О МОЛИТВИ
Молитва се због своје благотворности назива царицом и хоровођом у сабору врлина. Ни о једној врлини није речено тако много као о молитви. Она је узношење ума и срца Богу. Њоме човек ступа у сабор Анђела и постаје саучесник њиховог блаженства и озарује се мудрошћу. Молитва је тамјан најблагопријатнији Богу, мост за пролажење искушења, необориви бедем верујућих, безбедно уточиште, Божанствена одежда која душу облачи у велику лепоту и достојанство. Молитва је дисање душе, њена храна и пиће.
Молитва је мати свих врлина, чуварка целомудрености, печат девствености, поуздана одбрана од свих смицалица исконског непријатеља нашег, ђавола.
Разбијај противнике именом Христовим, то јест молитвом, јер јачег од овог оружја нема ни на небу ни на земљи. Молитва је утврђивање мира, умилостивљење Бога за грехе, пристаниште неузбуркано таласима, просветљење ума, секира за очајање, потирање жалости, рађање наде, стишавање гнева, заступница осуђених, спасење изгубљених. Она је и кита учинила домом Јониним, Језекиља је пред вратима смрти вратила у живот, младићима вавилонским пламен претворила у росу. Молитвом је свети Илија затворио небо: "и не удари дажд на земљи за три године и шест месеци" (Јак. 5,17). Када чак ни сами свети апостоли нису могли да изгнају нечисте духове, Господ им је рекао: " А овај се род не изгони осим молитвом и постом" (Мт. 17,21).
У животу човека нема ничег драгоценијег од молитве, она и немогуће чини могућим, тешко лаким, неудобно удобним. Молитва је толико неопходна за човечију душу, колико и ваздух за дисање, или вода за биљке. Молитва је светлост за душу.
Ко се не моли, тај се лишава општења (заједничења) са Богом и уподобљава се сувом бесплодном дрвету које се сече и у огањ баца (Мт. 7,19). Ко се не моли, тај не добија благослове Божије за дела своја, по реченоме: " Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде они који га зидају" (Пс. 126,1).
Да би се провео сав дан савршено, свето, мирно и безгрешно, јединствено средство за то је најискренија, пламена молитва ујутру, по буђењу из сна. Она ће увести у срце Христа са Оцем и Духом Светим и тако ће дати моћ и снагу души против удара зла.
Несрећа је за слепца што не види светлост, али далеко већа несрећа је за хришћанина да изгуби расположење за молитву, да лиши своју душу Божанске Светлости. У таквој души настаје тама, а по исходу (изласку) из тела њен удео биће вечна тама.
Говоре да ако нема жеље, онда се и немој молити, али то је лукаво телесно мудровање. Само ти немој стати на молитву, тако ћеш и сасвим одустати од молитве, а тело то и хоће. Царство Божије с напором се осваја. Без самоприморавања на добро нећеш се спасити.
Ето зашто треба да се молимо не само када смо расположени за молитву, него и када нећемо да се молимо, када нас тромост, сан, бриге, таштина и друго, удаљавају од молитве, и ако се, без обзира на све то молимо, подвизавамо, приморавамо себе, боримо се са собом, онда таква молитва допире до небеса и излази пред Престо Господа.
За време молитве свезлобни враг са нарочитом силом устаје на оне који се моле, подвргава их многим искушељима и напастима.
Безбројна су искушења вражија за време молитве. Он у тим тренуцима подсећа на таква дела чије испуњење представља као неопходно и неодложно. Не слушај га, благодат Божија у свему ће ти помоћи после молитве.
За време молитве треба обавезно да одложиш сваку овоземаљску бригу, да не обраћаш пажњу ни на какве помисли, које сс за време молитве подижу са нарочитом снагом, већ да, као војник, одбијеш све.
Молитва није механичко делање, већ стајање пред Богом, беседа с Њим.
Молите се смирено, са страхом Божијим, бојећи се да код вас уместо молитве не испадне изругивање над молитвом. Чувајте ум од сваке љубопитљивости.
После недостојног Причешћивања, као и после недостојне молитве, бива подједнако тегобно у души. То значи да Господ не улази у наше срце, и да увређен нашим неверјем и хладноћом срца допушта да се у нашем срцу угњезде духови злобе.
Почетак је молитве одагнање помисли при самом њиховом појављивању. Средина је када помисли не поткрадају ум, а савршенство јесте усхићење Богом (отимање ка Богу) свег нашег бића.
За време молитве треба да имамо смирење (смерност) и скрушеност због својих грехова, јер ко у свом срцу не увиђа да је грешник, тога Бог неће услишити, како видимо из молитава фарисеја и цариника.
Молитва, растворена сузама смирења и покајања, свакако ће бити услишена, а излнвана из душе она отвара небеса.
Не остављај молитву све дотле док не опазиш да њен огањ и бања (купељ) суза сами од себе одлазе, јер можда друго такво време за опроштај грехова својих нећеш добити током целог свог живота.
Ако су ти се неке речи молитава усладиле, настави са њима, јер се твој Анђео чувар моли тада заједно са тобом.
Добро је молити се када Господ дарује сузе умилења, у таквим тренуцима најбоље је подражавати женегрешнице и мислено падати пред стопе Распетога.
Нема вишег добра него прибијати се уз Господа и пребивати непрестано сједињен с Њим.
Беси (злодуси) усиљено настоје да приграбе час молитве, да те одвуку да би се ти забавио било каквим послом. Немој их слушати, да не би од њих био поруган.
Молећи Бога за опроштај својих грехова, сам од свег срца опраштај све увреде ближњима. И најмање огорчење на ближњега лишава нас права да се молимо, јер молитва са огорчењем на ближњега у срцу, Богу је мрска. Како се ти сам односиш према ближњем, тако ће се и Бог односити према теби.
Ако не желиш да се молиш за човека кога презиреш и мрзиш онда се баш зато и моли што не желиш, баш зато и прибегавај Лекару, што си и сам болестан духовно. Моли да те Господ научи незлобивости и трпљењу, да те Он научи и оснажи да љубиш непријатеље, а не само оне који ти желе добро, да те Он научи да се искрено молиш за оне који ти не желе добро исто као и за оне који ти добро желе.
Ако се будеш молио за непријатеље, мир ће настати у теби.
Зашто наша искрена молитва једних за друге има велику снагу? Зато што се за време молитве ја прибијам уз Бога, постајем једнога духа са Њим, а оне за које се молим, вером и љубављу сједињујем са собом, зато што Дух Божији који дејствује у мени, у исто време дејствује и у њима, јер све испуњава.
Ако сматраш да си у праву у завади која се заподенула с неким, и тада први тражи помирење.
Када су у невољи и жалости многи траже помоћ у свему осим у Богу, и када је не налазе ни у чему, обраћају се Богу, али због слабе вере такви не добијају увек оно што траже.
Ако хоћеш да молитвом испросиш себи какво добро од Бога, онда пре молитве припреми себе поузданом и јаком вером и благовремено узми средство против сумње и неверја.
Није добро ако за време саме молитве твоје срце посустане у вери и не одржи се у њој. Тада и не помишљај да добијеш оно што си молио од Бога сумњајући.
Сумња је хула на Бога, дрска лаж срца.
Потребно је да предмет молитве буде изречен одређено и да жеља буде исказана проживљено.
Неопходна и главна правила за молитву су: потпуна преданост вољи Божијој, искрена жеља за исправљањем свог грешног живота, а изнад свега - бити незлобив. У молитви ваља бити стрпљив и тврдо веровати да ћемо добити све корисно што тражимо.
Ма колико били велики греси твоји, моли се, не очајавај. Плачимо због грехова наших, те мале сузе угасиће геену огњену.
Молитва се, као највиши дар Божији не даје увек брзо, ваља се потрудити. Што се задобија с напором, више се цени и чува.
У молитви пре свега треба благодарити Господу за све, а нарочито за невоље. Благодарење за жалости сто пута је пријатније Богу од благодарења за доброчинства. Моли за опроштај грехова. Можемо се молити и за избављење од невоља, али испуњење мољења треба свецело предати Промислу Божијем, по примеру Искупитеља: "Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како Ти!" (Мт. 26,39).
У случају посебних потреба, исто по примеру Спаситеља треба се молити до три пута, као што се Он молио у Гетсиманском врту пред Своја страдања.
Ма колико страдао, ни ти не ишти утехе човечије, већ прибегавај само Утешитељу душа наших.
Молите се Мајци Божијој када се бура мржње и злобе подигне у дому вашем. Она, Свеблага и Свемоћна, подесно и најугодније може да умири срца човечија. Мир и љубав потичу од Једнога Бога, као од свога Источника, а Владичица је Једна са Богом, и, као Мајка Христа, ревнује и моли се за мир свега света, па и више - свих хришћана.
Приступајући молитви Царици Богородици, пред молитву буди тврдо уверен да нећеш отићи од Ње, а да не добијеш милост. Достојно је и праведно тако мислити и тако се поуздати у Њу. Она је Свемилостива Мајка Свемилостивог Бога Речи, и о Њеним милостима, неисцрпним и безбројним, возглашавају у све веке Црква хришћанска. Она је заиста "Бездан доброте и милосрђа", како се говори о Њој у канону "Одигитрији".
За време молитве ограђуј се правилним крсним знамењем, јер ђаво дрхти пред Христом, не могући да поднесе гледање Његове силе, која га пали као огањ.
Древни хришћани, следећи апостолско предање, при сваком делању ограђивали су себе крсним знаком: при одевању, обувању, умивању, паљењу ватре, седању, легању, речју, при сваком послу, при уласку и изласку из пребивалишта итд.
У сваком послу, а у молитви утолико пре, неопходно је имати духовног руководитеља, да због човекове склоности према преузношењу, уместо благодати не бисмо примили прелест духа злобе, који се преображава у Анђела светлости.
Боље је не читати духовне књиге, али имати молитву. Боље је бити ништи духом, али наследити Царство Божије, јер и Господ говори: "Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско". Ништи (сиромашни) духом, односно они који су осиромашеног ума ради спасења, ради непрестаног сећања на Бога. А ко се непрестано моли, тога Господ награђује свим богатством Своје благодати.
"Када сам био студент духовне академије - приповедао је епископ Теофан - нас тројица смо се упутили у Кијево-Печерску Лавру, ка јеросхимонаху Партенију, од кога смо желели да добијемо поуку. Ево шта је он рекао: "Ви, учени монаси, знате много правила и закона, а не знате једно правило, које нам је нарочито потребно - да ум и срце свагда вазносимо Богу. Ја сам од детињства чинио тако и сада осећам душевно спокојство". Тако и ми треба да поступамо, дајући све за молитву, јер боље је молити се, него било шта читати или бити беспослен.
Не пропуштај прилику да се молиш за сваког човека по његовој молби или по молби за њега његових рођака, пријатеља или познаника. Господ благонаклоно гледа на молитву љубави наше и на смелост пред Њим.
Моли се за умрле, да би се и они, када буду у блаженом животу молили за тебе.
Човек који је умро јесте живо биће. Бог није Бог мртвих, него живих, јер су Њему сви живи. Душа умрлог човека невидиво обилази тела и места у којима је волела да пребива. Ако је она отишла сва у гресима, не може себи помоћи да би се избавила од његових уза и веома су јој потребне молитве живих људи, нарочито Цркве - Најсветије Невесте Христове. Према томе молимо се искрено за умрле, то је велико доброчинство за њих, веће него доброчинство живима.
Чак ни један дан, док је у теби даха (до последњег издисаја), не остављај молитву под изговором да си болестан и посустао.
Ако си у недоумици, онда учини три поклона и реци: "Господе, Ти видиш, Милостиви, да се душа моја двоуми, и бојим се да не погрешим. Уразуми ме, Господе!" И прво што ти сине у души после молитве, прихвати као указивање свише.
После јутарње и вечерње молитве навикавајте да са усрдном пажњом одстојите у безмолвију (тиховању) макар неколико тренутака, очекујући срцем својим одговор, уразумљење. Тих неколико тренутака могу вас многоме научити. То ће појачати вашу постојану молитву и одрицање од своје воље, и изазваће у срцу жудњу за стицањем Духа Светога.
Немојмо да беседимо с Богом само туђим речима, не будимо стално деца у вери и нади, него ваља да покажемо и свој ум... А како је Господу угодно то наше сопствено тепање (муцање) које извире право (непосредно, искрено) из срца које верује, љуби и благодари, то се не може испричати.
У житејским (свакодневним, овоземаљским) разговорима треба у срцу одржавати молитву и имати на уму да Он, Отац наш Небески, налазећи се овде види све. Никада не треба заборављати на свеприсутност Божију.
Без молитве човек не живи него умире, мада то и не увиђа.
Не журите у молитви. Свака је реч света, то је велика стваралачка сила, свака реч молитве приближава нас Богу. Ми смо опустошили наше речи, отргнувши их од Господа.
Током молитве држи се правила да је боље рећи пет речи из срца, неголи хиљаду речи језиком. Када приметиш да је твоје срце хладно и да се нерадо моли, престани, загреј своје срце неком живом представом, на пример: свог јада, своје духовне беде, ништавности и слепила, или представљањем великих, непрестаних доброчинстава Божијих и теби и роду човечијим.
" Ево стојим на вратима и куцам", то значи да је Господ стално на вратима нашег срца, затвореног и закључаног за Њега нашим гресима и разним пристрашћима. Ви се молите, а Он пред самим срцем вашим стоји и пази на сваки покрет и осећање вашег срца.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracSavaPskovoPecerski/StaracSavaPskovoPecerski37.htm
