Свети Александар Свирски

Свети Александар Свирски је једини Новозаветни светитељ, коме се Господ јавио у сва три лица, као Старозаветном Авраму. И док је историја са посетом Свете Тројице Авраму и Сари, испод старог Мавријског дуба, добро позната и забележена и у Светом Писму и на величанственој икони Андреја Рубљова, житије и манастир Александра Свирског у Србији нису познати у оној мери колико то заслужују.

Није на нама грешнима да судимо због чега је Промисао Господња удостојила Својом посетом управо светог Александра Свирског на светој руској земљи. Али сама чињеница да је север руске земље Троједини Бог удостојио те почасти, налаже да се са дужном пажњом боље упознамо са овим светитељем и овим манастиром, па тако путовање по “Ризницама Свете Русије” настављамо причом о манастиру светог Александра Свирског…

* * *

Преподобни Александар Свирски канонизован је само 14 година после своје праведне кончине. Многи његови ученици и поштоваоци су још били живи, па у његовом житију не наилазимо на уобичајене хагиографске шеме о благочестивости. Замонашен је на Валаму 1474. године и својим подвизавањем задивио је и највеће Валамске подвижнике тога времена. Та беспоговорна спремност ношења Крста која је исходила из дубине душе преподобног Александра, није могла остати без утехе Господње. И данас је очувана пећиница у којој се једва може сместити један човек, у којој је једном приликом 1485. године, током молитве, преподобни зачуо глас: “Александре, изађи одатле и иди на место које ти је раније указано, тамо се можеш спасити”. Велика светлост указала му је место на југо-истоку, на обали реке Свир, где се преподобни одмах преселио. Господ је прво једном бојарину открио овог великог угодника, који се годинама хранио само биљем које је расло уоколо, а после се брзо његова слава великог молитвеника и исцелитеља душе и тела прочула по читавој околини. Дар прозорљивости од Бога дарован, допринео је да га верујући народ руског севера још за живота сматра светитељем. Тачно на 23 годишњицу од пресељења, црквицу преподобног обасјала је велика светлост и он је угледао три мушкарца која су дошла к њему. Зачуо је наредбу: “Љубљени, пошто си видео Три Лица која говоре са тобом, сагради цркву у име Оца и Сина и Светога Духа, Једносушне Тројице… А мир Свој ти остављамо и мир ти дарујемо”.

На том месту касније је саграђена капела, а житије светитеља нам казује да се после ове величанствене посете светитељ није уобразио, него се и даље усрдно трудио да верно служи Цркви, братији и народу. Светитељ се подвизавао у густим шумама руског севера, на 260 километара северозападно од Петрограда, између Финског залива и Ладошког језера, где су на пропланку близу Рошћинског језера саграђена два манастира – Светотројички и Преображењски. Међу паганским староседелачким народима севера, овај подвижник је пре свега својим подвижничким животом, ширио и учвршћивао веру Православну на руском северу, основавши 1506. године манастир. Упокојио се 30. августа 1533. године, а 1547. године уврштен је у лик светитеља Господњих. И данас најразличитији невољници који са вером приступају моштима светитеља, добијају телесно и душевно исцелење. Тако је дивни Бог у светима Својим, који је преко овог угодника Свога пројављивао чуда за његовог земног живота, наставио то чинити и кроз његово нетрулежно тело, на славу Његове вечне и непобедиве Цркве Православне.
Молитва Светом Александру Свирском
(у једном молитвенику пише да помаже код болести кичме и добијања мушког детета)

О, свештена главо, ангеле земни и човече небески, преподобни и Богоносни оче наш Александре, велики угодниче Пресвете и јединосушне Тројице, мноштво милости онима који живе у светој обитељи твојој и свима који с вером и љубављу долазе (притичу) к теби, указуј! Измоли све што нам је потребно у овом привременом животу, и што је тим пре за наше вечно спасење неопходно: помози заступништвом твојим, угодниче Божји, да у свету чврсто пребива света православна Црква Христова, на којој је саздано царство (Његово) са побожношћу неразрушивом; буди нам свима, чудотворче свети, у свакој жалости и невољи брзи помоћник; нарочито у часу кончине наше, буди нам заступник милосрдни, да не будемо предани на митарствима ваздушним, власти злобног непријатеља, већ да се удостојимо несметаног уласка у Царство небесно. О, оче, молитвениче наш непрестани! Не посрами надање наше, не презри смирено мољење наше већ нас увек заступај пред престолом живоначалне Тројице, да се удостојимо заједно с тобом и са свима светима, макар смо и недостојни, у насељима рајским славити величанство, благодат и милост једнога у Тројици Бога, Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова. Амин