Čuda koje se dešavaju u hramu Svete Markele su toliko brojna da ih je nemoguće sve opisati. Hodočasnici pristižu u Volisos na Hiosu iz drugih delova Hiosa i Psara i primaju isceljenja od svojih bolesti. Tokom proslave praznika neokaljane neveste Hristove, koji se slavi 22. jula, okuplja se veliko mnoštvo naroda. Usled toga, meštani su obnovili i proširili crkvu posvećenu Svetoj Markeli. Želimo da ispričamo našim čitaocima neke od mnogih čuda koja su se dogodila posredovanjem ove svetiteljke.
1. Godine 1782. jedan sveštenik iz Volisosa imao je bolesno dete, koje je želeo da okropi svetom vodom u hramu Svete Markele, ali nije verovao da se dete može izlečiti jer je bolest bila teška. Bio je u stanju očajanja i neodlučnosti, klonuo od pomisli da čak ni milost mučenice ne može da mu izleči dete. Šta je svetiteljka uradila? U želji da pokaže smelost koju ima pred Bogom i milost da čini čuda, iznenada te noći, kad je sveštenik zadremao, učinilo mu se da je bio na mestu gde je ona mučena, a to je mesto na kojem izvire voda. Svetiteljka mu se ukazala, kažnjavajući njegov nedostatak vere rečima: „Tvoje dete će sigurno biti izlečeno i ne sumnjaj da ja imam milost od Boga da činim čuda!“ Kada je sveštenik ovo čuo, probudio se toliko prestrašen da dugo nije bio sposoban da govori. Nakon što se pokajao za svoje maloverje, obećao je u prisustvu svih da će ubuduće slaviti svetiteljku. U tom momentu, dok je on govorio, dete je bilo izlečeno. Na osnovu onoga što je video i iskusio, bio je siguran u blagodat svetiteljke. Zato je slavio Boga i Njegovu veliku mučenicu i nevestu Markelu.
2. Te iste godine drugi sveštenik, otac Mihajlo, iz istoga sela, imao je dete po imenu Nikola, koje je bilo duže vreme bolesno. Vreme je prolazilo a dete nikako da ozdravi, pa je o. Mihajlo pozvao u pomoć svetiteljku. Dva dana kasnije desilo se čudo! Sveta Markela mu se javila u snu onako kao što je prikazana na ikoni. Sveštenik je video kako svetiteljka ide u kuću gde je ležalo bolesno dete. U zoru, kada se sveštenik probudio i otišao da poseti dete, čudo se desilo. Nikola se potpuno oporavio. Usled toga je otac Mihajlo proslavio Boga, divnoga u svetima Svojima, i Njegovu mučenicu Markelu.
3. Bilo je zimsko vreme 1785. kada je grupa ljudi iz druge oblasti krenula u selo Volisos. Zbog veoma lošeg vremena imali su velike teškoće. Padao je sneg i povremeno kiša, kada se jedna žena iz njihove grupe onesvestila. Ne mogavši da nastavi dalje, jer je teren bio težak a mesto udaljeno, pala je na zemlju kao mrtva. Nisu je mogli povratiti, tako da su je odneli do obližnje crkve, posvećene Svetom Georgiju, koja se nalazila u planini u mestu koje se zvalo Flori. Ostavivši je tamo da leži u nesvesnom stanju, oni su produžili putovanje dok nisu stigli u Volisos. Po dolasku, ispričali su događaj njenom mužu. Saznavši za ovo, on se počeo moliti Svetoj Markeli, da pored ostalih svojih čuda učini još jedno i spasi njegovu ženu od smrti. Dok se molio, sažaljiva čudotvorka je uslišala njegovu molitvu. Pojavila se kod njegove žene i pomogla joj. Ženi se učinilo da ju je Sveta Markela uzela za ruku i odvela je do ugla sobe, gde se nalazilo korito. Tada je razumela da je vodu dobila od svetiteljke i da je treba popiti. Ovo se dešavalo dok je besnela oluja, tako da seljani nisu mogli da je spasu još narednih devet dana. Pretpostavljali su da je izdahnula. Kada su otišli tamo da bi je sahranili, našli su je zdravu i čitavu. Povratila joj se snaga od vode koju joj je dala svetiteljka. Nakon toga, svima je pričala da je čula i videla Svetu Markelu, u slavu Božiju i zahvalnost mučenici.
4. Drugi čovek imao je dete koje je oslepelo. Odveo ga je na mesto mučeništva Svete Markele i okropio svetom vodom. Nakon prizivanja blagodati koju svetiteljka poseduje, ostvarila mu se želja. Detetov vid se povratio i nakon toga je moglo da vidi kao i pre.
5. Jedan čovek, čije su noge bile paralizovane, otišao je u crkvu sa verom i tražio da se njegovo ime spomene na Svetoj Liturgiji, kako bi mu se povratilo zdravlje. I čudo se desilo! Ležao je ispružen na podu u crkvi i tokom velikog vhoda, kada se iznose Sveti darovi, on je ustao i proslavio Boga i njegovu Svetu mučenicu Markelu.
6. Žena sa ostrva Psara, koje se nalazi u blizini Hiosa, imala je povredu u ustima koja ju je sprečavala da jede, pije, pa čak i govori. U želji da se izleči od strašnih bolova, posetila je nekoliko lekara. Umesto da se izleči, nije došlo do nikakvog poboljšanja. Bolest se pogoršala i stvorila velike probleme ovoj ubogoj ženi. Žalosna, plakala je svaki dan mučena svojim bolovima. Godine 1780. grupa žena odlučila je da ode i pokloni se Svetoj Markeli. Obratile su se bolnoj ženi rečima: „Zašto nam se ne pridružiš, tako da Ona može da pokaže svoju milost?“ Žena je pristala i otišla u svetiteljkinu crkvu sa velikom pobožnošću i verom. Bila je na Liturgiji i, nakon toga, otišla sa drugim sveštenikom do čudotvornog izvora, gde je on obavio čin vodoosvećenja. Na kraju, okropio ju je tom vodom i dao joj da popije. Odjednom, gle čuda! Milošću svete mučenice Markele bolesna žena je bila izlečena, te je mogla da govori bez smetnji, da jede i pije bez tegoba. Ona je ostala u dobrom zdravlju i radi toga je slavila Boga, u isto vreme svedočeći o čudotvornoj milosti svete mučenice.
7. Sin Volisiana patio je od natečenih nogu tri godine. Za sve to vreme, nije prestajao da uzima lekove te je davao velike svote novca lekarima. Kako bilo, ne samo da se nije oporavio, nego mu se stanje pogoršalo. Do 1785. godine, očekujući smrt, položio je sve svoje nade u Svetu Markelu. Kako nije sam mogao da hodočasti u njenu crkvu, drugi su ga poneli do nje. Po završetku Svete Liturgije, odneli su ga do oltara. Nakon što se okropio svetom vodom, gle! povratilo mu se zdravlje.
8. Jedna žena, paralizovana u donjem delu nogu, prošla je kroz težak period patnje pokušavajući da pronađe lek, ali bez uspeha. Izgubila je svaku nadu u ljudsku pomoć i okrenula se Svetoj Markeli. Tražila je od nekih ljudi da joj donesu svetu vodu iz svetiteljkinog hrama. Te noći, svetiteljka joj se javila u snu rečima: „Ne žalosti se, poslaću ti lek.“ Narednog dana, donelu su osvećenu vodu paralizovanoj ženi. Okropila je svoje noge vodom i nakon toga desilo se čudo. Ozdravila je uz pomoć svetiteljke, čijim posredovanjem nam Gospod ukazuje milost, zato što je On dobar i jedini čovekoljubac!
9. Oko 1850. godine, Marija Georgija Anagnostu-Sotrapa iz Litije u Hiosu, tokom noćnih sati, uzela je krčag da zahvati vodu sa seoske česme. Iznenada je pala u blizini, tako da su je morali odneti kući. Sedam godina je u svojoj kući ostala prikovana za krevet usled paralize. Pobožna Marijina majka, u viziji za vreme sna, videla je sebe u maloj crkvi Svete Markele. Međutim, mesto i crkva nisu joj bili poznati. Majka je primetila mlađu ženu, koja joj je rekla: „Tvojoj kćeri će biti dobro ako dođe u moju kuću“. Mati je zatim upitala: „A gde je tvoja kuća?“ Mlada žena je odgovorila: „Tamo, u samoj blizini Volisosa.“ Kada je bogobojažljivi Marijin otac čuo o viđenju, odmah je shvatio ko je bila mlada žena. Nakon toga, roditelji su podigli svoju kćerku koja je ležala u krevetu, odneli je u čamac i išli uz obalu sve dok nisu stigli do kapele svetiteljke. Položili su Mariju ispod svetiteljkine ikone, na isti način kako su paralizovanog nekada stavili pod noge Gospodu Isusu Hristu. Nakon što su četrdeset dana proveli u molitvi i postu, Sveta Markela se pojavila. Tokom velikog vhoda na Svetoj Liturgiji, nepokretna Marija se iznenada uspravila i otišla da celiva svetu ikonu. Gledajući je kako hoda, svi prisutni su bili ganuti i radosni. Roditelji su, sve do upokojenja, svake godine odlazili da se pomole u svetiteljkinoj crkvi, prilažući hleb za osveštanje. Uvek ih je pratila njihova kćer Marija, koja je živela još narednih četrdeset godina i koja je umrla od starosti. Ovo veliko čudo potvrdio je protosinđel Kiril Trehake (1915), koji je pričao sa Marijinim roditeljima, njegovoj rodbini po ženi.
10. Vojnik iz Vrontadosa na Hiosu služio je 1917. godine u mestu Skra. Usred dima i krvi u toku bitke, spazio je mladu ženu koja je žurno išla ka bojnom polju. Vojnik ju je preklinjao da pobegne i da se spasi. Ona mu je odgovorila: „Ja sam Markela. Moja kuća se nalazi u blizini obale, pored Platanosa. Došla sam da spasim svoju decu.“ Iako su eksplozivne čahure širile vatru i dim, slatki osmeh svete mučenice Markele nije sišao s lica sve dok nije održala svoje obećanje i spasila svoju decu, meštane Hiosa. Pre nego što je vojnik uopšte i mogao dobro da je osmotri, svetiteljka je nestala. Sveta Markela je otišla sa svojom decom, braćom sa ostrva koja su je pozvala da ih zaštiti u ratu. Vojnik je zatim pisao svojoj ženi u Vrontados da ode na Svetu Liturgiju u crkvu Svete Markele. Žena je bila ozlojeđena zbog tog zahteva, jer je podrazumevao naporno putovanje. Ipak ga je ispunila. Kada je stigla skupa sa svojom trogodišnjom kćerkom, dete se izgubilo. Majka je tražila dete u svakom delu sela i šire. Sledeći dan, dete je nađeno u Nevtaki, pored crkvenjaka iz crkve Svete Markele. Dete je reklo da joj je neka teta dala igračke. Kada se majka okrenula prema svetiteljkinoj crkvi, dete je ugledalo ikonu i glasno uzviknulo: „To je teta koja mi je dala igračke!“
11. Bilo je to marta 1942. godine u Grčkoj, za vreme nemačke okupacije. Tanker za prevoz nafte, sa trideset i šest oficira na brodu, krenuo je iz Lavrije prema Maloj Aziji. Kada su se našli između ostrva Hios i Mitilene, suočili su se sa izuzetno visokim talasima i pobesnelim morem. Trup broda nije mogao držati pravac, a jedan od oficira ispao je u more. Usred te tragedije, svi su podigli ruke prizivajući svevišnjeg Boga i moleći se za svoje spasenje. Jedan od putnika, poručnik Kreon Talios, u viđenju je opazio tamni oblak koji je odjednom zasvetleo iznad pobesnelog mora. Unutar oblaka ugledao je veličanstvenu građevinu koja se, u jednom trenutku, promenila u lepu i skladnu crkvu. Zatim je spazio kako izlazi mlada i mila žena. Svojom desnom rukom ona je učinila pokret kako bi smirila more. Onda se desilo čudo! Oluja je iznenada prestala. Pre kraja dana, brod se našao u blizini izvora Svete Markele, gde je bilo spokojno i sigurno.
12. Iz Litija, na Hiosu, dete po imenu Stamati (koje je danas farmaceut) patilo je od bolesti kostiju koja je dovela do slabljenja žila, ostavljajući jednu nogu kraćom od druge. Lekari su postavili na nogu specijalnu mehaničku spravu, ali dete je moglo hodati jedino uz pomoć štaka. Svake godine je detetova majka, gospođa Angelika Nikolas Demides, odlazila u crkvu Svete Markele, tražeći izlečenje za svog sina. Zatim, 1957. godine desilo se čudo, koje je opisano u hioskim novinama „Progres“: Uoči praznika svetiteljke, ja (gospođa Demides) sa očima punim suza preklinjala sam svetiteljku da učini čudo. Dete se takođe molilo sa mnom. Zatim sam čula: „Mama, ja želim da ustanem.“ Pomogla sam mu i on je otišao da celiva ikonu. Nakon toga, izašao je sam, po sili našega Boga i svetiteljke. Slobodno je šetao – samo ga pogledajte. Ovde je oslonac za nogu koji sam obesila ispred svećnjaka što se nalazi pored svete ikone, da ga mogu videti maloverni.
13. Dvanaestogodišnji dečak iz Siderute na Hiosu bio je paralizovan godinu dana zbog akutnog reumatizma. Dečakova majka se molila svetiteljki tokom čitanja molbenog kanona, dok je njen sin ležao ispred čudotvorne ikone svete mučenice. Preklinjući svetiteljku, majka se molila: „Pomozi da ozdravi moj mali dečak, svetiteljko moja! Pomozi nesrećnici! Udostoji ga da svojim nogama hoda kroz naše selo Siderutu. Smiluj nam se, jer smo siromašni ljudi, i donesi osmeh na naše lice!“ Dok je klečala u molitvi, njeno dete se okrenulo rekavši deci koja su stajala do njega: „Ako potrčim do ceste, hoćete li me stići?“ Istog trenutka, nakon što je objavio ovaj izazov, dečak je istrčao napolje. Druga deca su trčala za njim oko crkve. Ovom čudu je svedočilo na stotine hodočasnika u hramu. Svi oni su proslavili Boga i zahvaljivali svetiteljki na čudu.
14. Godine 1965. Markela Basil Foteinos iz Armolije na Hiosu, koja je patila od epilepsije i cerebralnog poremećaja, potpuno je ozdravila i povratila sva svoja čula.
15. Januara 1968. godine psaranski žandar Nikolas Kontopodes bacio je u Psaru paket u more. U paketu su bile sveće, dve bočice ulja od sedamdeset drahmi, spisak imena za pomen i još neke stvari. Na spoljnoj strani paketa stajala je adresa primaoca „Sveta Markela“. Zaista, morski talasi doneli su paket na svoje odredište, uz obalu pored svetiteljkine crkve.
16. Dana 21. jula 1971. godine, uoči spomena svetiteljke, 38-godišnja Foteina Georgakopulos iz Atine posetila je svetiteljkinu crkvu u Hiosu. Ona je patila od dečije paralize od svoje pete godine. Nakon večernje službe, kada su sveštenici napustili crkvu, Foteina je prišla svetiteljkinoj ikoni slobodno hodajući bez štaka.
17. Drugo čudo koje se zbilo nedavno u naše vreme dogodilo se u Astoriji (država Njujork, SAD). Demetrios Kokotas doživeo je moždani udar i ostao paralizovan. Čekao je na slobodno mesto za fizikalnu terapiju u jednoj bolnici u gradu Njujorku. Bio je potpuno bespomoćan, nije mogao niti da jede, niti da vodi računa o drugim ličnim potrebama bez tuđe pomoći. Dani su prolazili, a u bolnici nikako nije bilo slobodnog kreveta. Njegove patnje su postajale sve veće.
Jednog dana, u velikom bolu, rekao je svešteniku: „Dragi moj oče, pomoli se da mi bolnica otvori vrata ili barem da umrem, jer ne mogu više da izdržim ovakav život.“ Sveštenik mu je savetovao da se moli Svetoj Markeli, što je on i učinio. Potom ga je sveštenik upitao: „Šta si rekao Svetoj Markeli?“ On je odgovorio: „Šta sam trebao da joj kažem? Zar ona već ne zna šta meni treba?“ Tog dana se gospodin Demetrios, otišavši iz crkve, vratio u svoj dom u Astoriji. Pre nego što je otišao, poljubio je ikonu Svete Markele i još jednom joj se pomolio. Okrenuo se svešteniku i rekao: „Ja odlazim, a ako se u bolnici nađe mesto za mene, ovde je moj broj telefona, pa me nazovite.“ Dva dana kasnije, bolnica ga je obavestila da ima slobodnog mesta. Kada je to čuo, toliko se uzbudio da je doživeo još jedan moždani udar, pri čemu je izgubio svest. U komi je prebačen u opštu bolnicu u Astoriji. Lekari su obavestili njegovu rodbinu da je u komatoznom stanju, i da moraju doći u bolnicu da bi čekali ishod. Tog trenutka, čudo se desilo. Čovek prikovan za krevet ugledao je u viđenju Arhanđela Mihajla koji je u kočijama došao da ga povede. U istom trenutku se pojavila mlada devojka, koju je on prepoznao kao Svetu Markelu. Ona je sprečila Arhanđela da ga odvede tako što je svojom rukom dala znak da će čovek prikovan za krevet ostati. Nakon nekoliko dana, bolesnik se oporavio. Bio je prebačen u kliniku za fizikalnu terapiju i došlo je do potpune promene njegovog stanja. Potom je otišao za Atinu, gde se nastanio u predgrađu Kifisia. Sasvim je sigurno da ga je svetiteljka, koju je on usrdno molio svim svojim srcem, sačuvala od sigurne smrti.
Ova i mnoga druga čuda dešavaju se do današnjeg dana zahvaljujući slavnoj i pobedonosnoj Svetoj mučenici Markeli, ponosu Hiosa.
Prevod s engleskog: Dragana Pećanac
27. septembra 2010.
Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/07/17-miracles-of-virgin-martyr-markella.html
1. Godine 1782. jedan sveštenik iz Volisosa imao je bolesno dete, koje je želeo da okropi svetom vodom u hramu Svete Markele, ali nije verovao da se dete može izlečiti jer je bolest bila teška. Bio je u stanju očajanja i neodlučnosti, klonuo od pomisli da čak ni milost mučenice ne može da mu izleči dete. Šta je svetiteljka uradila? U želji da pokaže smelost koju ima pred Bogom i milost da čini čuda, iznenada te noći, kad je sveštenik zadremao, učinilo mu se da je bio na mestu gde je ona mučena, a to je mesto na kojem izvire voda. Svetiteljka mu se ukazala, kažnjavajući njegov nedostatak vere rečima: „Tvoje dete će sigurno biti izlečeno i ne sumnjaj da ja imam milost od Boga da činim čuda!“ Kada je sveštenik ovo čuo, probudio se toliko prestrašen da dugo nije bio sposoban da govori. Nakon što se pokajao za svoje maloverje, obećao je u prisustvu svih da će ubuduće slaviti svetiteljku. U tom momentu, dok je on govorio, dete je bilo izlečeno. Na osnovu onoga što je video i iskusio, bio je siguran u blagodat svetiteljke. Zato je slavio Boga i Njegovu veliku mučenicu i nevestu Markelu.
2. Te iste godine drugi sveštenik, otac Mihajlo, iz istoga sela, imao je dete po imenu Nikola, koje je bilo duže vreme bolesno. Vreme je prolazilo a dete nikako da ozdravi, pa je o. Mihajlo pozvao u pomoć svetiteljku. Dva dana kasnije desilo se čudo! Sveta Markela mu se javila u snu onako kao što je prikazana na ikoni. Sveštenik je video kako svetiteljka ide u kuću gde je ležalo bolesno dete. U zoru, kada se sveštenik probudio i otišao da poseti dete, čudo se desilo. Nikola se potpuno oporavio. Usled toga je otac Mihajlo proslavio Boga, divnoga u svetima Svojima, i Njegovu mučenicu Markelu.
3. Bilo je zimsko vreme 1785. kada je grupa ljudi iz druge oblasti krenula u selo Volisos. Zbog veoma lošeg vremena imali su velike teškoće. Padao je sneg i povremeno kiša, kada se jedna žena iz njihove grupe onesvestila. Ne mogavši da nastavi dalje, jer je teren bio težak a mesto udaljeno, pala je na zemlju kao mrtva. Nisu je mogli povratiti, tako da su je odneli do obližnje crkve, posvećene Svetom Georgiju, koja se nalazila u planini u mestu koje se zvalo Flori. Ostavivši je tamo da leži u nesvesnom stanju, oni su produžili putovanje dok nisu stigli u Volisos. Po dolasku, ispričali su događaj njenom mužu. Saznavši za ovo, on se počeo moliti Svetoj Markeli, da pored ostalih svojih čuda učini još jedno i spasi njegovu ženu od smrti. Dok se molio, sažaljiva čudotvorka je uslišala njegovu molitvu. Pojavila se kod njegove žene i pomogla joj. Ženi se učinilo da ju je Sveta Markela uzela za ruku i odvela je do ugla sobe, gde se nalazilo korito. Tada je razumela da je vodu dobila od svetiteljke i da je treba popiti. Ovo se dešavalo dok je besnela oluja, tako da seljani nisu mogli da je spasu još narednih devet dana. Pretpostavljali su da je izdahnula. Kada su otišli tamo da bi je sahranili, našli su je zdravu i čitavu. Povratila joj se snaga od vode koju joj je dala svetiteljka. Nakon toga, svima je pričala da je čula i videla Svetu Markelu, u slavu Božiju i zahvalnost mučenici.
4. Drugi čovek imao je dete koje je oslepelo. Odveo ga je na mesto mučeništva Svete Markele i okropio svetom vodom. Nakon prizivanja blagodati koju svetiteljka poseduje, ostvarila mu se želja. Detetov vid se povratio i nakon toga je moglo da vidi kao i pre.
5. Jedan čovek, čije su noge bile paralizovane, otišao je u crkvu sa verom i tražio da se njegovo ime spomene na Svetoj Liturgiji, kako bi mu se povratilo zdravlje. I čudo se desilo! Ležao je ispružen na podu u crkvi i tokom velikog vhoda, kada se iznose Sveti darovi, on je ustao i proslavio Boga i njegovu Svetu mučenicu Markelu.
6. Žena sa ostrva Psara, koje se nalazi u blizini Hiosa, imala je povredu u ustima koja ju je sprečavala da jede, pije, pa čak i govori. U želji da se izleči od strašnih bolova, posetila je nekoliko lekara. Umesto da se izleči, nije došlo do nikakvog poboljšanja. Bolest se pogoršala i stvorila velike probleme ovoj ubogoj ženi. Žalosna, plakala je svaki dan mučena svojim bolovima. Godine 1780. grupa žena odlučila je da ode i pokloni se Svetoj Markeli. Obratile su se bolnoj ženi rečima: „Zašto nam se ne pridružiš, tako da Ona može da pokaže svoju milost?“ Žena je pristala i otišla u svetiteljkinu crkvu sa velikom pobožnošću i verom. Bila je na Liturgiji i, nakon toga, otišla sa drugim sveštenikom do čudotvornog izvora, gde je on obavio čin vodoosvećenja. Na kraju, okropio ju je tom vodom i dao joj da popije. Odjednom, gle čuda! Milošću svete mučenice Markele bolesna žena je bila izlečena, te je mogla da govori bez smetnji, da jede i pije bez tegoba. Ona je ostala u dobrom zdravlju i radi toga je slavila Boga, u isto vreme svedočeći o čudotvornoj milosti svete mučenice.
7. Sin Volisiana patio je od natečenih nogu tri godine. Za sve to vreme, nije prestajao da uzima lekove te je davao velike svote novca lekarima. Kako bilo, ne samo da se nije oporavio, nego mu se stanje pogoršalo. Do 1785. godine, očekujući smrt, položio je sve svoje nade u Svetu Markelu. Kako nije sam mogao da hodočasti u njenu crkvu, drugi su ga poneli do nje. Po završetku Svete Liturgije, odneli su ga do oltara. Nakon što se okropio svetom vodom, gle! povratilo mu se zdravlje.
8. Jedna žena, paralizovana u donjem delu nogu, prošla je kroz težak period patnje pokušavajući da pronađe lek, ali bez uspeha. Izgubila je svaku nadu u ljudsku pomoć i okrenula se Svetoj Markeli. Tražila je od nekih ljudi da joj donesu svetu vodu iz svetiteljkinog hrama. Te noći, svetiteljka joj se javila u snu rečima: „Ne žalosti se, poslaću ti lek.“ Narednog dana, donelu su osvećenu vodu paralizovanoj ženi. Okropila je svoje noge vodom i nakon toga desilo se čudo. Ozdravila je uz pomoć svetiteljke, čijim posredovanjem nam Gospod ukazuje milost, zato što je On dobar i jedini čovekoljubac!
9. Oko 1850. godine, Marija Georgija Anagnostu-Sotrapa iz Litije u Hiosu, tokom noćnih sati, uzela je krčag da zahvati vodu sa seoske česme. Iznenada je pala u blizini, tako da su je morali odneti kući. Sedam godina je u svojoj kući ostala prikovana za krevet usled paralize. Pobožna Marijina majka, u viziji za vreme sna, videla je sebe u maloj crkvi Svete Markele. Međutim, mesto i crkva nisu joj bili poznati. Majka je primetila mlađu ženu, koja joj je rekla: „Tvojoj kćeri će biti dobro ako dođe u moju kuću“. Mati je zatim upitala: „A gde je tvoja kuća?“ Mlada žena je odgovorila: „Tamo, u samoj blizini Volisosa.“ Kada je bogobojažljivi Marijin otac čuo o viđenju, odmah je shvatio ko je bila mlada žena. Nakon toga, roditelji su podigli svoju kćerku koja je ležala u krevetu, odneli je u čamac i išli uz obalu sve dok nisu stigli do kapele svetiteljke. Položili su Mariju ispod svetiteljkine ikone, na isti način kako su paralizovanog nekada stavili pod noge Gospodu Isusu Hristu. Nakon što su četrdeset dana proveli u molitvi i postu, Sveta Markela se pojavila. Tokom velikog vhoda na Svetoj Liturgiji, nepokretna Marija se iznenada uspravila i otišla da celiva svetu ikonu. Gledajući je kako hoda, svi prisutni su bili ganuti i radosni. Roditelji su, sve do upokojenja, svake godine odlazili da se pomole u svetiteljkinoj crkvi, prilažući hleb za osveštanje. Uvek ih je pratila njihova kćer Marija, koja je živela još narednih četrdeset godina i koja je umrla od starosti. Ovo veliko čudo potvrdio je protosinđel Kiril Trehake (1915), koji je pričao sa Marijinim roditeljima, njegovoj rodbini po ženi.
10. Vojnik iz Vrontadosa na Hiosu služio je 1917. godine u mestu Skra. Usred dima i krvi u toku bitke, spazio je mladu ženu koja je žurno išla ka bojnom polju. Vojnik ju je preklinjao da pobegne i da se spasi. Ona mu je odgovorila: „Ja sam Markela. Moja kuća se nalazi u blizini obale, pored Platanosa. Došla sam da spasim svoju decu.“ Iako su eksplozivne čahure širile vatru i dim, slatki osmeh svete mučenice Markele nije sišao s lica sve dok nije održala svoje obećanje i spasila svoju decu, meštane Hiosa. Pre nego što je vojnik uopšte i mogao dobro da je osmotri, svetiteljka je nestala. Sveta Markela je otišla sa svojom decom, braćom sa ostrva koja su je pozvala da ih zaštiti u ratu. Vojnik je zatim pisao svojoj ženi u Vrontados da ode na Svetu Liturgiju u crkvu Svete Markele. Žena je bila ozlojeđena zbog tog zahteva, jer je podrazumevao naporno putovanje. Ipak ga je ispunila. Kada je stigla skupa sa svojom trogodišnjom kćerkom, dete se izgubilo. Majka je tražila dete u svakom delu sela i šire. Sledeći dan, dete je nađeno u Nevtaki, pored crkvenjaka iz crkve Svete Markele. Dete je reklo da joj je neka teta dala igračke. Kada se majka okrenula prema svetiteljkinoj crkvi, dete je ugledalo ikonu i glasno uzviknulo: „To je teta koja mi je dala igračke!“
11. Bilo je to marta 1942. godine u Grčkoj, za vreme nemačke okupacije. Tanker za prevoz nafte, sa trideset i šest oficira na brodu, krenuo je iz Lavrije prema Maloj Aziji. Kada su se našli između ostrva Hios i Mitilene, suočili su se sa izuzetno visokim talasima i pobesnelim morem. Trup broda nije mogao držati pravac, a jedan od oficira ispao je u more. Usred te tragedije, svi su podigli ruke prizivajući svevišnjeg Boga i moleći se za svoje spasenje. Jedan od putnika, poručnik Kreon Talios, u viđenju je opazio tamni oblak koji je odjednom zasvetleo iznad pobesnelog mora. Unutar oblaka ugledao je veličanstvenu građevinu koja se, u jednom trenutku, promenila u lepu i skladnu crkvu. Zatim je spazio kako izlazi mlada i mila žena. Svojom desnom rukom ona je učinila pokret kako bi smirila more. Onda se desilo čudo! Oluja je iznenada prestala. Pre kraja dana, brod se našao u blizini izvora Svete Markele, gde je bilo spokojno i sigurno.
12. Iz Litija, na Hiosu, dete po imenu Stamati (koje je danas farmaceut) patilo je od bolesti kostiju koja je dovela do slabljenja žila, ostavljajući jednu nogu kraćom od druge. Lekari su postavili na nogu specijalnu mehaničku spravu, ali dete je moglo hodati jedino uz pomoć štaka. Svake godine je detetova majka, gospođa Angelika Nikolas Demides, odlazila u crkvu Svete Markele, tražeći izlečenje za svog sina. Zatim, 1957. godine desilo se čudo, koje je opisano u hioskim novinama „Progres“: Uoči praznika svetiteljke, ja (gospođa Demides) sa očima punim suza preklinjala sam svetiteljku da učini čudo. Dete se takođe molilo sa mnom. Zatim sam čula: „Mama, ja želim da ustanem.“ Pomogla sam mu i on je otišao da celiva ikonu. Nakon toga, izašao je sam, po sili našega Boga i svetiteljke. Slobodno je šetao – samo ga pogledajte. Ovde je oslonac za nogu koji sam obesila ispred svećnjaka što se nalazi pored svete ikone, da ga mogu videti maloverni.
13. Dvanaestogodišnji dečak iz Siderute na Hiosu bio je paralizovan godinu dana zbog akutnog reumatizma. Dečakova majka se molila svetiteljki tokom čitanja molbenog kanona, dok je njen sin ležao ispred čudotvorne ikone svete mučenice. Preklinjući svetiteljku, majka se molila: „Pomozi da ozdravi moj mali dečak, svetiteljko moja! Pomozi nesrećnici! Udostoji ga da svojim nogama hoda kroz naše selo Siderutu. Smiluj nam se, jer smo siromašni ljudi, i donesi osmeh na naše lice!“ Dok je klečala u molitvi, njeno dete se okrenulo rekavši deci koja su stajala do njega: „Ako potrčim do ceste, hoćete li me stići?“ Istog trenutka, nakon što je objavio ovaj izazov, dečak je istrčao napolje. Druga deca su trčala za njim oko crkve. Ovom čudu je svedočilo na stotine hodočasnika u hramu. Svi oni su proslavili Boga i zahvaljivali svetiteljki na čudu.
14. Godine 1965. Markela Basil Foteinos iz Armolije na Hiosu, koja je patila od epilepsije i cerebralnog poremećaja, potpuno je ozdravila i povratila sva svoja čula.
15. Januara 1968. godine psaranski žandar Nikolas Kontopodes bacio je u Psaru paket u more. U paketu su bile sveće, dve bočice ulja od sedamdeset drahmi, spisak imena za pomen i još neke stvari. Na spoljnoj strani paketa stajala je adresa primaoca „Sveta Markela“. Zaista, morski talasi doneli su paket na svoje odredište, uz obalu pored svetiteljkine crkve.
16. Dana 21. jula 1971. godine, uoči spomena svetiteljke, 38-godišnja Foteina Georgakopulos iz Atine posetila je svetiteljkinu crkvu u Hiosu. Ona je patila od dečije paralize od svoje pete godine. Nakon večernje službe, kada su sveštenici napustili crkvu, Foteina je prišla svetiteljkinoj ikoni slobodno hodajući bez štaka.
17. Drugo čudo koje se zbilo nedavno u naše vreme dogodilo se u Astoriji (država Njujork, SAD). Demetrios Kokotas doživeo je moždani udar i ostao paralizovan. Čekao je na slobodno mesto za fizikalnu terapiju u jednoj bolnici u gradu Njujorku. Bio je potpuno bespomoćan, nije mogao niti da jede, niti da vodi računa o drugim ličnim potrebama bez tuđe pomoći. Dani su prolazili, a u bolnici nikako nije bilo slobodnog kreveta. Njegove patnje su postajale sve veće.
Jednog dana, u velikom bolu, rekao je svešteniku: „Dragi moj oče, pomoli se da mi bolnica otvori vrata ili barem da umrem, jer ne mogu više da izdržim ovakav život.“ Sveštenik mu je savetovao da se moli Svetoj Markeli, što je on i učinio. Potom ga je sveštenik upitao: „Šta si rekao Svetoj Markeli?“ On je odgovorio: „Šta sam trebao da joj kažem? Zar ona već ne zna šta meni treba?“ Tog dana se gospodin Demetrios, otišavši iz crkve, vratio u svoj dom u Astoriji. Pre nego što je otišao, poljubio je ikonu Svete Markele i još jednom joj se pomolio. Okrenuo se svešteniku i rekao: „Ja odlazim, a ako se u bolnici nađe mesto za mene, ovde je moj broj telefona, pa me nazovite.“ Dva dana kasnije, bolnica ga je obavestila da ima slobodnog mesta. Kada je to čuo, toliko se uzbudio da je doživeo još jedan moždani udar, pri čemu je izgubio svest. U komi je prebačen u opštu bolnicu u Astoriji. Lekari su obavestili njegovu rodbinu da je u komatoznom stanju, i da moraju doći u bolnicu da bi čekali ishod. Tog trenutka, čudo se desilo. Čovek prikovan za krevet ugledao je u viđenju Arhanđela Mihajla koji je u kočijama došao da ga povede. U istom trenutku se pojavila mlada devojka, koju je on prepoznao kao Svetu Markelu. Ona je sprečila Arhanđela da ga odvede tako što je svojom rukom dala znak da će čovek prikovan za krevet ostati. Nakon nekoliko dana, bolesnik se oporavio. Bio je prebačen u kliniku za fizikalnu terapiju i došlo je do potpune promene njegovog stanja. Potom je otišao za Atinu, gde se nastanio u predgrađu Kifisia. Sasvim je sigurno da ga je svetiteljka, koju je on usrdno molio svim svojim srcem, sačuvala od sigurne smrti.
Ova i mnoga druga čuda dešavaju se do današnjeg dana zahvaljujući slavnoj i pobedonosnoj Svetoj mučenici Markeli, ponosu Hiosa.
Prevod s engleskog: Dragana Pećanac
27. septembra 2010.
Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/07/17-miracles-of-virgin-martyr-markella.html
