Powered By Blogger

9. април 2011.

SVETI ROMAN POMAŽE NEVOLJNICIMA

ČUDOTVORNA ISCELJENJA U DOLINI JUŽNE MORAVE

SVETI ROMAN POMAŽE NEVOLJNICIMA


Molitve pred moštima svetog Romana često su do sada bile uslišene, tako da se mnogo obolelih ljudi vratilo kući zdravo i "na nogama", iako su neki od njih u svetinju bili doneti čak i u besvesnom stanju
Monahinje kažu da sveta voda sa izvora pokraj manastira leči sve, i to ne svojim hemijskim ili mineralnim sastavom, već verom u Gospoda i Duha Svetog.
"Kada se bolest javi, mnogi prvo požure vračarama i gatarama. Kada đavo odnese šalu, okrenu se medicini i lekarima. Nažalost, tek kada se nada izgubi, sete se Boga i crkve. A zaboravljaju, pri tom, da je upravo Hrist bio najveći iscelitelj koji je svaku boljku bez problema otklanjao", kaže monahinja Ana, igumanija manastira Sveti Roman kod Đunisa.
Istinitost njenih reči potvrđuje i činjenica da ova svetinja nije samo hram Božji, nego i mesto čudotvornih isceljenja nevoljnika iz celoga sveta.
I Tolstoj znao za manastir
Manastir Sveti Roman smešten je u dolini Južne Morave, svega dvadesetak kilometara južno od Stalaća. Otprilike toliko je ova svetinja udaljena i od Ražnja, kao i od autoputa Beograd-Niš. Nedaleko od manastira prolazi i železnička pruga od Beograda ka jugu zemlje. Iako se u blizini hrama nalaze mnoge važne saobraćajnice, u njega se ne dolazi slučajno, niti se usput svraća. Turisti, a među njima pre svega ljubitelji svetske književnosti, dolaze u Sveti Roman uglavnom unapred upoznati da se u njemu nalazi grob pukovnika Nikolaja Rajevskog, ruskog dobrovoljca koji je nastradao u Srpsko-turskom ratu 1876. godine. Priču o Nikolaju i njegovom životu, slavni ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj pretočio je u roman "Ana Karenjina", stvarajući po uzoru na pukovnika Rajevskog lik grofa Vronskog.
Nažalost, mnogo je više onih koje u ovaj religiozni hram ne dovodi ljubav prema pisanoj reči, već prvenstveno bol i veliki zdravstveni problemi.


Svetinja starija od Hilandara
U pisanim dokumentima manastir Sveti Roman prvi put se pominje u jednoj vizantijskoj hrisovulji iz 1020. godine, iz čega proizilazi da je znatno stariji od Hilandara, Studenice, Gračanice i drugih značajnijih manastira srednjovekovne Srbije. Posvećen je svetom Romanu, učeniku Ćirila i Metodija, koji je upravo u njemu proveo zemaljski život, ispunio ga mnogobrojnim čudesima i podvizima, da bi se na kraju i sam posvetio. Njegove mošti položene su u desnom krilu crkve i ovdašnji žitelji ih smatraju velikom svetinjom. Mnogo je primera, pričaju u manastiru, da je ljudima uslišena molitva pred svetim moštima, pa su se posle boravka u Svetom Romanu vraćali svojim kućama zdravi i "na nogama", iako su bili doneti u skoro besvesnom stanju.
Manastirski letopisi beleže da je prizemlje današnje zgrade zvonika vekovima korišćeno za smeštaj umobolnih i nervno rastrojenih ljudi, koji su dovođeni iz svih krajeva zemlje i ostavljani da skončaju u ovom hramu. Međutim, blizina svetog groba i delotvornost monaških molitava činili su čuda i doprineli da se mnogi od ovih nesrećnika vrate svojim kućama živi i zdravi. Nervoza, stres i mnogobrojni nervni problemi i danas se u Svetom Romanu najuspešnije leče.


Mesto koje zrači
Milosava Janković iz Aleksinca često dolazi na izvor Svete vode, koji se nalazi ispred ulaza u manastir. I ona je, kao i mnogi drugi, došla iz čiste radoznalosti, ali ju je ovo mesto na neki čudan način "vezalo". Dolazi jedanput nedeljno, da bi zahvatila vodu sa izvora, ali uvek dugo ostane da sedi pored potoka.
"Kao da ovo mesto nečim zrači", kaže Milosava. "Osećam kako me obuzima neka pozitivna energija, kako se smirujem i kako na sve probleme, bez obzira na to da li je reč o poslovnim ili porodičnim nevoljama, gledam drugačije, nekako opuštenije. Ali, ne dešava se to samo meni. Mnogo je ljudi koji su u ovom manastiru doživeli preobražaj ili se potpuno izlečili", priznaje Jankovićka.


Sveta voda za zdrav duh
Na izvoru svete vode nalaze se mnoge kovanice, papirići sa ispisanim imenima ukućana, ikonice ostavljene u znak zahvalnosti. Pitamo se za šta je ova voda dobra i šta sve leči.
"Leči sve!", u glas kažu monahinje. "Ne leči ona svojim hemijskim ili mineralnim sastavom, već verom u Gospoda i Duh sveti. Leči dušu, a kada je duša zdrava, zdravo je i telo. Baš tako, a ne suprotno, kako se često navodi", ubedljive su monahinje.
O primerima isceljenja i čudotvornog ozdravljenja u manastiru Sveti Roman uskoro će, verujemo, i knjiga biti napisana. Ipak, valja znati da se bez nade u izlečenje, bez optimizma i bez vere u Gospoda, teško bilo šta može učiniti.