih 128 godina. Stoga je, pošto je razlika u realnoj ravnodnevici i onoj koja se mogla očekivati po kalendaru postala vidljiva i golim okom, Papa Grgur XIIIodlučio je 1582. da uvede Gregorijanski kalendar (koji je po njemu i dobio ime). Ovaj kalendar je danas zvanični građanski kalendar u celom svetu i poštuju ga Rimokatolička crkva, Starokatolička crkva i sve protestantske hrišćanske crkve. U Gregorijanskom kalendaru je takođe svaka cetvrta godina prestupna, ali to vazi i za sekularne godine (one deljive sa 100), pa tako 1700, 1800 i 1900. nisu bile prestupne ali 2000. jeste. Ovaj kalendar je mnogo precizniji i kasni u odnosu na astronomsko vreme jedan dan svakih 14.400 godina. Trenutna razlika izmedju Gregorijanskog i Julijanskog kalendara iznosi 13 dana.Pravoslavne crkve su 1917. godine odlucile da promene Julijanski kalendar. Za tu priliku je projkat spremio jedan od najvecih srpskih naučnika, Milutin Milanković (najponatiji po tome sto je dao matematicko resenjep roblema nastanka ledenih doba, koje danas stoji u osnovi vazece teorije koju je uradio projekat CLIMAP). Po Milankovićevom kalendaru prestupnost svake cetvrte godine ostaje, ali od sekularnih godina prestupne su samo one koje pri deljenju sa 900 daju ostatak 200 ili 600. Dakle, 2000. i 2400. će biti prestupne, ali će se ovaj kalendar razići od Gregorijanskog 2800. godine kada će se napraviti razlika od jednog dana. Milankovicev kalendar je najprecizniji od svih i kasni jedan dan u odnosu na realno astronomsko vreme tek svakih 48.000 godina.Međutim, na tom Saboru samo tri crkve su odlučile da se i dalje pridrzavaju Julijanskog kalendara: Srpska, Ruska i Jerusalimska (kao i svi manastiri na Svetoj Gori). Ipak, dogovoreno je da, bez obzira na razlike u slavljenju nepokretni praznika (od kojih je najveci Božić) sve pravoslavne crkve praznuju Vaskrs na stari način.
Ovo je prvi pokušaj da se pravoslavni kalendar Srpske Pravoslavne Crkve uradi u elektronskom obliku. Naš rad kao izlaz daje spisak praznika za zadat mesec i godinu daje tabelu praznika po svim standardima Patrijaršije u Beogradu, dakle vodeći racuna o velicini praznika i o mestu svih pokretnih praznika koje Crkva slavi.Godina se moze kretati od 400 do cak 300.000. Tu treba dodati nekoliko napomena. Godine u dalekoj proslosti, narocito one pre XVI veka dobijaju se na fiktivan nacin u Gregorijanskom kalndaru iz prostog razloga sto on tada nije postojao. Takodje, sto se ide dalje u proslost, sve vise imena Svetih gubi smisao jer ti ljudi tada nisu ni bili rodjeni. Medjutim, odlazak u proslost moze koristiti istoricarima i drugim ljudima koji istrazuju stara dokumenta jer su se dogadjaji cesto evidentirali samo u odnosu na neki od velikih pokretnih praznika.
Ovo je prvi pokušaj da se pravoslavni kalendar Srpske Pravoslavne Crkve uradi u elektronskom obliku. Naš rad kao izlaz daje spisak praznika za zadat mesec i godinu daje tabelu praznika po svim standardima Patrijaršije u Beogradu, dakle vodeći racuna o velicini praznika i o mestu svih pokretnih praznika koje Crkva slavi.Godina se moze kretati od 400 do cak 300.000. Tu treba dodati nekoliko napomena. Godine u dalekoj proslosti, narocito one pre XVI veka dobijaju se na fiktivan nacin u Gregorijanskom kalndaru iz prostog razloga sto on tada nije postojao. Takodje, sto se ide dalje u proslost, sve vise imena Svetih gubi smisao jer ti ljudi tada nisu ni bili rodjeni. Medjutim, odlazak u proslost moze koristiti istoricarima i drugim ljudima koji istrazuju stara dokumenta jer su se dogadjaji cesto evidentirali samo u odnosu na neki od velikih pokretnih praznika.
Sto se tice buducnosti, odlazak u predaleku buducnost takodje pomalo obesmisljava koriscenje kalendara. Posto se svakih 100 godina razlika izmedju Julijanskog i Gregorijanskog kaendara povecava za 1 dan (sem kada je godina deljiva sa 400), nije tesko izracunati da ce se Bozic po Julijanskom kalendaru polako setati po svim godisnjim dobima, a to bi potencijalno napravilo veliku pometnju u narodnim obicajima vezanim za pojedine praznike. Takodje, ako se pogleda godina 300.000, moze se videti da ce razlika u kalendarima iznositi preko 3 godine (!). Medjutim, u to fiktivno vreme oba kalendara ce vise godina kasniti za stvarnim astronomskim vremenom, da ce sve crkve dotle svakako nesto morati da urade.
