“Исусова молитва” се назива она кратка молитва коју су хришћани употребљавали још од најстаријих времена и у којој је сажета такорећи сва вјера Цркве и сво њено молитвено правило. Она гласи: ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА! или кратко:СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ! Она се може употребљавати на сваком месту и у свим околностима живота. Текст који следи је превод са рукописа непознатог светогорског подвижника који нас на основу опита светих Отаца и свог личног уводи у тајне ове чудне молитве и тајне духовног живота уопште.
Духовна радозналост треба да буде прерађена, сварена и прежвакана и растворена с духом подвижништва, проверена сопственим горким опитом и преживљена у сопственом животу.
Докажи искреност своје намере постојаношћу (у духовном животу) и сталношћу, ревношћу, побожношћу и сабраношћу на овом светом делу. Човек не сме ни на секунд да дозволи да му се усели у срце квасац страсти; треба да се стара свим силама душе да изгони страст из срца свог чим се она појави. Нечиста душа чезне за телесним страстима, а Дух Свети спречава жеље њене. Зато ми треба да се жалостимо, да оплакујемо и да стражимо, над својим жељама, укроћујући их молитвом Исусовом. Кратка молитва Исусова сабира ум, који ако се не сабере врлином и науком Јеванђеља, остаје вечна луталица и скитница. Зато и каже св. Нил Синајски да само изговарање Имена Исусова: Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј ме грешног! Натерује демоне на бегство.
Чиста и напорна, непрестана молитва Исусова, распаљује и укрепљује ум подвижника духа, и чини га недоступним за невидљиве непријатеље. Зато не буди лења, душо моја, и не предаји се чамотињи, нек ти не досади да непрестано призиваш себи на помоћ Божанско Име Господа Исуса Христа, и да њиме убијаш и уништаваш невидљиве духове, непријатеље спасења душе. Труди се да уздасима и сузама и добром надом обградиш невидљиве и на Крст приковане ноге Исуса Христа, човјекољубивог Господа нашега.
Душо моја, свагда зажижи светилник срца твога! Пази да се он не угаси у теби и остави те у тами окамењености и безосећајности срца и душе, и лењости и нерада умног. Пази да ти се не затворе двери милосђа Господњег, и да не останеш ван ложнице Христове…
Бог је учитељ молитве. Он је онај који даје молитву молитвеницима и онај који је рекао: “Без мене не можете ништа чинити”. Моли се Христу Богу за молитву, и Онај који даје молитву молитвенику, подариће и теби молитву коју иштеш.
Св. Макарије Велики каже да човек треба да присиљава себе на молитву, а Господ видећи усрђе твоје, у молитвеном труду, дароваће ти је. Или молитву треба измолити, као св. Максим Кавсокаливит, у Божје Матере Пресвете Богородице. Стално се труди молитвено пред Богом у срцу, испуњеном чистом помишљу и умилношћу, па ће Бог сачувати ум твој од нечистих и прљавих помисли, да не би због тебе био поруган пут Божији.
Непрестано се вежбај у размишљању, читајући Свето писмо, трудећи се да га правилно размеш, да се не би због празноће ума твога, упрљао твој духовни вид туђим ненужним прљавштинама; туђим и непотребним помислима. Од читања Писма човјек задобија нетрулежну утеху.
Почетак пута живота то је --стално се учити умом речима Божјим… У томе се и састоји врлина, да повижник духа не дозволи да му се ум занима сујетним стварима. Без таквог удалљења од света нико се не мозе приближити Богу.
Да би се ослободили од наклоности према непотребним стварима, које су се још од раније уселиле у душу, и да бисмо одстранили немирне успомене на плотске страсти, које изазивају метежнни пламен, - најбоље средство за то је погружавање самога себе у љубав према изучавању Светог Писма и постизању дубина његовог смисла…
Душа таквог љубитеља усхићења се при свакој новој представи и мисли, с којом се сусреће у мору тајни Светог Писма. Велика је корист од читања Светог Писма: оно је светлост и храна за душу. Често поучавање у божансвеним Писмима успаљује страсти, као дивље звери. Но Св.Писмом се треба бавити не било како, повечно, но понирањем у његову суштину и то непрестано, усрдно, даноноћно, незаситиво…
Непрестано изучавање Св.Писма - светлост је за душу. Зато пажљиво читај божанствена Писма, јер ћеш у њима наћи све обрасце подвижништва и светости. Онај који чита Свето Писмо, како каже Јован Златоусти, стално с Богом разговара. Посвети сву бригу своју изучавању њега, не само неколико минута него непрекидно. Када читаш Јеванђеље, то Христос Бог с тобом разговара. Када Му се поред читања и молитвено обраћаш, онда ти с Њим разговараш, беседиш. О, пресладосног разговора! О, миле и свепријатне беседе! --Бог с човјеком. Небески Цар с трулежним прахом. Господар са слугом разговара! Има ли ишта од тога пријатније и корисније?!
Духовна радозналост треба да буде прерађена, сварена и прежвакана и растворена с духом подвижништва, проверена сопственим горким опитом и преживљена у сопственом животу.
Докажи искреност своје намере постојаношћу (у духовном животу) и сталношћу, ревношћу, побожношћу и сабраношћу на овом светом делу. Човек не сме ни на секунд да дозволи да му се усели у срце квасац страсти; треба да се стара свим силама душе да изгони страст из срца свог чим се она појави. Нечиста душа чезне за телесним страстима, а Дух Свети спречава жеље њене. Зато ми треба да се жалостимо, да оплакујемо и да стражимо, над својим жељама, укроћујући их молитвом Исусовом. Кратка молитва Исусова сабира ум, који ако се не сабере врлином и науком Јеванђеља, остаје вечна луталица и скитница. Зато и каже св. Нил Синајски да само изговарање Имена Исусова: Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј ме грешног! Натерује демоне на бегство.
Чиста и напорна, непрестана молитва Исусова, распаљује и укрепљује ум подвижника духа, и чини га недоступним за невидљиве непријатеље. Зато не буди лења, душо моја, и не предаји се чамотињи, нек ти не досади да непрестано призиваш себи на помоћ Божанско Име Господа Исуса Христа, и да њиме убијаш и уништаваш невидљиве духове, непријатеље спасења душе. Труди се да уздасима и сузама и добром надом обградиш невидљиве и на Крст приковане ноге Исуса Христа, човјекољубивог Господа нашега.
Душо моја, свагда зажижи светилник срца твога! Пази да се он не угаси у теби и остави те у тами окамењености и безосећајности срца и душе, и лењости и нерада умног. Пази да ти се не затворе двери милосђа Господњег, и да не останеш ван ложнице Христове…
Бог је учитељ молитве. Он је онај који даје молитву молитвеницима и онај који је рекао: “Без мене не можете ништа чинити”. Моли се Христу Богу за молитву, и Онај који даје молитву молитвенику, подариће и теби молитву коју иштеш.
Св. Макарије Велики каже да човек треба да присиљава себе на молитву, а Господ видећи усрђе твоје, у молитвеном труду, дароваће ти је. Или молитву треба измолити, као св. Максим Кавсокаливит, у Божје Матере Пресвете Богородице. Стално се труди молитвено пред Богом у срцу, испуњеном чистом помишљу и умилношћу, па ће Бог сачувати ум твој од нечистих и прљавих помисли, да не би због тебе био поруган пут Божији.
Непрестано се вежбај у размишљању, читајући Свето писмо, трудећи се да га правилно размеш, да се не би због празноће ума твога, упрљао твој духовни вид туђим ненужним прљавштинама; туђим и непотребним помислима. Од читања Писма човјек задобија нетрулежну утеху.
Почетак пута живота то је --стално се учити умом речима Божјим… У томе се и састоји врлина, да повижник духа не дозволи да му се ум занима сујетним стварима. Без таквог удалљења од света нико се не мозе приближити Богу.
Да би се ослободили од наклоности према непотребним стварима, које су се још од раније уселиле у душу, и да бисмо одстранили немирне успомене на плотске страсти, које изазивају метежнни пламен, - најбоље средство за то је погружавање самога себе у љубав према изучавању Светог Писма и постизању дубина његовог смисла…
Душа таквог љубитеља усхићења се при свакој новој представи и мисли, с којом се сусреће у мору тајни Светог Писма. Велика је корист од читања Светог Писма: оно је светлост и храна за душу. Често поучавање у божансвеним Писмима успаљује страсти, као дивље звери. Но Св.Писмом се треба бавити не било како, повечно, но понирањем у његову суштину и то непрестано, усрдно, даноноћно, незаситиво…
Непрестано изучавање Св.Писма - светлост је за душу. Зато пажљиво читај божанствена Писма, јер ћеш у њима наћи све обрасце подвижништва и светости. Онај који чита Свето Писмо, како каже Јован Златоусти, стално с Богом разговара. Посвети сву бригу своју изучавању њега, не само неколико минута него непрекидно. Када читаш Јеванђеље, то Христос Бог с тобом разговара. Када Му се поред читања и молитвено обраћаш, онда ти с Њим разговараш, беседиш. О, пресладосног разговора! О, миле и свепријатне беседе! --Бог с човјеком. Небески Цар с трулежним прахом. Господар са слугом разговара! Има ли ишта од тога пријатније и корисније?!