Cudotvorna ikona Teodorovska se javila 1239. god. Praznovanje je ustanovljeno 14. marta, prilikom izbora cara Mihaila Teodorovica iz familije Romanovih umiritelja uznemirene Rusije. Ikona se nalazi u Kostromskom Uspenskom saboru prema desnoj pevnici. Ona je ukrašena zlatnom rizom i dragim kamenjem. Darovana je od cara Mihaila Teodorovica i matere njegove, blagocestive carice Marte Ivanovne. Još pocetkom 12. veka ova se ikona nalazila u kapeli koja je blizu grada Kidekša. Knez Pskovski, Georgije Vsenolodovic, pri ustrojenja grada Kidekša, hteo je preneti cudotvornu ikonu u grad. No poslani po nju nikako je nisu mogli pomeriti sa mesta. Iz toga je zakljucio knez da Bogorodica voli da ostane gde je i sada. Zato je on 1164. god. osnovao na mestu kapele svetu obitelj, koju je i nazvao Gorrodeck, po imenu grada Gorodca u Nižnjegorodskoj guberniji, i Teodorovska, zato što je prvobitno stajala u drevnoj crkvi Teodora Stratilata.
U vreme našestvija Batija, kada su Tatariopustošili zemlju rusku, i sva sela i gradove obratili u prah i pepeo, nije od njih bio pošteden ni Gorodec Volžski. Svi su žitelji bežali. Sve se To brzo desilo. U sabornom hramu je bila ostavljena iza sv. Prestola i ikona Bogomatere, koja je ba drugoj svojoj strani imala izobraženje svete Petke Paraskeve. Nikome nije palo na pamet da se pozabavi njenim spasavanjem. Svi su mislili da je ona izgorela u plamenu.
Godine 1239. knez Vasilije Georgijevic Kvošnja, bio je u lovu u gustoj šumi, na jednoj vrsti od grada. Pošto je zverka prošla mimo njega, knez se uputio za njom ostavivši drugove, i videvši pred sobom na boru ikonu Bogomatere. On je pružio ruku da bi je skinuo sa drveta, no ona se podigla u vazduh. Knez, i svi koji su bili sa njim, priklonili su kolena užasnuti sa strahopoštovanjem. Ikona se ponovo spustila na drvo da bi je knez jedva mogao dohvatiti rukama. Knez je pokušao da je uzme, no ona se ponovo podigla u vazduh. Knez je otišao u grad, i sabrao sveštenstvo i monaštvo, i narod, i svi su sa krstovima i ikonama došli do ukazanog mesta. Svršivši sa kolenopreklonjenjem molebno pjenije, sveštenici su poneli ikonu Bogomatere, na rukama i uneli je u grad. Žitelji grada su joj izišli u susret. Sa suzama su celivali cudotvornu ikonu, koja je unesena u Saborni Kostromski hram. Sa svih strana je pocelo stizati bezbrojno mnoštvo naroda. Nekoi blagocestivi gradani objavili su knezu da su videli kako samu ikonu nosi po gradu covek u bogatoj vojnickoj odeždi, kakva je i na ikoni svetog velikomucenika Teodora Stratilata. Medutim, ikona je vec bila postavljena u saborni hram posvecen velikomuceniku Teodoru Stratilatu, zbog cega je i dobila naziv Teodorovska. Medu trgovcima koji su civeli u Kostromi, bili su neki iz Gorodca, koji je bio opustošen od Tatara. Zaželeli su i oni da se poklone cudotvornoj ikoni, i tog casa su saznali, da je to ista ona ikona, koja im je toliko godina cuvala oteceski grad. Na mestu obretenja ikone, na obali reke Zaprudne, knez je osnovao Zaprudni manastir, u cast nerukotvornog obraza, i od tog vremena, jednom godišnje se tu vrši krsni vhod, i to 16. avgusta kao uspomena na javljanje cudotvorne ikone. Sama je pak ikona bila ostavljena u sabornom hramu. Posle nekoliko godina sagoreo je i taj Kostromski sabor, i svi su mislili da je ikona izgorela u plamenu. Posle tri dana razgrnuli su pepeo i našli su ikonu nimalo ne povredenu u ognju. Uskoro na mestu sagorelog hrama podignut je novi velelepan hram posvecen velikomuceniku Teodoru Stratilatu. I cudotvrna ikona je bila opet postavljena u oltaru iza prestola. Posle nekog vremena u Rusiju su ponovo upali Tatari, i opustošili mnoge gradove, i ugrozili teritoriju Kostrome. Knez Georgije Vasiljevic sa suzama se molio pred cudotvornom ikonom Bogomatere, da bi ona uzela grad pod svoju zaštitu. I narod i vojska je usrdno ka njoj priticala. Nadajuci se u njenu pomoc knez je uzeo i nosio u ratu sa sobom ikonu Bogomatere. Carica Nebesna je uslišila moljenja onih koji su joj sa verom priticali. Cudotvornu ikonu su nosili ispred vojske. Tatari su izvadili maceve i zapeli lukove, no kad su videli ikonu, koja je sijala jace od suncanih zraka, koja je bila kao oganj, obuzeo ih je strah i užas da su se dali u begstvo. Božija je Mater žudesno spasla Kostromu. Na tom mestu gde se za vreme bitke nalazila cudotvorna ikona postavljen je krst. I od tog vremena i jezero koje je bilo u blizini pocelo se nazivati svetim a i sela osnovana po bregovima pocela su se nazivati svetim.
Posle nekog vremena ponovo je izgorela saborna crkva i plamen se bio svuda raširio po svetom hramu da niko od njega nije mogao uci da iznese ikonu. Neki žitelji su videli da ikona stoji u vazduhu nad samim plamenom požara. Svi su pali na zemlji i sa gorkim suzama joj zavapili da ih ne ostavi bez svoga pokrova i zastupništva svoga. Ikona se spustila na zemlju i stala na sred trga. Poraženim videnjem žitelji nisu prekidali molutvu dan i noc. Po volji kneza bila je podignuta nevelika crkva za privremeno prebivanje cudotvorne ikone. I u to vreme je pristupljeno gradnji nove kamene crkve u cast Uspenija Presvete Bogorodice sa kapelom u ime Teodora Stratilata. Crkva je uskoro bila završena i u nju je prenesena ikona Bogomatere. Mnogo je godina prošlo i svi su priticali ka njoj s molitvama i verujuci dobijali cudesna isceljenja. No nastala su teška vremena radi napada Poljaka i Litvanaca. Velika starica, Marta Marta Ivanovna Romanova, udaljila se sa sinom svojim Mihailom iz Moskve u Kostromu, i tamo provodila vreme u blagocestivim monaškim zanatima. Medutim, u Moskvu oslobodenu od neprijatelja sabrala se sva vojska sve zemlje ruske, i izbor za kralja je jednodušno pao na mladog Mihaila. Obaveštenje o tom izbranju poslano je po poslanstvu u Kostromu sa gramatom u kojoj cinovi vlasti priznaju Mihaila za cara, umoljavajuci ga ovim recima: - Ruska je država bez pokrova, kruna je osirotela, otecestvo rida jer nema oca. Dodi k nama sledujuca nado sve zemlje ruske. Care od celoga naroda od srca izabrani.
Poslanici masama naroda sprovodeni, koji su bili predvodeni Kostromskim sveštenstvom i monaštvom, sa casnim Krstovima i cudotvornom ikonom Teodorovske Bogomatere. Došli su sa svih strana u Ipotijevski manastir, gde je prebivala gde je prebivala inokinja Marta. Mihail, u pratnji svoje majke im je izašao u susret do svetih vrata. On je prišao Krstu i Cudotvornoj ikoni i primio blagoslov Teodorita, ali nije pristajao da uzade na carski presto. I majka se njegova plašila za sina da ga nije htela otpustiti na presto. Dugo ih je umoljavao arhiepiskop sa svim saborom, no majka i sin su ostali nepokolebivi. Majka je plakala i govorila: - Mnogi koji su pre bili carevi izrugani su bili, mnogi su i tude zemlje bili proterani... Molim vas, ne lišite mene jedinog ceda -.
Tada je arhiepiskop uzeo u ruku Teodorovsku ikonu Bogomatere, a Troico - sergejevski kelijar Avramije ikonu svetih moskovskih cudotvoraca Petra, Aleksija, Jone i prineli svete ikone Marti i njenom sinu Mihailu Teodorovicu i rekli im: Valjda necete odbiti, poslednji put vas molimo, da se smilujete na nas, radi cudotvorne ikone Carice i Bogomatere svih i radi velikih svetitelja nemojte se protiviti i ucinite naloženo vam od Boga. Nemojte gneviti Vladiku svih i Boga. Videvši lik Bogomatere, inokinja Marta je bila duboko ganuta, prišla je ikoni i dugo se molila, potom je privela i sina ikoni, blagoslovila ga i rekla: - Tebi Vladicice predajem sina moga! Da bude Tvoja sveta volja nad njim -. Izabrani car je odmah bio uzveden na presto. To se dogodilo 14. marta 1613. god. i radi toga je u isti dan ustanovljeno praznovanje Teodorovske ikone Bogomatere. Godine 1636. car Mihailo Teodorovic, posavetovavši se sa svojim duhovnim ocem, svjatjejšim patrijarhom Filaretom, rešio je da obnovi cudotvornu ikonu i da je ponovo ukrasi zlatom i dragim kamenjem i postavi je na predašnje mesto naspram desne pevnice.
Teodorovska ikona Majke Božije praznuje se 27/14. marta i 29/16. avgusta (obretenje ikone 1239,god).
Priziva se u pomoc prilikom najezde tudinaca (rata); a posebno pomaže molitva njoj za uspešan porodaj.
