U podnožju veličanstvenih planinskih lanaca centralne Grčke, Hasije i Pinosa, na mestu gde počinje obradivo zemljište Tesalijske ravnice, iznenada se nailazi na prizor koji kao da nije ‘od ovoga sveta’.
Ogromne, tamne, veličanstvene stene neobičnog oblika, najverovatnije nastale taloženjem blata i kamenja u ušću jedne reke koja se u davna vremena ulivala u Tesalijsko jezero, na samim svojim vrhovima, kao sa neba spuštene, čuvaju prelepe manastire.
Stene izmedju neba i zemlje, nazvane »meteori» od preodobnog oca Atanasija Meteorskog ( osnivača manastira Veliki Meteori) u 14 veku, visine čak i do 400 metara, koje nemilosrdno prži sunce ili duvaju vetrovi, idealno su mesto za surov, asketski život monaha koji se, podvizavajući se ovde već toliko vekova, mole za ceo ljudski rod. Smatra se da su već od 11 veka ovde postojale monaške naseobine u šupljinama stena, nalik na lastavičja gnezda, koja se i sada mogu videti, i koja vas ostave bez daha pri pomisli kako je moguće da se tu, gde bukvalno nema nikakvih uslova za život, život ipak održao, život kroz molitvu, kroz askezu, kroz potpuno odricanje od sveta, prema Bogu. Posetiocima su dostupni manastir Varlaam, koji se može posetiti svakog dana izuzev petka, manastir Veliki Meteori (Hristovo preobraženje) koji je zatvoren utorkom, Sveti Stefan (zatvoren ponedeljkom), dok se Sveti Nikola Anapavsis, Rusanu i Sveta Trojica ne zatvaraju.
U podnožji Meteora nalaze se gradovi Kalambaka i Kastraki, gde se može odsesti ukoliko odlučite da posetite sve manastire. Pisac ovih redova je imao sreće da izbliza pogleda samo manastir Hristovo Preobraženje (Metamorfoseos tou Sotiros) ili Veliki Meteori, prolazeći samo pored ostalih manastira i diveći se prirodi, arhitekturi i nezemaljskom miru koji se ovde oseća uprkos rekama posetilaca. Predeo je takav da ga ne može uprljati svakodnevica koju u tragovima donesu i odnesu zalutali turisti ili putnici namernici. A u podnožju obavezno treba svratiti u fabriku ikona i odabrati ikonu ili kakav drugi sveti predmet.
Manastir Preobraženje (Metamorfoseos) nalazi se na steni visine 2011 stopa iznad nivoa mora, i 1544 iznad reke Pinios. Stena izgleda kao da lebdi, otuda i naziv meteoritski-lebdeći. On je najstariji od četiri crkve na toj steni. Ostale su Sveti Atanasije, Sveti Konstantin i Jelena i Sveti Jovan Krstitelj.Manastir Preobraženje je osnovan oko 1340 godine od svetog Atanasija Meteorskog, organizatora prve svete zajednice na Meteorima. Naslednik i suosnivač Svetog Atanasija je prepodobni Joasaf, bivši kralj Jovan Uroš-Paleolog. Toranj je izgradjen 1520 godine.
Da bi se popeli do manastira potrebno je jedan deo puta preći stepeništem, koje delimično ide kroz samu stenu, a delimično je po samoj ivici litice. Dok se penjete, visoko iznad vas, uočićete mrežu koja više nije u upotrebi, a kojom su se nekada spuštali monasi, lebdeći nad provalijom kada je bilo potrebno da se donesu potrebne stvari za manastir. Sada je obskrbljivanje manastira savremenije, name izmedju vrhova litica razapeta je žica po kojoj klizi neka vrsta vagoneta.
Na samom ulazu u manastir desno se nalaze manastirske ostave, kosturnica, a upravo preko puta nje su monaške kelije. To je da bi se monah svakoga dana suočavao sa smrću. Smatra se da su tamnije lobanje znak velike monaške čistote. U ovoj prostoriji uvek gori kandilo. Kelije su ogradjene i pristup posetiocima nije dozvoljen, monahe ne možete videti kada je manastir otvoren za posetioce.
Sačuvani su stari alati koji su nekada korišćeni, razne vrste kačica za vino i rakiju, voće, baloni, predmeti koje sam sada prvi put videla.
Blizu ulaza je i drvena daska, koju, po predanju treba dotaći da bi se ostvarile želje, a posetioci ostavljaju i ceduljice, desno je impozantan pogled sa ivice stepeništa, pre ulaza u manastir.
Manastirska riznica nažalost najvećim delom nije dostupna za snimanje.
Crkva Preobraženja
Najinteresantnija ikona koja se može ovde videti a koja je deo ikonostasa jeste ikona Bogorodice koja drži Hrista detinjeg uzrasta koji stoji dok u drugoj ruci Večnu ružu . Ikona datira iz 1790 godine. Oltar hrama datira iz 1545 godine.U manastiru se čuvaju stari rukopisi, od 15-19 veka, prenosive postvizantijske ikone iz 14 i 15 veka, stari ručni radovi, drvorezi, vezovi sa zlatom i srebrom itd. Sama zgrada manastira je impresivna, sa ogromnom dvanaestostranom centralnom kupolom, i jednom manjom iznad svetilišta. Unutra su izrezbareni pozlaćeni ikonostas i rezbaren igumanski presto ukrašen sedefom iz 1616 godine. Medju mnogim manastirskim vrednostima su srebrni relikvijari koji sadrže glave Svetog Atanasija i kaludjera Joasafa, prva igumanska zlatom izvezena mitra, odežda izvezena zlatom i biserima, i zlatni pehar koji pripada porodicama Palailogus i Kantakuzen, drveno raspeće rezbareno prizorima Starog i Novog Zaveta tako sićušnog obima da su potrebna uveličavajuća stakla da bi se videlo. Kaludjer Danijel radio ga je punih 12 godina.Tu je i biblioteka koja sadrži više od 500 knjiga i srebrni sudovi.
Ovo je samo jedan mali detalj bogate istorije ovog svetog mesta. Ako ste klonuli duhom, ako ste prezasićeni svakodnevicom, ako ste srećni pa želite da svojoj sreći date delić nebeskog, nije teško otići. Putuje se nekih 16 časova od Niša, nema problema na granicama, put je širok a pravoslavni brat-sestra su dobrodošli, pa ako i nije dozvoljeno snimanje, ako kažete odakle ste, neće baš biti mnogo problema. Napojićete se izuzetnom duhovnom snagom, shvatićete da smo u ovom životu samo prolazni putnici stešnjeni vremenom koje je na ovom mestu čudesno stalo pre mnogo vekova. Zato treba ovde doći, treba upiti i poneti sa sobom deo te hrabrosti da se ostavi sve ovozemaljsko i širom otvorenih ruku i srca prihvati nebesko, neprolazno. Sve ostalo je efemerno, i zemaljska sreća i zemaljska tuga.
Iznad nas je samo Bog a on je ovde tako blizu, da vam pruža ruku da vam pomogne da se popnete . Dovoljno je samo da i vi pružite svoju ruku, verujte mi.
Stene izmedju neba i zemlje, nazvane »meteori» od preodobnog oca Atanasija Meteorskog ( osnivača manastira Veliki Meteori) u 14 veku, visine čak i do 400 metara, koje nemilosrdno prži sunce ili duvaju vetrovi, idealno su mesto za surov, asketski život monaha koji se, podvizavajući se ovde već toliko vekova, mole za ceo ljudski rod. Smatra se da su već od 11 veka ovde postojale monaške naseobine u šupljinama stena, nalik na lastavičja gnezda, koja se i sada mogu videti, i koja vas ostave bez daha pri pomisli kako je moguće da se tu, gde bukvalno nema nikakvih uslova za život, život ipak održao, život kroz molitvu, kroz askezu, kroz potpuno odricanje od sveta, prema Bogu. Posetiocima su dostupni manastir Varlaam, koji se može posetiti svakog dana izuzev petka, manastir Veliki Meteori (Hristovo preobraženje) koji je zatvoren utorkom, Sveti Stefan (zatvoren ponedeljkom), dok se Sveti Nikola Anapavsis, Rusanu i Sveta Trojica ne zatvaraju.
U podnožji Meteora nalaze se gradovi Kalambaka i Kastraki, gde se može odsesti ukoliko odlučite da posetite sve manastire. Pisac ovih redova je imao sreće da izbliza pogleda samo manastir Hristovo Preobraženje (Metamorfoseos tou Sotiros) ili Veliki Meteori, prolazeći samo pored ostalih manastira i diveći se prirodi, arhitekturi i nezemaljskom miru koji se ovde oseća uprkos rekama posetilaca. Predeo je takav da ga ne može uprljati svakodnevica koju u tragovima donesu i odnesu zalutali turisti ili putnici namernici. A u podnožju obavezno treba svratiti u fabriku ikona i odabrati ikonu ili kakav drugi sveti predmet.
Manastir Preobraženje (Metamorfoseos) nalazi se na steni visine 2011 stopa iznad nivoa mora, i 1544 iznad reke Pinios. Stena izgleda kao da lebdi, otuda i naziv meteoritski-lebdeći. On je najstariji od četiri crkve na toj steni. Ostale su Sveti Atanasije, Sveti Konstantin i Jelena i Sveti Jovan Krstitelj.Manastir Preobraženje je osnovan oko 1340 godine od svetog Atanasija Meteorskog, organizatora prve svete zajednice na Meteorima. Naslednik i suosnivač Svetog Atanasija je prepodobni Joasaf, bivši kralj Jovan Uroš-Paleolog. Toranj je izgradjen 1520 godine.
Da bi se popeli do manastira potrebno je jedan deo puta preći stepeništem, koje delimično ide kroz samu stenu, a delimično je po samoj ivici litice. Dok se penjete, visoko iznad vas, uočićete mrežu koja više nije u upotrebi, a kojom su se nekada spuštali monasi, lebdeći nad provalijom kada je bilo potrebno da se donesu potrebne stvari za manastir. Sada je obskrbljivanje manastira savremenije, name izmedju vrhova litica razapeta je žica po kojoj klizi neka vrsta vagoneta.
Na samom ulazu u manastir desno se nalaze manastirske ostave, kosturnica, a upravo preko puta nje su monaške kelije. To je da bi se monah svakoga dana suočavao sa smrću. Smatra se da su tamnije lobanje znak velike monaške čistote. U ovoj prostoriji uvek gori kandilo. Kelije su ogradjene i pristup posetiocima nije dozvoljen, monahe ne možete videti kada je manastir otvoren za posetioce.
Sačuvani su stari alati koji su nekada korišćeni, razne vrste kačica za vino i rakiju, voće, baloni, predmeti koje sam sada prvi put videla.
Blizu ulaza je i drvena daska, koju, po predanju treba dotaći da bi se ostvarile želje, a posetioci ostavljaju i ceduljice, desno je impozantan pogled sa ivice stepeništa, pre ulaza u manastir.
Manastirska riznica nažalost najvećim delom nije dostupna za snimanje.
Crkva Preobraženja
Najinteresantnija ikona koja se može ovde videti a koja je deo ikonostasa jeste ikona Bogorodice koja drži Hrista detinjeg uzrasta koji stoji dok u drugoj ruci Večnu ružu . Ikona datira iz 1790 godine. Oltar hrama datira iz 1545 godine.U manastiru se čuvaju stari rukopisi, od 15-19 veka, prenosive postvizantijske ikone iz 14 i 15 veka, stari ručni radovi, drvorezi, vezovi sa zlatom i srebrom itd. Sama zgrada manastira je impresivna, sa ogromnom dvanaestostranom centralnom kupolom, i jednom manjom iznad svetilišta. Unutra su izrezbareni pozlaćeni ikonostas i rezbaren igumanski presto ukrašen sedefom iz 1616 godine. Medju mnogim manastirskim vrednostima su srebrni relikvijari koji sadrže glave Svetog Atanasija i kaludjera Joasafa, prva igumanska zlatom izvezena mitra, odežda izvezena zlatom i biserima, i zlatni pehar koji pripada porodicama Palailogus i Kantakuzen, drveno raspeće rezbareno prizorima Starog i Novog Zaveta tako sićušnog obima da su potrebna uveličavajuća stakla da bi se videlo. Kaludjer Danijel radio ga je punih 12 godina.Tu je i biblioteka koja sadrži više od 500 knjiga i srebrni sudovi.
Ovo je samo jedan mali detalj bogate istorije ovog svetog mesta. Ako ste klonuli duhom, ako ste prezasićeni svakodnevicom, ako ste srećni pa želite da svojoj sreći date delić nebeskog, nije teško otići. Putuje se nekih 16 časova od Niša, nema problema na granicama, put je širok a pravoslavni brat-sestra su dobrodošli, pa ako i nije dozvoljeno snimanje, ako kažete odakle ste, neće baš biti mnogo problema. Napojićete se izuzetnom duhovnom snagom, shvatićete da smo u ovom životu samo prolazni putnici stešnjeni vremenom koje je na ovom mestu čudesno stalo pre mnogo vekova. Zato treba ovde doći, treba upiti i poneti sa sobom deo te hrabrosti da se ostavi sve ovozemaljsko i širom otvorenih ruku i srca prihvati nebesko, neprolazno. Sve ostalo je efemerno, i zemaljska sreća i zemaljska tuga.
Iznad nas je samo Bog a on je ovde tako blizu, da vam pruža ruku da vam pomogne da se popnete . Dovoljno je samo da i vi pružite svoju ruku, verujte mi.
