42. Pozdrav i dobre želje onome ko se pokajao i pričestio Svetim Tajnama. Od onoga ko je stupio na put istinskog života zahteva se neprestano sećanje na Boga.
Sada ste se svakako već ispovedili i pričestili. Čestitam! Neka Vam Gospod daruje da to bude na jačanje duga, na priljubljivanje srca uz Gospoda, na olakšavanje životnih puteva i utehu, na duhovnu snagu za bogougodna dela.
Ali pre svega Vam želim da osetite radost spasenja u Gospodu. Jer Gospod je u Vama, a gde je Gospod, tamo je i spasenje. Jednog neznabožačkog cara na moru je zatekla bura. Mornari u strahu nisu znali šta da čine, a car je, po oholosti koja mu je bila svojstvena, rekao: čega se bojite, pa vi vozite takvog cara". To su bile prazne reči. A kada se jednom prilikom podigla velika bura koja je dovela u opasnost brod na kome je Gospod sa učenicima plovio preko Genisaretskog jezera i kada su oni ne znajući šta da čine zavapili: "Gospode, spasi nas, izgibosmo!" On je najpre zapretio vetru i talasima, a kada su se talasi smirili i kada je zavladala tišina rekao je: Gde je vera vaša*. (Lk. 8,23-25).
Dakle, tek u odnosu na Gospoda može se zaista reći: čega se Bojite? Gospod je sa vama. To Vam i kažem: ne bojte se ni unutrašnjih ni spoljnjih talasa, jer je Gospod sa Vama. Ne gubite živu veru u to, pa će Vaše srce ispovedati: Da pođem i dolinom sena smrtnoga, neću se Bogati zla;jer si ti sa mnom (Ps. 22,4). I svi koji se pričešćuju treba da pevaju: Gospod nad vojskama s nama je, branič je naš Bog Jakovljev (Ps.45,8).
Sada kada ste obnovljeni i osnaženi blagodaću Božijom, kada ste nadahnuti prisustvom Gospoda, izađite na delo Božije koje ste tako usrdno prihvatili, kako biste ga savršavali dok ne dođe veče Vašeg života. Da bih Vam pomogao podsetiću Vas na jednu tajnu života u Gospodu - neprestano sećanje na Boga. U tom sećanju treba da se na svaki način krepite sve dotle dok ono postane neodvojivo od Vaše pažnje. Bog je svuda i uvek sa nama, uz nas i u nama. Ali mi nismo uvek sa Njim, jer ga se ne sećamo i dopuštamo sebi mnogo toga što ne bismo dopustili kada bismo Ga se sećali. Potrudite se oko tog sećanja. Tu se ne zahteva ništa naročito, samo namera da se prihvati i da se zapamti da je Gospod u Vama, da Vam je blizu, da gleda na Vas tako pronicljivo, kao da Vas gleda pravo u oči. Šta god da činite uvek imajte na umu da je Gospod blizu i da Vas gleda. Potrudite se da se naviknete na to i naviknućete se, a čim se malo naviknete videćete kako se spasonosno delo zbog toga odvija u duši. Samo ne zaboravite da sećanje na Boga ne treba da bude isto kao i sećanje na bilo koju drugu stvar, jer ono treba da bude sjedinjeno sa strahom Božijim i pobožnošću. Ljudi i bivaju pobožni od toga.
Revnosni hrišćani imaju poseban metod da bi se što lakše navikli na sećanje na Boga, a to je - neprestano ponavljanje kratke molitve. Uglavnom je to: "Gospode pomiluj! Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnu!" Ukoliko je još niste čuli, onda čujte, i, ako to još niste činili, onda od sada počnite da tvorite. Bilo da hodate, ili sedite, ili radite, ili jedete, ili idete na spavanje - stalno ponavljajte: "Gospode pomiluj! Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnu!" Usled čestog ponavljanja ove će se reči tako vezati za Vaš jezik da će se ponavljati same od sebe. A to veoma urazumljuje misli koje blude ili lutaju. Ali opet ne zaboravite da sa tim rečima sjedinite i pobožnost.
Ono što bi sada još trebalo da Vam kažem, već sam Vam napisao čim ste izjavili odlučnost da se prihvatite dela kako dolikuje. Izvolite to sada ponovo pogledajte. A o onome na šta bi još trebalo da Vas podsetim biće reči kasnije.
Budite mirni i radujte se što stupate na put iskrenog služenja Gospodu, na istinski put koji treba da Vas dovede dotle da nasledite Carstvo Nebesko. Neka Vam pomogne Gospod i Prečista Vladičica!
