Powered By Blogger

10. јун 2011.

Gospodovi mirjani


( Više Pravoslavnih duhovnih Otaca - Sv. Antonije Veliki, Otac Stratonik sa Kavkaza i dr. - govorilo je i pisalo da će u poslednjim vremenima biti monaha, koji će živeti u svetu... ).


Retki su takvi ljudi. Ali, ako ih sretnete lako ćete ih prepoznati.  Imaju svetlo i otvoreno lice sa naročitim sjajem, tako da ga duže vremena nije lako gledati. Oči su im blage, prozirne, duboke i uvek nasmešene, a na dečji način začuđene i ljubopitljive.


Celoga života uče, čitajući i posmatrajući svo čudnovato Stvarstvo, težeći spoznaji skrivene istine i dublje logike u pojavama i odnosima. Zato su stalno zapitani. I ono što znaju uvek proveravaju i produbljuju, šireći tako, kako kažu, granice svoga neznanja.


Ponašanje im je krajnje nenametljivo. Kroz život prolaze neprimetno, svesno izbegavajući sve javne poslove ili bilo kakve uloge, gde su sila i vlast, slava i uticaj među ljudima.


Rade kao učitelji i profesori, naučnici i stručnjaci, književnici, bibljotekari, radnici su ili seljaci, zanatlije starih zanata, arhivari i antikvari, ribari ili mornari… Ali, sta god radili njihov Predpostavljeni nalazi se na Nebu, a njihovo glavno zanimanje je suživot sa Njim i molitva Njemu. Sporedno zanimanje postoji zbog načela - ko ne radi ne treba da jede.


Njihova volja je Volja Njegova, a njihov um - um Njegov.


Neustrašivi su vojnici Armije Njegove. U armije čovekove nerado odlaze, a ako moraju, žrtvovaće život ali ubijati neće.


Volju Njegovu lako prepoznaju i dobijene zadatke dosledno izvršavaju - ne obazirući se na bilo kakve opasnosti ili stradanja, jer oni, ubeđeni su u to, u životu zemaljskom i od ruku zemljana postradati ne mogu. Jedini strah njihov je da ne počine greh, a vrlinu od greha savršeno razlikuju.


Teže samoći ali nikada nisu sami, jer je Predpostavljeni uvek sa njima. Retko i nerado mnogo govore, ali svojim ponašanjem, a naročito ličnim primerom, kažu i učine više nego li hiljade i hiljade pa i milioni ljudi.


Svesni su neprocenljivog značaja svoje uloge na Zemlji, ali to niko iz reči njihovih ili ponašanja, neće moći da sazna ili zaključi. Za sve što urade dobro zahvaljuju Njemu, jer su oni najmanji od svih bića i neznalice najveće. A ljudi će ih, po zemaljskim merilima, neretko, smatrati pokretnim enciklopedijama.


Za sve što se loše dogodi okrivljuju sebe, nikada drugoga, a po načelu - okrivi sebe i drugome nećeš suditi!


Ponašaju se kao psi: ako ih udarite i oterate - dobro je; ako ih pomilujete i nahranite opet je dobro.


Obučeni su skromno, ali čisto i uredno. Vredno rade i svoj zemaljski posao, ali sve što dobiju, smešeći se, odmah poklanjaju onima pored sebe. Stoga od blaga zemaljskih niti šta imaju, niti ih žele. Da se u nešto obuku, da ponešto jedu i skroman krov nad glavom - to je sve. Da je duša slobodna i čista, a sve ostalo što im treba, čvrsto veruju, dodaće im On, koji je savršeno veran i nikada ih ne ostavlja na cedilu.


U njihovom rečniku ne postoji neću i ne mogu. Sve što ih neko zamoli, i u njihovoj je moći da učine, bez pogovora će učiniti. Što sami uvide da mogu da učine, odmah će se ponuditi.


Ljudi na putu prema zlu zaobilaze ih, zbunjeni i odbijeni jasnom i čudesnom dobrotom kojom zrače. Oni zli će ih napasti ali će doživeti poraz, jer će svo zlo biti upijeno dušama njihovim, a odmah zatim, nekom nadumnom, teško razumljivom silom i razgrađeno.





Nikada ih nećete videti gnevne i nervozne, neraspoložene i nezadovoljne. I najmanje sitnice, kao što je vrabac koji na ulici nađe mrvicu hleba i veselo odleprša, dovoljan su povod za osmeh duše i njihovu sreću.


Nikada ih nećete videti razdragane ili da se smeju, ali ni bez blagog osmeha u zapitanim očima, kao stalnog njihovog ukrasa.





Živeće pored vas kao neprimetni prijatelj iz susedstva, a duša vaša težiće stalno druženju sa njegovom. U njegovom prisustvu, i bez razgovora, pojaviće se osećaj da se preobražavate u nešto drugo. Sve dok od starog ne postanete novi čovek, biće vam nejasno šta se sa vama dogodilo.


Onaj ko ga sretne nikada ga ne zaboravlja.


Neprijatelja nema, jer i njih voli kao najbliže svoje. Neprijateljstvo je snažno osećanje, strast!  Jedino osećanje koje oni imaju je savršena ljubav, jednaka prema svim ljudima, a najveća prema Predpostavljenom.


Ne tako redko su i oženjeni svime zadovljnim ženama, sličnim njima. Muževi su samo jedne žene i žive u dugotrajnim i srećnim brakovima, iz kojih se rađaju deca brižno vaspitana da vole i sklona ljubavi. Njihove potomke, kolenima dalje, krase osećanja ljubavi i samilosti prema ljudima.


I decenijama živeći sa njima, pratiće vas osećaj da ih ne poznajete, jer je bezgraničan i slobodan duh neuhvatljiv, ali ćete ih sigurno zavoleti. Vaša ljubav biće trajna, jer se oni vole tiho i smireno, samo nepropadljivom duhovnom ljubavlju. Druga vrsta ljubavi prema njima nije moguća.


Žive sa nama na Zemlji, ali nisu od ovoga sveta. Žive u Duhu Svetom, a izvan duha ovoga sveta.





To su Gospodovi monasi mirjani ( svetovnjaci ) - ljudi sa veličanstvenim i jednim od najtežih zadataka, koji u zemaljskom životu čoveka postoje. Prepuštajući se punom svešću i slobodnom voljom svojom Planu Nebeskom, od Predpostavljenog dobijaju zadatke: da svojim dušama bezgrešnim budu čisti provodnici životodavnih energija Ljubavi što sa Neba stalno pritiču - stoga su saradnici Njegovi u upravljanju i održanju sve Vaseljene; da stvaraju nove bezgrešne ljude - čiste duše, koje će dalje preuzimati Njegove veličanstvene zadatke; da prisustvom među ljudima popravljaju i leče posrnule i bolesne duše, jedinim savršenim lekom - Istinom Njegovom.