Десета заповест: Не пожели куће ближњега својега: не пожели жене ближњега својега: ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега
А ово значи:
Чим си пожелео, већ си пао у грех. Питање је сад, хоћеш ли се тргнути брзо од низбрдице, на коју те је твоја жеља навела, или ћеш се котрљати и даље наниже.
Жеља је семе греха. Грешно дело је жетва посејана и узраслог семена. .
Запази разлику измећу ове, десете заповести Божје и претходних девет заповести. У претходних девет заповести Бог те предупрећује од чињења грешних дела, управо од жетве греха. А у овој, десетој заповести, Бог силази на корен греха и грешења, и предупређује те, да не грешиш ни жељама својим. Стога ова заповест чини мост измећу Старог и Новог Закона Божјег, првог датог Богом кроз Мојсеја, и другог датог Богом кроз Господа Исуса Христа. Јер кад будеш читао Нови завет Христов, видећеш, да Христос не заповеда више људима, да не убијају рукама, и не чине прељубу телом, и не краду рукама, и не лажу Језиком, него Он силази дубоко у душу људску и заповеда, да се не убија ни помишљу, и да се не чини прељуба ни жељом, и да се не краде ни у мислима, и да се не лаже ни ћутке.
Тако, дакле, ова десета заповест чини прелаз ка закону Христовом, који је духовнији, узвишенији и тежи од закона Мојсијевог.
Не пожели ишта што припада ближњем твом. Јер чим си пожелео, већ си посејао семе зла у срцу, и семе ће пасти, и расти, и ширити се, и гранати се, и гурати твоЈе руке на грех, и твоје ноге, и твоје очи, и твој језик, и цело тело твоје. Јер тело је, браћо, извршни орган душе. Тело извршује наредбе, које му душа издаје. Оно што душа хоће, тело мора; и оно што душа неће, тело не мора.
Која биљка, браћо, најбрже расте? Је ли папрат? Заиста, посејана жеља у срцу човечјем расте брже од папрати. Данас узрасте врло мало, сутра је већ два пута већа, прекосутра четири пута, накосутра шеснаест пута, и тако даље.
Јеси ли данас пожелео кућу свога ближњега, сутра ћеш већ кројити план, како да му је узмеш; прекосутра ћеш му је тражити да ти да, а накосутра ћеш му је отети или запалити.
Јеси ли данас погледао његову жену са жељом, сутра ћеш вазда мислити, како да је отмеш од свога суседа; прекосутра ћеш се нечисто везати с њом, а накосутра ћеш, заједно с њом, смишљати план, како да умориш свога суседа и жену му присвојиш.
Јеси ли данас пожелео вола твога суседа, сутра ћеш га пожелети два пут јаче, прекосутра - четири пута јаче, а накосутра ћеш му украсти вола. Тужи ли те он, што си му вола украо, ти ћеш се на суду бранити и заклети, да је во твој.
И тако, из грешне жеље расту и развијају се сва грешна дела. И још запази, да ко погази ову десету заповест, погазиће, једну за другом, и осталих девет заповести.
Чуј један мој савет: старај се да испуниш ову последњу заповест Божју, па ће ти лакше бити испунити све остале. А веруј ми, да онај, чије се срце испуни ружним жељама, толико помрача своју душу, да постане неспособан и за веру у Господа Бога, и за рад у одређено време, и за светковање недеље, и за поштовање својих родитеља. Истина, то важи и за све остале заповести - погазиш ли једну, погазићеш свих десет.
Неки праведан човек по имену Ловро, остави своје село и повуче се у планину, где живљаше усамљено. Он се стараше да све своје жеље, сем жеље за Богом и царством Божјим, искорени из своје душе. Кроз неколико година Ловро је само мислио о Богу, молио се Богу и постио. Када се поново врати у село, сви сељаци задивише се светитељству Ловрином. И сви га поштоваху као правог Божјег човека. А бејаше у истом селу неки Тадија, који позавиди Ловри, па рече сељацима, да и он може бити као и Ловро. И удаљи се Тадија у планину, и предаде се самоћи и испаштању. Но после месец дана врати се Тадија у своје село. И кад га сељаци упиташе, шта је радио за прошли месец дана, он рече:
- Убијао сам, крао, лагао, опадао људе, хвалисао се, прељубодејствовао, паликућио - речју, чинио сва могућа безакоња.
- Како то, кад си био тамо сам?
- Јесте, био сам сам телом. Но душом и срцем био сам у друштву с људима непрестано, и што нисам могао чинити рукама и ногама, и језиком и телом својим, чинио сам душом и срцем.
Тако, дакле, браћо, човек може грешити баш и кад се издвоји од људи и побегне у осаму. Јер ако рђав човек остави друштво људи, нису њега оставиле грешне жеље, његова ружна душа и нечисте мисли.
Зато, браћо, помолимо се Богу, да нам помогне, да испунимо и ову последњу заповест његову и тиме припремимо се, да чујемо, разумемо и примимо Нови завет Божји, тј. Закон Исуса Христа, Сина Божјег.
Господе Боже, Господе Велики и Страшни, Велики у делима својим а Страшни у неумитној правди својој! Позајми нам твоје снаге, твоје мудрости и твоје добре воље, да следујемо и овој великој и светој заповести твојој. Угуши, Боже, сваку грешну жељу у срцу нашем пре него што узрасте и почне она нас гушити.
О, Владико свих светова, испуни наше душе и тела твојом снагом, јер својом снагом ми не можемо чинити ништа; и твојом мудрошћу, јер наша је мудрост глупост и мрак; и твојом вољом, јер наша је воља увек зла без твоје. Приближи се нама, да бисмо се и ми приближили теби. Пригни се к нама, да бисмо се ми придигли к теби.
Усади, Боже, твој свети закон у наша срца; усади га, и накалеми га, н разгранај га, и расцветај га, и оплоди га. Јер ако нас оставиш саме с твојим законом, ми се не можемо спријатељити с твојим законом.
Слава нека је теби Једини Господе, а част нека је Мојсеју, твоме избранику и пророку, преко кога си нам и дао овај јасни и моћни закон.
Помози нам, Господе, да научимо дословце овај први Закон, да би се кроз то припремили за велики и преславни закон Сина Твог Јединорођеног, Исуса Христа. Спаситеља нашег, коме заједно с тобом и са животворним Светим Духом нека је вечна слава и хвала, песма и поклоњење, из поколења у поколење, из столећа у столеће, до свршетка света, до Страшнога суда, до одвојења непокајаних грешника од страдајућих праведника, до победе над Сатаном, до сокрушења његовог царства и до засијања вечитог царства твога над свима царствима, знаним и виђеним оком и умом људским. Амин.
