Храм Успенија Пресвете Богородице.
Необичног положаја и унутрашњег распореда (укопан под земљу, за простор цркве искоришћен је природни облик пећине).
Подигнут је 1897. г. на основу чудесног виђења које је имао чобанин Петко (потоњи јеромонах Платон).
Касније је пећина проширивана како би добила облик основе цркве. На обе бочне стране су мање пећинске просторије уређене као капелице.
Унутрашњост манастира осликао је њен ктитор калуђер Симеон Поповић, прилагођавајући сцене природном облику стијена. На његовом уређењу радио је све до смрти 1941.
