02. мај 2012.

О "духовништву" родитеља


ДЕЧИЈА ИСПОВЕСТ
Како да помогнете свом детету?

О "духовништву" родитеља

Прве навике духовне борбе у човека усађују родитељи. Родитељи објашњавају деци шта је добро, а шта лоше, шта треба а шта не треба, како треба правилно да се моле и како да посте. Својим духовним искуством они руководе децу. Другим речима, на њима почива задатак духовног руковођења које одрасли човек тражи од духовника. Отац и мајка објашњавају детету шта је грех, уче га да се исповеда, говоре му шта је савест и шта је то страх Божји. На пример, све што је Ава Доротеј писао за одрасле може се препричати и деци, па чак и најмањој. Та изванредна књига душекорисних поука неопходна је сваком педагогу и, наравно, родитељима. Тамо ћете наићи на поглавља попут: "О томе да не треба лагати", "О томе да не осуђујемо друге", "О савести", "О смиреноумљу"... Све то чини процес васпитања. Те духовне појмове родитељи треба да пренесу на дете у најранијем узрасту. А то и јесте духовно руковођење. Ако отац и мајка сами живе духовно, добро ће схватити оно што је завештао Ава Доротеј, те могу то пренети и на децу.
Родитељи понекад не знају одговор на неко сложено питање, али то се дешава и у пастирској пракси. Ако свештеник не зна одговор на питање свог духовног чеда, он говори: "Хајде да се заједно помолимо, а ја ћу питати неког од искуснијих људи како да ти помогнем". Тако поступају и родитељи када не могу правилно да одговоре. Ту нема ничег зазорног, тим пре када над вама и вашим дететом стоји човек високе духовности који ужива поштовање у вашој породици. Ваш побожан однос према свештенству и у детету ће васпитавати осећање смирења и побожности према светињи и свештеничком чину.


Протојереј Алексије Умински, Протојереј Артемије Владимиров, 
Свештеник Георгије Ромањенко, Свештеник Александар Иљашенко