ПРАВОСЛАВЉЕ

Не кукај, ако те заболи од Његовог мача. Он је лекар добри, исеца из тебе само оно што ниси ти. Оно што те буде болело, то ниси ти, душо моја. (Св. Владика Николај) "О чудесно, животворно, Божанствено Православље ! Ја видим светли образ твој !" ( Св. Јован Кронштатски )

8. јун 2013.

ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ 1

ВРЕДНОСТ ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ

- Ако ваљано разумем, спасење се највећма постиже кроз подвижништво, трезвоумље и молитву Исусову. Па ипак, дозволите ми једно питање. Ја га, наравно, не упућујем зато што се са њим слажем, већ као израз многих примедби које су уперене против Исусове молитве:

Често чујемо опаску да је "Исусова молитва", заједно са начином на који се упражњава, заправо врста "хришћанске јоге", па се, надаље, повезује са обрасцима других источњачких религија. Шта нам можете рећи у вези са таквим ставом?

- Чини ми се да они који овако говоре испољавају потпуно непознавање живота наше Цркве у благодати, јер ми божанску благодат захватамо кроз Исусову молитву. Они је нису искусили и зато не знају њену бит, те не би уопште требало да оптужују оне који чувају то искуство. Они чак богохуле против светих отаца. Наиме, многи од светих отаца су се борили за молитву Исусову, снажно истичући њену вредност. Шта дакле? Зар су пали у прелест? Да ли је свети Григорије Палама пао будући умрежен самообманом? Такви, штавише, не познају Свето Писмо. Слепац је завапио следећим речима: "Сине Давидов, помилуј ме" - и тиме је повратио вид. И губавци су тако закукали, па су ослобођени од губе (Лк.4,27). Молитва "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме (грешног)", саткана је из два основна саставка: из догматског (у смислу исповедања божанскости Христа), и из молитвеног (у смислу молитвеног искања нашег спасења). То ће рећи, исповедање вере у Христа повезано је са нашом неспособношћу да се спасемо сопственим напорима. Тиме је срочено све. Свеукупно војевање хришћанина заснивају поменута два упоришта: вера у Христа и свест о властитом греху. Према томе, "молитва Исусова" у неколико речи изражава свеукупни труд верујућих те сажима цело догматско учење наше Православне Цркве.

Ову двоструку спознају добијамо кроз Исусову молитву. Свети Максим Исповедник наглашава да страст гордости извире из једног двоструког незнања: незнања о божанској моћи и незнања о људској немоћи. А ово двогубо незнање ствара "смућени ум". Према томе, човек незнања живи као горд, док, супротно томе, човек двоструког знања живи као смирен. Он познаје своју сопствену немоћ и силу Христову. Стога кроз Исусову молитву признајемо и исповедамо силу Христову (Господе Исусе Христе, Сине Божији) као и нашу сопствену слабост (помилуј ме грешног). Тим путем досежемо блажено стање смирења. Где има смирења ту има и благодати Христове, а ова благодат јесте Царство Божије. Можеш ли сада да сагледаш вредност Исусове молитве? Можеш ли да увидиш да њеном силом долазимо до Царства Божијег?

Ја знам, оче, да је један од услова ваљаног исповедања православног учења тај да никада не одвајамо Христа од осталих личности Пресвете Тројице. Из тог разлога ми често призивамо и величамо свецелу Свету Тројицу у молитвама које свештеник произноси наглас, као и у објашњавајућим завршецима молитава током божанствене литургије: "Јер, Теби припада свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светом Духу, сада и увек и у векове векова...", или: "Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа, да буде са свима вама" и друго. Питам се да ли "Исусова молитва", која се односи само на другу Личност Пресвете Тројице, одступа од православног учења.

Свакако да не одступа. Ево, појаснићу ту недоумицу. Иако ту молитву називамо "Исусовом молитвом", ипак је сасвим заснована на тријадолошком темељу. Уосталом, Христос, као "један од Свете Тројице", никад не постоји без Оца и Духа Светог, творећи, са осталим Личностима, "Тројицу једносуш(т)ну и нераздељиву". Христологија је чврсто повезана са тријадологијом. Али, допусти да се вратим питању о "Исусовој молитви". Наш небески Отац је посредством анђела наредио Јосифу да Христа назове Исусом: ...и надени му име Исус... (Мт.1,21). Јосиф је, слушајући Оца, Сину Дјеве дао име Исус. Штавише, сагласно Духу Светом који је просветио апостола Павла: ...нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим (l.Kop.12,3). Према томе, изговарајући молитву "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме (грешног)", ми признајемо Оца, послушно Му одајући хвалу. Штавише, такође чувствујемо енергије заједничарења са Духом Светим. Оци који су просвећени Духом Светим увек су преносили увид да "Отац кроз Сина у Светом Духу твори све што јесте". Свецела Тројица је створила свет и начинила човека и, опет, свецела Света Тројица обнавља човека и свет. "Беше Оцу веома угодно што Слово постаде тело". А "постало је тело" Духом Светим. То ће рећи, оваплоћење Христа је омогућено "благовољењем Оца и сарадњом Духа Светог". Из тих разлога велимо да је спасење човека и задобијање божанских дарова заједничко дело Свете Тројице. Споменућу два нарочито узорна учења светих отаца.

Свети Симеон Нови Богослов бележи да је Син и Слово Божије двер спасења, сходно Његовој објави: Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи (Јн.10,9). Ако је Христос двер, онда је Отац дом. У кући Оца мојега станови су многи (Јн.14,2). Стога Оцу прилазимо кроз Христа. Међутим, да бисмо отшкринули двери (Христа) потребан је кључ, а то је, заправо, Дух Свети. Отац је послао Свога Сина у свет, Син и Слово Божије открива Оца, а Дух Свети - који од Оца исходи и шаље се кроз Сина, обликује Христа у нашим срцима. Дакле, ми спознајемо Оца "кроз Сина у Духу Светом".

Свети Максим Исповедник у својим списима такође беседи о мистичким оваплоћењима Слова. Као што су речи Закона и пророка, пише он, биле предназначења присуства Слова у плоти, тако је Син и Слово Божије, поставши оваплоћен, постао предназначитељ "сопственог духовног присуства" - "упућујући душе кроз Своје сопствене речи како би постале кадре да прихвате Његово божанско присуство". Другим речима, Христос мора да се оваплоти у нашем унутарју јер, у противном, нећемо моћи да сагледавамо Његову славу на небесима. Оваплоћење Христа унутар нас, међутим, савршава се благовољењем Оца и сарадњом Духа Светог. Можеш ли, сада, да схватиш како се пројављује заједничко дејство Свете Тројице, и како ми признајемо и исповедамо велику тајну коју је Господ открио кроз Своје оваплоћење? Зато онај који одбацује и не признаје Исусову молитву прави велику грешку. Он не слуша Оца и не прихвата просвећење Духа Светог. Дакле, он не учествује у истинској заједници са Христом. Он би, чак, требало да се упита да ли је прави хришћанин.

- Оче љубљени, волео бих да наставите Ваше рашчлањавање оног питања које сам Вам малочас поставио, наиме, о разликама између Исусове молитве и јоге. Упутите ме у надмоћност те молитве над поступцима других источњачких религија. Уверен сам да Вам Ваш опит даје покрића за тако нешто.

- Ствар је, оче, уистину крупна и тешка, много тога би се могло истаћи тим поводом. Нешто од тога је чак изашло на видело у ономе што смо малопре разматрали.

Прво: Исусова молитва непоколебљиво исповеда веру у Бога који је створио васељену и који њоме управља љубећи је. Он је добропажљиви Отац који се стара да спасе Своје створење. Спасење се постиже "у Богу". Ми Га из тих разлога приликом молитве умољавамо, говорећи: "Помилуј ме". Самоискупљење и самообожење једнако су страни атлетама умне молитве, јер то је грех Адамов, грех пада. Он је желео да постане Бог изван Божијег домостроја и промисла о њему. Спасење се не постиже "кроз нас саме и из нас самих", како умишљају човекообразни философски системи, већ се, напротив, задобија "у Богу и кроз Бога".

Друго: Исусовом молитвом се не бије бој за сусрет са безличним богом. Ми не тежимо уздигнућу у "савршено ништа(вило)". Наша молитва управља пажњу на личнос(т)ног Бога, Богочовека Исуса, те из тог разлога говоримо: "Господе Исусе Христе, Сине Божији". Божанска и људска природа сједињују се и сусрећу у Христу, наиме, у свеукупном БогуСлову и свеукупном човеку: Јер у Њему обитава сва пунота Божанства телесно (Кол.2,9). Према томе, у православном монаштву налазимо блиску повезаност антропологије и сотириологије са христологијом. Ми љубимо Христа и неодступно држимо Његове заповести. Велики значај придајемо том послању. Упорно истичемо да се Христове заповести морају сачувати. Он је Сам рекао: Ви сте пријатељи моји ако mвopume што вам ја заповедам(Јн.15,14). Волећи Христа и чувајући Његове заповести удостојавамо се сједињења са свецелом Светом Тројицом.

Треће: Непрестана Исусова молитва не одводи у стање гордости. Религијско-философска учења, која су малопре назначена, запоседнута су гордошћу. Ми пак, помоћу Исусове молитве, тежимо блаженом стању смиреноумља. Ми велимо: "Помилуј ме грешног", сматрајући себе најубогијим и најгорим од свих. Ми не презиремо ни једног од наше браће. Атлети Исусове молитве стран је сваки понос и гордост. Ко год испољава гордост, близу је малоумности.

Четврто: Као што смо малочас нагласили, спасење није апстрактно стање него сједињење са Богом, Светом Тројицом у Личности Господа нашег Исуса Христа. Додуше, ваља подвући да ово сједињење не потире људски удео - ми не бивамо "прогутани" будући да смо и сами личности.

Пето: Са узрастањем наше молитвене зрелости постајемо способни да разлучујемо грешке. Постајемо кадри да опазимо, предупредимо и пресечемо покрете сатане и демона и, истовремено, да приметимо и препознамо енергије Христа. Почињемо да запажамо обмане ђавола који се, више него често, преобликује и у анђела светла. Дакле, почињемо да разлучујемо добро од зла, нетварно од тварног.

Шесто: Подвиг "Исусове молитве" повезан је са очишћењем душе и тела од нагризајућег дејства страсти. Наш циљ није стоичка апатија него, далеко више и другачије од тога, динамичко стање бестрасности. Ми не тежимо усмрћењу страсти већ њиховом преображењу. Без бестрасности не може се поћи у загрљај Богу и спасењу. Баш зато што је ова љубав ка Господу упропашћепа и изопачена, ми улажемо напоре за њено преображење. Ми бијемо љуту битку за преобликовање изопачених стања душе која у нама подстиче ђаво. Не можемо бити спасени без ове личне борбе која се води уз помоћ благодати Христове. Према увиђању светог Максима Исповедника, "духовно спознање без подвижничког живота (прочишћења срца) јесте богословље демона".

Седмо: Ми Исусовом молитвом не покушавамо да ум одведемо у савршено ништавило, већ покушавамо да га вратимо у срце и тако доведемо благодат Божију у душу, одакле ће се, надаље, проширити и на тело. Јер гле, Царство Божије унутра је у вама (Лк.17,21). Према учењу наше Цркве, лоше је телесно мудровање, а не тело као такво. Наша намера није да се отарасимо "одеће душе", чему теже неки философски системи, већ да је пресаздамо и спасемо. Ми, дакле, не тежимо да уништимо тело, већ пружамо отпор покушајима да се оно обожава. Сходно томе, не желимо ни затирање живота. Ми не хитамо стању у којем престаје жеља за животом услед уклањања од патњи. Ми упражњавамо Исусову молитву зато што жеђамо за животом, желећи да вечно живимо са Богом.

Осмо: Ми нисмо равнодушни према судбини света који нас окружује. Учења на која сте раније указали избегавају да се упусте у тешкоће и тегобе људи како би се, тако сматрају, лакше задобио мир и бестрашће. Ми стремимо супротном: ми се непрестано молимо за свакога и за све. Ми смо молитељи у име целог света. Уосталом, спасење јесте сједињење са Христом кроз заједницу са другим личностима. Не можемо уживати спасење сами за себе. Радост коју стичемо по цену ограђивања од других људи није, заправо, истинска радост.

Девето: Не дајемо велики значај психотехничким методима и разноразним положајима тела. Додуше, држимо да су неки од њих погодни за усредсређивање ума у срце, које је његова суштина. Затим их, пак, сасвим напуштамо као непотребне. Понављам, ми не трагамо за бестрасношћу као негативним стањем, већ за задобијањем божанске благодати.

- Од свег срца хвала, оче свети, за ове светлозарне упуте. Они су још од већег значаја када знамо да их казујете Ви који сте их заслужили кроз искуство. Дозволите ми, сада, још један упит. Да ли се прочишћење и спасење, то ће рећи, обожење, задобија једино кроз "Исусову молитву" - речима "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме (грешног)"? Да ли су и друге молитве учинковите? Да ли и оне помажу?

- Свака молитва похрањује страховиту силу. Па то је вапај саме душе. Божанска помоћ низлази сходно вери и ревности. Ми најчешће прибегавамо богослужбеним и личним молитвама. Исусова молитва је од непроцењивог значаја пошто, како вели свети Исаак Сирин, представља онај мали кључ помоћу којег откључавамо велике тајне које "ни око не виде, ни ухо не чу, ни у срце човеково не дођоше". Другим речима, Исусова молитва је кадра да ум дуже држи прибраним. Она му уједно омогућава да се моли без маштарења. Тада постаје "безбојан", "безобличан", "безизгледан" те у кратком маху прима много благодати. Исусова молитва прискрбљује много благодати, чак више и од псалмопојања, зато што је присно скопчана са смирењем и нашом свешћу о греху. Тако проповедају оци.

Свети Григорије Синаит, дакако, тврди да је псалмопојање достојно делатника (практичара), оних који почињу, док Исусову молитву заслужују они који су окусили божанску благодат, дакле, тиховатељи. "Ти, пак, немој много да певаш, јер и ту има узнемирења...Дуготрајно певање приличи делатним подвижницима који се се баве читањем и који се труде, а не безмолвницима који се у срцу једино моле Богу и избегавају помисли... Онај, пак, ко је окусио благодат треба, сагласно оцима, умерено да пева углавном се бавећи молитвом. Када га ухвати униније, нека пева или чита делатељне поуке отаца".

- Видиш, оче, - настави старац, приликом псалмопојања често долази до смућења, будући да у срце појца улазе себичност и гордост. То се дешава због надимајуће свести о сопственом милозвучном гласу, а њу подстиче дивљење оних који су очарани појањем. Међутим, тих спољашњих чинилаца нема када верујући у својој келији сриче: "Господе, помилуј ме". Ту је такав подстицај гордељивости предупређен. То је још један од разлога зашто тиховатељи чешће прибегавају тој врсти молитве, коју су завештали свети оци. Они је не напуштају ни за време бденија или пак вечерњих служби, када је изговарају уз помоћ бројанице.

- Али, упитах, Исусова молитва је прилично згуснута, веома кратка. Како се, онда, ум може привезати за њу?

- Ум се, заправо, боље задржава на кратким фразама. Али, одмах ваља знати, Исусова молитва поседује огромну дубину која није лако уочљива ако прилазимо на спољашњи начин. Ум поседује својство да увећава љубав и жудњу према ониме на шта се усредсређује његова пажња. Свети Максим Исповедник каже: "Ум тежи да се прошири на ствари којима је привржен: он, затим, усмерава своју пажњу и жудњу на оне ствари на које се шири, било да су божанске, њему сродне и мислене, било да су телесне или страсне". Уосталом, исто је и са (са)знањем. Нешто што је испрва изгледало просто, често може да израсте у предмет дуготрајног удубљивања и проучавања. Колико је то још више случај са Исусовом молитвом, са преслатким именом Исусовим! Можете га опитовати целог живота.

- Пошто Исусова молитва баштини такву велику моћ, молим Вас, старче, да ме поучите како се она врши. Како је могу упражњавати? Знам да сам близу тога да изневерим Ваше стрпљење, будући да сам потпуно невешт у питањима о којима је реч. Па ипак, много ћете ми помоћи уколико се одважите на даљу поуку.

- Исусова молитва је највећа наука, оче драги. Она се не може утанчано описати, нити се може одредити. Јер, у противном случају, постоји опасност да се погрешно разуме или никако не схвати од стране оних који немају макар мајушан опит у њој. Она је, надаље, сасвим стваран подухват. Чак се усуђујем да кажем да је она највиши вид кроз који задобијамо богословље или, пре ће бити, боговиђење. Богословље се порађа и происходи из чисте молитве, оно је њен окрепљујући и благословени плод. Услови у којима ова молитва најбоље успева и у којима може да се окуси њен плод јесу тишина слатке пустиње - која тиме није лишена динамичког садржаја - и ослобођење од страсти.

- Старче, ја сам прочитао неке књиге и огледе који се дотичу овог делања преиспуњеног благодаћу: труда умног тиховања, односно, непрекидног призивања Исусовог имена. Желео бих да ми Ви, пошто сте истакли њену вредност, кажете нешто више о тој молитви из Вашег личног искуства ослоњеног на свете оце. Надам се да не питам из радозналости већ из ревносне наде да ћу и сам, колико је могуће, искусити то блажено стање. Молим Вас, немојте се оглушити о моју молбу.

АРХИМАНДРИТ ЈЕРОТЕЈ ВЛАХОС
ВЕЧЕ У ПУСТИЊИ СВЕТЕ ГОРЕ
Разговор са пустињаком о тајни Исусове молитве

MOLITVENO RAZMIŠLJANJE svetog Oca Dimitrija Rostovskog

- veoma korisno i od mnogih molitvenih pravila važnije, koje treba čitati svakog petka, i u vreme pripremanja za Sveto Pričešće.

Početak: Carju Nebesnij, Trisveto, Otče naš, Pridite poklonimsja (tri puta) i 50.psalm. Zatim čitaj stihire, i na kraju svake stihire zemni poklon.

O STRADANJU GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA

1. O kako su mi mili i divni putevi Tvoji, Sine Božiji: sišao si s nebesa i blagoizvoleo uzeti na Sebe uniženu ljudsku prirodu, Prečistim Rodjenjem Tvojim od Presvete Djeve Marije, da bi izbavio rod ljudski iz oblasti greha i smrti. Za sve to, blagodarenje prinosim Ti, od sveg srca svoga, Tvorče moj, slava Tebi.

2. Za prestupe prvoga čoveka - Adama, učinjene u rajskom vrtu, predao si Sebe u ruke protivnika Svojih, da Te uhvate u Getsimanskom vrtu i silno svežu, o, novi Adame, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, slava Tebi. Sveži ojadjeno srce moje presvetom ljubavlju Svojom, tako silno da bih ja, nemoćni, svagda pre voleo umreti, nego da bi Tebi, ma kakvim grehom, neprijatnost učinio.

3. Iz vrta Getsimanskog, kada si vodjen bio, preko potoka Kedronskoga, pod drskim trzajima sprovodnika Svojih, spotakao si se i pao na zemlju, o milostivi Izbavitelju naš, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, slava Tebi. I ja ojadjeni pripadam pred Prečistim stopama Tvojim i molim Ti se: od svakoga pada u greh, sačuvaj dušu moju.

4. Od ojadjenoga arhijereja Ane pa do Kajafe, kada su Te vodili protivnici Tvoji, trpeo si od njih mnoge udarce po Prečistoj glavi Tvojoj, o mnogomilostivi Spasitelju naš, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji slava Tebi.

5. Stojeći pred Kajafom, bio si udaren gvozdenom rukom od neblagodarnoga Malha, kome si od Petra odsečeno uho u Getsimanskom vrtu iscelio. Udarac je bio tako jak, da su svi prsti proklete ruke njegove, ostavili dubok otisak, na Prečistom licu Tvome. Zvuk udarca toga, čuo se po celoj dvorani Kajafinoj, i od jačine njegove, svi su se zubi Tvojis mesta svojih pokrenuli i Krv Tvoja Prečista preizobilno tekla je iz Presvetih usta Tvojih i nosa Tvoga na zemlju na koju si bio pao, od jačine svirepoga udarca njegovog. Izvore života našega, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, slava Tebi.

6. Pred Kajafom, lažnim arhijerejem, dok si stajao, slušao si mnoge lažne klevete protv Sebe, kao jagnje bezglasno nisi otvorio usta Svojih, nego si sve ćuteći trpeo, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji slava Tebi. Daruj i meni nemoćnome sluzi Svome, da uzmognem pretrpeti sve napasti i iskušenja, od neprijatelja mojih vidljivih i nevidljivih, i da se nadje u ustima mojim laži i bacanja krivice na drugoga, molim Ti se, dobri Spasitelju moj.

7. Kada si, pokrivena lica, trpeo udarce od protivnika Svojih, koji Ti podrugljivo govorahu: “proreci ko Te udari”, za sva pretrpljena stradanja Tvoja za nas, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste, slava Tebi. Pokrij Gospode sve grehe moje konačnim oproštajem; da ne pokrije stid večni lice moje, kad stanem na Strašnom Sudu Tvome, molim Ti se, blagi (dobri) Spasitelju moj.

8. Od izbezumljenoga sabora jevrejskoga, proglašen si bio za hulnika i zakonoprestupnika, a kao takav i dostojan smrtne kazne, radi čega si bio zlostavljan do neko doba noći, a zatim u tamnicu zatvoren bio do jutra; slava Tebi, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste, svetlosti nezalazna, smiluj se na mene slugu Tvoga; po odlasku mome sa ovoga sveta, oslobodi dušu moju od tamnice adove, molim Ti se blagi Spasitelju moj.

9. Ujutru si odveden, vezan od Jevreja, Pontiju Pilatu sudiji, koji iako neznabožac, nijedne krivice ne nadje na Tebi, zbog čega bi Te mogao osuditi; o, vinovniče našega spasenja, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, slava Tebi; sačuvaj mene kroz sve dane moga zemnoga života od svakoga greha, da u času smrti moje ne nadje ni jedne krivice na meni protivnik moj, satana. Molim Ti se blagi, Spasitelju moj.

10. Od Pilata odveden si bio k bezumnome Irodu, koji iako je odavno želeo Tebe videti, no gordošću pomračen, Tebe večnu premudrost ne pozna, nego Ti se naruga i obuče Te u belu haljinu. Slava Tebi, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste; izbavi mene, Vladatelju moj, od vlasti satanske i obuci u haljinu spasenja, posle smrti moje, molim Ti se blagi Spasitelju moj.

11. Irod, posle mnogog uniženja učinjenoga nad Tobom, vrati Tebe opet malodušnome Pilatu; i u putu tome mnoge udarce i uniženja pretrpeo si za izbavljenje naše; slava Tebi Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji slava Tebi. Upravi stope srca naših na stazu zapovesti Tvojih; molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

12. Od Pilata sudije, predan si bio na šibanje, o, neiskazani u milosti, gde si sam skinuo odelo svoje i raširenih ruku predao si Sebe mučiteljima Svojim da Te svežu za kameni stub, o čisti srcem i nevini rukama; tada su Te svirepi vojnici silno udarali glogovim štapovima tako, da je otpadalo sveto telo Tvoje od kostiju Tvojih, i Krv Tvoja sveta preizobilno tekla je po zemlji, a kada su Te odrešili od stuba, užasno izmučen pao si na zemlju. Tada je smrt mogla odmah nastupiti, ali je božanska sila Tvoja, održavala telo Tvoje u životu, dok se ne svrši sve stradanje Tvoje. Slava Tebi, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste, radi tolikih bescenih rana Tvojih, koje si pretrpeo za nas; oprosti meni, sluzi Tvome, sve grehe moje, i sačuvaj me od svih strela vražijih do skončanja moga, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

13. Posle takvoga strašnoga stradanja, stajao si nag, kao od majke rodjen, pokriven samo strašnim ranama Svojim, iz kojih je neprestano tekla Prečista Krv Tvoja. Sa stidom si prikupljao razbacane haljine Svoje, podrhtavajući od bola i zime, koja je u to vreme bila. O, Sveblagi Stvoritelju naš, Koji si stvorio sunce i oganj, da se u vreme zime greju sinovi čovečiji, trpeo si od njih takvo mučenje. Slava Tebi, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste; zagrej srce moje okamenjeno, topolotom Duha Tvoga Presvetoga, i osposobi mene za svako dobro delo ugodno pred Tobom; molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

14. O kameni stub, silno si udaran bio, posle svršene šibe nad Tobom, i jako si tresnuo o zemlju. Slava Tebi, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste, budi mi stub kreposti protiv svakoga napada vražijega, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

15. Nogama udaran, za kosu i bradu čupan i po zemlji vučen, trpeo si, ne puštajući glasa od Sebe, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, Slava tebi; sačuvaj mene od čeljusti adske zmije, da ne bude uhvaćena od nje duša moja; molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

16. Nečistim rukama, bogoubistvenoga naroda jevrejskoga, udaran si bio raznim orudjem i koljem, kada su Te odveli iz vrta Getsimanskoga, i za kosu i uši Presvete glave Tvoje, mnogo si vučen; o, preuzvišeni Care neba i zemlje, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji slava Tebi; uzvisi um moj ka nebeskoj lepoti, i u tome učini me nepokolebljivim, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

17. Od trnovog venca, hiljade uboda pretrpeo si, kada je on mnogo puta stavljan i skidan i opet stavljan na Prečistu glavu Tvoju. Tada su mnoge kapi božanstvene i bescene Krvi Tvoje padale na zemlju. O, Prekrasna Glavo Crkve Tvoje, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, slava Tebi.

18. Preko trnovog venca udaran si bio štapovima po Presvetoj glavi Tvojoj, radi čega se trnje duboko zabadalo po njoj, o, neiskazani u milosti, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste, isceli dušu moju od svih uboda grehovnih, molim Ti se blagi Spasitelju moj.

19. Na podsmeh i porugu, nosio si stavljen Ti u desnicu veliki štap, da predstavlja carski skiptar; o, Sine Božiji, Koji sediš s desne strane Boga Oca, Gospode Isuse Hriste, slava Tebi; uništi knjigu greha mojih i udostoji me da Ti stanem s desne strane u slavi Tvojoj, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

20. Dlanovima mučiteljskim udaran si bio, po Presvetom Licu Tvom, ustima i očima, o Sine Božiji, čije su oči kao plamen ognjeni, Gospode Isuse Hriste slava Tebi. Ne liši i mene slave Tvoje, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

21. Gospode, Koji si radi spasenja našega, primio tolike udarce po Presvetoj glavi Tvojoj i celome Telu Tvome, primi i sada od moje glave poklonjenje pred Tobom, kao što si primio nekada pokajanje carinika, i daruj mi ukrepljenje, da uzmognem blagodarno podnositi sve udarce raznovrsnih iskušenja ovoga zemnoga života, verujući nepokolebljivo da to sve dolazi po Tvome Svetome Promislu, za spasenje naše. Molim Ti se, blagi Spasitelju moj, udostoji me slave Tvoje.

22. Pod trnovim vencem i u crvenoj haljini, vodjahu Te sa podsmehom mučitelji Tvoji i po drugi put Pilatu sudiji a on se začudi tolikoj zloći jevrejskoj i reče im: “ovaj čovek dostojan je pomilovanja, bar sada posle tolikoga stradanja”, a oni vikahu iz glasa: “Raspni Ga, raspni”. I ja Gospode vapijem Tebi: istrebi trnje greha mojih, molim Ti se blagi Spasitelju moj.

23. O, neiskazani u trpljenju, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, Koji izvodiš vodu iz kamena i vetrove iz staništa njihovih, kada si bio priveden nerazumnome Pilatu sudiji, on sede na sud i osudi na smrt Tebe, Koji ćeš suditi živima i mrtvima. Daruj Gospode meni malenome sluzi Tvome, stalno sećanje na smrt i da se spreman nadjem kada stanem pred Tobom na Sudu Tvome Strašnome, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

24. Kada Pilat izreče na Tebi smrtnu presudu, o sveblagi davaoče života večnoga, tada Jevreji zlobom obuzeti, svezaše ruke Tvoje i na vrat Tvoj i na pleća Tvoja, natovariše veliki krst, na kome je trebalo da Te razapnu, da ga nosiš do Golgote; i postaviše Te da ideš izmedju dva razbojnika, koje takodje vodjahu na smrt; o nepostižni u milosti, Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji slava Tebi. Izbavi me Gospode od nevidljivoga vraga, koji neprestano potkopava čistotu duše moje mnogovrsnim iskušenjima, molim Ti se blagi Spasitelju moj.

25. I još, o Bezdane Milosti, nemilostivi rod jevrejski, terao Te da brzo ideš pod teškim teretom krsta Tvoga, koji si nosio na plećima Svojim, a kada si se spotakao i pao na zemlju, tada su Te nemilostivo udarali sprovodnici Tvoji, o, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste, slava Tebi; sačuvaj mene od svakoga pada u greh molim Ti se, blagi Spasitelju moj.
26. Kada si odveden na Golgotsku goru, o neiskazani Gospodaru gornjih sila i vlasti, i kada htedoše na krst da Te prikuju, tada si sam skidao haljine Svoje i pripremao se za raspeće; ali kada je trebalo skinuti i košulju Tvoju, zalepljenu za izranjavljeno Telo Tvoje, tada je zlobni protivnici Tvoji nasilno trzahu s Tebe, i sve ljute rane Tvoje ponovo ozledjivahu, i bolove užasne pričinjavahu Ti. Obnovi Gospode dušu moju grehom izranjavljenu, i primi molitvu moju: Slava Tebi, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste, dugotrpeljivi Vladiko moj.

27. Pljuvačkom Svojom iscelio si nekada sleporodjenoga čoveka, a pred raspećem Svojim trpeo si od Jevreja užasno pljuvanje po Prečistom Licu Tvom. O, Preuzneseni Sine Božiji, iznad svih činova andjeoskih, Gospode Isuse Hriste, slava Tebi; ukrepi mene nemoćnoga slugu Tvoga, Gospode, da se duša moja svagda gnuša od svakoga greha, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

28. Kada Tebe, Gospode, ljudi jevrejski na Golgoti izvedoše, i krst Tvoj na zemlju položiše da Te na njemu razapnu, Sam si voljno legao na krst i raširio ruke Svoje za Svoje prikivanje, no zlobom pomračeni ljudi jevrejski ne razumevahu Tvoje voljno stradanje, nego nemilosrdno rastezahu Tvoje svete ruke i noge i debelim gvoždjem za Krst prikivahu. Tako da prskahu žile Tvoje i zglobovi, od čega bivahu još ljući bolovi od svih prethodnih stradanja Tvojih. O, milostivi Iskupitelju roda ljudskoga, Sine Božiji, slava Tebi. Izbavi i mene iz oblasti protivnika mojih vidljivih i nevidljivih, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

29. O nepostižni u čistoti i neiskazani u lepoti, iznad svih sinova ljudskih, Koji si gubave ljude očišćavao, Sam si blagoizvoleo pretrpeti, da Presveto Lice Tvoje bude unakaženo od gadnoga pljuvanja ljudskog, jer sve dok si ležao na Krstu položenom na zemlji ne prestajahu pljuvati na Presveto Lice Tvoje zlobni protivnici Tvoji. Slava Tebi, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste. Očisti dušu moju prokaženu od mnogih greha, molim Ti se, blagi Spasitelju moj.

30. Uzdahe srčane i tople suze prolivao si pred stradanjem Svojim za rod ljudski; izlij Gospode i na mene milosrdje Svoje i daruj mi svagdašnje pokajanje i neprestajuće suze da njima očistim grehe svoje. Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, neiskazani u milosti Vladiko moj, slava Tebi.

31. Na Krstu si visio sav nag, osim Prečistih bedara Tvojih koja su samo bila pokrivena i, viseći medju dvojicom razbojnika, napojen si bio žuči i sirćetom. O preslatki Spasitelju moj, izbavi i mene, slugu Tvoga, od svake gorčine grehovne, molim Ti se, blagi Vladiko moj.

32. O nepostižni Tvorče duše i tela moga, Koji si pretrpeo stradanje u celokupnom biću duše i tela Svoga za spasenje naše, još si morao trpeti na Golgoti i smrad užasni od raspadnutih tela nesahranjenih osudjenika koja su tamo ležala. A pored toga, još i gledati gorke suze i bolne trzaje Prečiste Majke Tvoje, Koja je stajala pored Krsta Tvoga i gledala stradanje Tvoje. Slava Tebi, Sine Božiji, Gospode Isuse Hriste, Sazdatelju moj, oprosti meni sva sagrešenja moja počinjena u delima, rečima i pomislima srca, molim Ti se, Spasitelju moj.

33. Izvore života našega, Gospode Isuse Hriste, Koji si blagoizvoleo pretrpeti sva napred opisana stradanja za iskupljenje naše iz pblasti greha, i umreti u deveti čas dana, daruj Gospode i meni, nemoćnome sluzi Tvome da posle smrti moje nasledim večna blaga Tvoja, tamo gde Tebe proslavljaju devet činova andjeoskih. Molim Ti se, Vladiko moj, Koji si blagoizvoleo poživeti na zemlji 33 godine, primi ovu mali žrtvu sačinjenu od 33 stiha, na Tvoj krsni oltar, na kome si Samoga Sebe prineo na žrtvu Bogu i Ocu Svome za iskupljenje roda ljudskoga. Primi i molitve Prečiste Matere Tvoje, Koja Ti se moli za nas, kao i svetih Tvojih Apostola i Proroka i svih Svetih Tvojih, koji životom svojim Tebi ugodiše i nadjoše večnu milost pred Tobom, i spasi sve ljude Tvoje, koji Ti se mole dan i noć. A m i n.

Slava dugotrpljenju Tvome, Gospode!
Slava stradanju Tvome, Gospode!

MOLITVENO POKLONJENJE PRESVETOJ VLADIČICI BOGORODICI svetog Oca Dimitrija Rostovskog

Hodite, poklonimo se Carici našoj, Bogorodici.

Hodite, poklonimo se Djevi Mariji, Carici našoj, Bogorodici.

Hodite, poklonimo se i pripadnimo ka Samoj Vladičici našoj, Bogorodici i Prisno-Djevi (Uvek-Djevi) Mariji.

1. Poklanjam se, Presveta Vladičice moja, Bogorodice, Tvome Svetome začeću, od Svetih Tvojih roditelja Joakima i Ane, i molim Ti se, svetlosti moja, rukovodi me stazom zapovesti Gospodnjih, da mogu svagda provoditi neporočan život i tako naslediti Carstvo Božije.

2. Poklanjam se Tvome Svetome Rodjenju, koje je, kao što peva Sveta Crkva bilo radosno predskazanje dolaska na zemlju Spasitelja sveta, Gospoda našeg Isusa Hrista. Nado beznadežnih, pomoćnice bespomoćnih i zastupnice svih grešnika, koji se Tebi sa toplom verom i ljubavlju obraćaju; i molim Ti se, svetlosti moja, budi moje svagdašnje radovanje, u ovome i budućem - beskonačnom - veku.

3. Poklanjam se Tvome Svetome Vavedenju, o, Presveta Majko Božija, kada si od tri godine tvoga uzrasta, bila odvedena u hram Božiji, gde si rasla pod rukovodstvom andjelskim i molim Ti se, svetlosti moja, učini i mene hramom Duha Svetoga, rukovodstvom Tvojim.

4. Poklanjam se Tvome Svetome Blagoveštenju, o Prečista Djevo, kada si po glasu arhandjelskom i obasjanju Presvetoga Duha Božijega, začela Sina i Slovo Božije (Reč Božiju), i molim Ti se, svetlosti moja, blagovesti i meni nemoćnome radosno spasenje.

5. Poklanjam se pred Svetim Tvojim Rodjenjem, o, Presveta Mati Božija, kada si ovaplotila i rodila Spasitelja sveta, Hrista Boga našega, i tako si bila Mati Bogu, i iznad svake tvari proslavljena i preuznesena, kao Vladateljka celoga sveta; i molim Ti se svetlosti moja, budi meni milostiva Mati u ovome i budućem - beskonačnom - veku.

6. Poklanjam se pred svetom smernošću Tvojom, radi koje su uporedo stajala sa drugim običnim ženama, koje su od hrama Božijega očekivale očišćenje. O, časnija od heruvima i neizmerno slavnija od serafima, Mati Gospoda moga, i molim Ti se, svetlosti moja, očisti mene od svake nečistote tela i duha svetim Tvojim molitvama.

7. Poklanjam se, sa strahopoštovanjem, pred Tvojim duševnim stradanjima koja si pretrpela, u vreme voljnoga stradanja Sina Tvoga Gospoda našega, Isusa Hrista, kada se ispunilo na Tebi proročanstvo pravednoga Simeona: “I Tebi Samoj probošće nož dušu, da se otkriju misli mnogih srca”, i molim Ti se, svetlosti moja, izbavi i mene od svih napasti mojih duševnih i telesnih, koje me sa svih strana okružuju.
8. Poklanjam se Tebi, Presveta Vladičice moja, Bogorodice, sećajući se radosti Tvoje, koju si osećala u vreme Vaskrsenja Sina Tvoga i Spasitelja našega, Isusa Hrista, i molim Ti se svetlosti moja: ne liši me radosti večne u Carstvu Nebeskome.

9. Poklanjam se časnome i slavnome Uspenju Tvome, kada si, po primeru Sina Tvoga i Boga našega, smrću i tridnevnim pogrebenjem Svojim, preselila se u večno Carstvo Sina Tvoga, Gospoda našeg Isusa Hrista, i molim Ti se, svetlosti moja, umrtvi sve strasti duše i tela moga.

MOLITVA:

Presveta Vladičice (Vladateljsko) moja Bogorodice, primi ovo moje malo moljenje, sačinjeno od devet stihova, i prinesi Sinu Tvome i Bogu našemu i moli Mu se za nas da prosvetli, Tebe radi, duše naše. Gledajući na svetu ikonu Tvoju, kao i na sami Lik Tvoj, poklanjam se sa srdačnom verom i ljubavlju pred Tobom Tvojim Božanskim Mladencem (Detetom), Koga držiš na ruci Svojoj, i molim Ti se sa suzama: zaštiti me, svetim Tvojim Pokrovom, od svih neprijatelja mojih vidljivih i nevidljivih, jer Ti uvodiš rod ljudski u Carstvo Nebesko. Amin.
Posle ovoga: Dostojno jest ...

31. мај 2013.

Ikone Presvete Bogorodice

21. мај 2013.

МОЛИТВА ЗА СПАС НАШЕГ ПРАВОСЛАВНОГ НАРОДА ОД НАСРТАЈА НЕПРИЈАТЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

Царе и Господе наш, Исусе Христе, Боже спасења нашег, милостиво услиши и сада смирену молитву нас недостојних слугу Твојих.

Сагрешисмо Ти - опрости нам Господе.

Падосмо у кал безакоња - очисти нас, Пречисти.

Прогњевисмо Те - смилуј се, Преблаги.

Ево падосмо на колена пред Тобом и молимо Те са сузама покајања, не помињи грехе наше и избриши безакоња наша, чуј и услиши вапај грешне деце Твоје. Узми нас у заштиту, о Свемоћни, заштити Цркву Твоју Православну, јер ево адски јеретици, вековни одступници од истине Твоје, подмукао саставише план и грозно ударише на народ Твој и на светињу Православну. Још једном пролиш крв деце Твоје; још једном отворише потоке суза верних Твојих; још једном обукоше Цркву Твоју у црнину туге и жалости и исплетоше јој трнов венац од лажи и насиља и неправди својих.

Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе Имена Твога. Ако ми нисмо достојни Твоје помоћи, сети се отаца наших који Ти кроз векове верно служаше, и за Име Твоје и за Крст Твој часни муке и гоњења и смрт претрпеше, па због њих, Господе, пружи помоћ Своју и нама и помилуј нас.

Због праведних отаца наших и Мученика за Веру праву, избави нас од напасти која нас је снашла. Посрами зловерне непријатеље народа Твога, одби јеретике од стада Твога и уразуми и покај помагаче њихове у земљи нашој, земљи освештаној часним Крстом и Мученичком крвљу. Не допусти, да гонитељи наши ликују над нама, но Духом уста Твојих, одагнај их далеко. И ако се не раскају, суди им по вечној прави, Господе и Боже отаца наших. Цркви Твојој Светој даруј мир, уплаканој деци Њеној поврати радост, а браћи нашој пострадалој у одбрани Свете народне Цркве отвори двери рајске у Царству Твоме бесмртноме.

Да Те сви ми на земљи славимо и хвалимо скупа са небеском Црквом Твојом, Тебе, Оца и Сина и Светога Духа, сада и на век века.

АМИН.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ СРПСКИ

ЂЕРДАН ОД МЕРЏАНА