Jeromonah Luka Grigorijatski, lekar po struci, išao je na Katunakiju, među keliote, da pregleda bolesnog starca Gedeona. Nakon pregleda o. Luka je rekao starcu da bi bilo potrebno da ode do Soluna, da bi lekari još detaljnije ispitali šta je u pitanju, a možda čak i da se izvrši operacija. Starac mu je mirno odgovorio: „Ostavi to sada. Ja već šezdeset godina nisam izlazio sa Sv. Gore, i sada, sa osamdeset i dve, treba da idem van? Kako Bog da, tako neka bude sa mnom.“ O. Luki nije preostalo ništa drugo do da starcu prepiše lekove koji će mu ublažavati bolove.
Otac Makareli
Kao i mnogi svetitelji, i prepodobni Josif Spileot je znao za dan svoga upokojenja. Bio je obavešten od Presvete Bogorodice da će doći pred lice Gospodnje na dan praznika Njenog Uspenja.
Neposredno pred predstavljenje starac je danima primao injekcije. Davao mu ih je o. Makarije iz Novog Skita. Starac ga je iz milošte zvao Makareli. Dan pre blažene končine starac Josif je svome „bolničaru“ rekao: „O. Makareli, hajde dođi, sutra praznujemo, sutra ćeš mi dati zadnju injekciju.“ O. Makarije nije obratio pažnju na smisao ovih reči, ali ih je sutradan, kada je starac Josif, na dan Uspenja Majke Božije, otišao Gospodu, shvatio.
Pedeset godina pojanja Svetom Nikolaju
O. Danilo iz Danilejske kelije u Kareji je veoma mlad došao na Svetu Goru. On danas ima oko sedamdeset i pet godina i već je dugo vremena jedan od najboljih svetogorskih pojaca. Pre dve godine je od grigorijatskog igumana, o. Grigorija, dobio poseban dar, jer mu je to bila pedeseta uzastopna godina da je pevao za manastirsku slavu, praznik Sv. Nikolaja Mirlikijskog.
Pečenje hleba
Hleb se u manastiru Grigorijat peče ovako.
Svakoga petka u manastirskoj pekari se spremi velika količina testa, koja mora biti gotova do kraja polunoćnice. U sabornom hramu, pak, na „Bog Gospod“ crkvenjak sprema mali fenjer sa svećom unutra i kreće ispred sveštenika, pevajući tropar Svetom Nikolaju, arhiepiskopu Mirlikijskom, kome je posvećen hram. Zajedno odlaze do pekare; namesnik, zatim, kadi testo, bratiju i pekaru, čita moleban sa završnom molitvom, čime se priziva Božiji blagoslov za „hleb naš nasušni“. Nakon toga sveštenik se zajedno sa crkvenjakom vraća u hram, koji ponovo ide ispred njega sa fenjerom, ovoga puta pevajući kondak Svetom Nikolaju. Za to vreme testo se deli na odgovarajuće količine, bratija ga premesi, stavlja u plehove i potom u peć, govoreći pri tom Akatist Presvetoj Bogorodici.
Pobožne porodice
U Grčkoj je čest slučaj da više članova, pa čak i skoro čitave porodice odlaze u manastir.
Tako, npr. u manastiru Grigorijat su otac i sin, monasi Genadije i Isaija, obojica izvrsni pojci, kao i dva brata, jeromonah Teodor i monah Aksentije, prvi duhovnik i nastojatelj manastirskog metoha van Sv. Gore, a drugi ikonopisac. Treba još reći i to da su njihovih sedam sestara monahinje u manastiru Megara kod Atine.
U manastiru Simonopetra sabraća su otac i sin, starac Galaktion i Atanasije, obojica jeromonasi. Bivša supruga i ćerka, o. Galaktiona, odnosno majka i setra o. Atanasija, su monahinje u manastiru Ormilije, s tim da je ćerka igumanija ovog sestrinstva.
Navešćemo još i primer sveštenika Georgija, koji opslužuje grigorijatski metoh Sv. Georgija u centru Soluna, a pet ćerki su mu monahinje u Ormilijama, a dva sina monasi u Hilandarskoj keliji Burazeri, u Kareji, administrativnom središtu Svete Gore.
Poslušni brat
Starac Gedeon, katunakijski keliota ima osamdeset i dve godine. Pre nekoliko godina javio mu se rođeni brat, slične starosti, koji je želeo da svoj život okonča kao monah. Iskusni podvižnik je savetovao bratu da, zbog teških uslova, ne bude među keliotima, već da ode u neko veće opštežiće, gde su uslovi blaži, i gde ima više bratije koja će s njime razgovarati i moći da se o njemu brine. Brat je tako i uradio. Otišao je u manastir Vatoped, tamo se zamonašio i nakon pet mesec predao dušu Gospodu. Ime mu ne znamo - Bog zna.
Same će pomoliti glave
Sveta Gora bdi nad Pravoslavljem, nad čistotom njegove vere i bogoslovlja.
Došli su tako neki mirjani kod starca-svetogorca, zabrinuti zbog raznih glasina oko novotarija u teologiji i pitali ga šta treba činiti. Starac ih je utešio rečima da će Hristos, s obzirom da je njena glava, sačuvati Crkvu i njeno učenje, dogmate njene vere; Sam Hristos je rekao da Crkvu ni pakao ne može nadvladati (Mt 16, 18). Još je starac dodao i ovo: „Ne moramo mi da proveravamo svaku rupu da li u njoj ima zmija; one će same pomoliti glave, i pokazati se.“
