ђакон: Благослови Владико (Господе)!
свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ: Амин.
Велика Јектенија , која следи је заједничка молитва Цркве. Кроз њене прозбе (речи које изговара ђакон) и одговоре, човек учи да се моли са Црквом и у Цркви, као дeо Тела Христовог.
ђакон: У миру Господу се помолимо,
народ: Господи помилуј (Господе смилуј се).
ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
народ: Господи помилуј.
ђакон: За мир свега свијета, за непоколебљивост светих Божијих Цркава и сједињење свих, Господу се помолимо.
народ: Господи помилуј.
ђакон: За овај свети храм и за оне који са вјером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:За преосвећеног епископа (или: најсветијег патријарха; или: високопреосвећеног митрополита) нашег (име), за часнo презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и вјерни народ, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:За благовјерни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:За овај град (или: ово село; или у манастиру: за ову свету обитељ), сваки град, крај и оне који са вјером бораве у њима, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње и за њихoвo спасење, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тјескобе, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву (увијек Дјеву) Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.
народ:Тебје Господи ( Теби Господе).
свештеник:Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
Сада народ пјева први антифон. Уколико је Христов празник, умјесто овог Антифона пјевају се празнични Антифони - види додатак!
Антифони су молитве које су некада наизмјенично изговарала два хора (двије пјевнице). Они уопштено означавају радосно величање, односно хвалу Богу, јер су се вјерни сабрали да би срели Господа, а сада то сабрање (Црква) изражава радост због тог сусрета.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вијекова, амин. Благосиљај душо моја Господа и све што је у мени, име свето Његово. Благословен си Господе.
(Слава Оцу и Сину и Свјатому Духу; И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин. Благослови душе моја Господа и всја внуртењаја моја имја свјатоје Јего. Благословен јеси Господи)
ђакон:Опет и опет у миру Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.
народ:Тебје Господи.
свештеник:Јер је Твоја моћ и Твоје је Царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа и сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
Сада народ пјева други антифон
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вијекова.
Јединородни Сине и Ријечи Божија (Логосе Божији), бесмртан си и изволио си да се ради нашег спасења оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије и непромјењиво постао си човјек; био си распет, Христе Боже, и смрћу (си) смрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и Духом Светим, спаси нас.
(Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу; и ниње и присно и во вјеки вјеков, амин.
Јединородниј Сине и Слове Божиј, безсмертен сиј и изволивиј спасенија нашего ради воплотитисја от Свјатија Богородици и Приснодјеви Марији, непреложно вочеловјечивијсја: распнијсја же Христе Боже, смертију смерт поправиј, једин сиј Свјатија Тројици спрослављајемиј Отцу и Сватому Духу, спаси нас)
ђакон:Опет и опет у миру Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву (увијек Дјеву) Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.
народ:Тебје Господи.
свештеник:Јер си благ и човјекољубив Бог и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
Сада народ пјева БЛАЖЕНСТВА (или трећи АНТИФОН):
• Благо милостивима, јер ће бити помиловани – Мт. 5,7.
Блажени милостиви, јако тији помиловани будут (тропар)
• Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети – Мт. 5,8.
Блажени чисти сердца, јако ти Бога узрјат (тропар)
• Благо онима који мир граде, јер ће се синовима Божијим назвати – Мт. 5,9.
Блажени миротворци, јако ти синове Божији нарекутсја (тропар)
• Благо прогнанима правде ради, јер је њихово Царство Небеско – Мт. 5,10.
Блажени изгнани правди ради, јако тјех јест Царство Небесноје (тропар)
• Благо вама, ако вас осрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради – Мт. 5,11.
Блажени јесте јегда поносјат вам, и изженут и рекут вскак зол на ви лажушче мене ради (тропар)
• Радујте се и веселите, јер је велика плата ваша на небесима – Мт. 5,12.
Радујте сја и веселитесја, јако мазда ваша многа на небесјех (тропар)
• Слава Оцу и Сину и Свјатому Духу; (тропар)
• И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин. (тропар)
За вријеме пјевања: Слава... и ниње... чини се Вход (улазак) са Јеванђељем. Мали вход или улазак у Олтар представља улазак Христа у свијет (историју) и почетак Његове мисије (проповиједи), јер Јеванђеље које носи ђакон представља самога Христа (Ријеч Божију). Мали вход је и прилика да епископ (ако служи) уђе у олтар, те се тиме поменута символика појачава. Кроз епископа и у њему (или кроз свештеника, који служи по благослову епископа) сви ми улазимо у Светињу над Светињама, јер се сво сабрање (Црква) возглављује у епископу и кроз њега сада сви стојимо пред престолом Божијим. По Входу ђакон стаје на св. Двери и каже:
Премудрост, смјерно стојмо!
народ пјева “Входноје”:
Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу; Сине Божији, васкрсли из мртвих*, спаси нас који Ти пјевамо: Алилуја
(Приидите поклонимсја и припадем ко Христу; Спаси ни Сине Божиј воскресиј из мертвих*, појушчија Ти: Алилуја.)
* ако је светитељски празник пјева се уметак:дивни у светима (во свјатих дивен сиј), а ако је Христов празник, пјева се посебно празнично Входноје.
Затим се пјевају тропари и кондаци (црквене химне). Након последњег кондака ђакон се окрене народу и каже:
Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
свештеник:Јер си свет Боже наш и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек...
ђакон:... и у вијекове вијекова.
народ: Амин.
Свети Боже, Свети Крјепки (Силни), Свети Бесмртни, помилуј нас (3х). Слава Оцу и Сину и Свјатому Духу и ниње и присно и во вјеки вјеков, амин; Свјатиј Безсмертниј помилуј нас. Свјатиј Боже, Свјатиј Крјепкиј, Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас.
(Свјатиј Боже, Свјтиј Крјепкиј, Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас.)
На неке Христове празнике се умјесто Свјатиј Боже пјева:
Сви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте, Алилуја(3х). Слава Оцу и Сину и Светому Духу и сада и увијек и у све вијекове вијекова, амин; у Христа се обукосте, Алилуја. Сви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте, Алилуја
(Јелици во Христа креститесја, во Христа облекостесја, Алилуја.)
ђакон:Пазимо!
свештеник:Мир свима.
читач: И духу твоме.
ђакон:Премудрост!
Читач говори наслов Апостола
ђакон:Пазимо!
Читач чита Апостол, а ђакон за то вријеме кади Олтар, Иконостас и присутни народ у храму. Кађење има своју символику: Мирисни дим визуелно символише присуство Светог Духа у храму, а сам мирис треба да нас подсјети на миомирис наше молитве и уопште нашег чистог исповиједања вјере. Када ђакон или свештеник кади у нашем правцу, треба побожно да се поклонимо и да се прекрстимо.
По завршетку читања свештеник каже: Мир ти.
читач: И духу твоме.
ђакон:Премудрост!
читач: Алилуја.
З атим ђакон узима свето Јеванћеље и моли од свештеника благослов (за читање Јевађеља) ријечима:
Благослови, Владико, благовјеститеља светог Апостола и Јеванђелисте (име Јеванћелисте од којег се тога дана чита свето Јеваћеље).
свештеник:Бог, молитвама светог славног Апостола и Јеванђелисте (име Јеванћелисте), да теби, благовјеститељу, да ријеч с великом силом на испуњење Јеванђеља љубљенога Сина Његовог, Господа нашег Исуса Христа.
ђакон: Амин! Затим излази, носећи Јеванћеље, и говори:
Премудрост, смјерно стојмо, чујмо свето Јеванђеље.
свештеник:Мир свима.
народ:И духу твоме.
ђакон:Читање светог Јеванђеља по(име Јеванћелисте, нпр. Јовану).
народ:Слава Теби, Господе, слава Теби!
свештеник:Пазимо!
Ђакон чита свето Јеванђеље, а по завршетку читања свештеник каже:
Мир теби, благовјеститељу!
Свето Јеванђеље се чита на Литургији по ријечима: "човјек не живи о самом хљебу него о свему што излази из уста Господњих". 2. Мој. 16:2, 5. Мој. 29:6, Псал. 78:24, Псал. 104:29, Мт. 4:4, 1.Кор. 10:3, Јев. 13:5
Затим ђакон изговара Сугубу јектенију:
ђакон:Рецимо сви из све душе и од свега ума свога, рецимо.
народ:Господи помилуј.
Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
народ:Господи помилуј. –три пута
Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
народ:Господи помилуј. –три пута
Још се молимо за благовјерни и христољубиви род наш и за све православне хришћане.
народ:Господи помилуј. –три пута
Још се молимо за преосвећеног епископа (или:најсветијег патријарха; или: високопреосвећеног митрополита) нашег (име) и за сву у Христу браћу нашу.
народ:Господи помилуј. –три пута
Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе и за све у Христу братство наше. (Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име) и за сво у Христу братство његово)
народ:Господи помилуј. –три пута
Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење гријехова слугу Божијих, браће овога светога храма. (Ако је манастир: ове свете обитељи).
народ:Господи помилуј. –три пута
Још се молимо за блажене и незаборавне свете патријархе православне, за благочестиве цареве и благовијерне царице, за осниваче овога светога храма (Ако је манастир: ове свете обитељи) и за све до сада преминуле оце и браћу нашу који овдје почивају и за православне свуда.
народ:Господи помилуј. –три пута
Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овоме, за оне који се труде, који пјевају и за присутни народ који очекује од Тебе велику и богату милост.
народ:Господи помилуј. –три пута
свештеник:Јер си милостив и човјекољубив Бог и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
На овом мјесту се, по потреби, може изговарати јектенија за умрле. Иза тога ђакон наставља јектенију за оглашене:
Оглашени, помолите се господу.
народ:Господи помилуј
Вјерни, помолимо се за оглашене.
народ:Господи помилуј
Да их Господ помилује.
народ:Господи помилуј
Да их научи ријечи истине.
народ:Господи помилуј
Да им открије Јеванђеље правде.
народ:Господи помилуј
Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.
народ:Господи помилуј
Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу својом.
народ:Господи помилуј
Оглашени, главе своје Господу приклоните.
народ:Тебје Господи
свештеник:Да и они с нама славе пречасно и величанствено име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
ђакон:Ви који сте оглашени изиђите, оглашени изиђите; ви који сте оглашени, изиђите; нико од оглашених да не остане, а ви који сте вјерни: опет и опет у миру Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј
Литургија верних
Сада, када су из храма изашли Оглашени (Катихумени), тј. они који се спремају за св. Тајну Крштења и још је нису примили, почиње други дио св. Литургије: Литургија верних.
ђакон:Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
народ:Господи помилуј
ђакон:Премудрост!
свештеник:Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ: Амин.
ђакон:Опет и опет у миру Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј
ђакон:За вишњи мир и спасење душа наших, Господу де помолимо.
народ:Господи помилуј
ђакон:За мир свега свијета, за непоколебљивост светих Божијих Цркава и сједињење свих, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:За овај свети храм и за оне који са вјером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тјескобе, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
ђакон:Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
народ:Господи помилуј
ђакон:Премудрост!
свештеник:Да свагда чувани влашћу Твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
Сада се пјева Херувимска пјесма:
народ:Амин. Ми који херувиме тајанствено изображавамо и Животворној Тројици Трисвету пјесму пјевамо, сваку сада животну бригу оставимо.
(Иже херувими тајно образујушче и животворјашчеј Тројицје трисвјатују пјесан припјевајушче, всјакоје ниње житејскоје отложим попеченије.)
Свештеник и ђакон чине велики Вход: излазе на сјеверне двери Олтара, носећи Часне Дарове и показујући их вјернима, молећи се и помињући све Црквене чинове, док пред њима иду свијећеносци. Дарови које носе свештеници јесу наш свеукупан принос Христу, наша жртва према Њему, као уздарје на дар Његове жртве за нас. Кроз те дарове ми приносимо сами себе и сав живот свој, као што је Христос, из љубави, прињео себе за нас.
Када, на крају, началствујућу свештеник каже: И све вас православне хришћане, да помене Господ Бог... пјева се други дио Херувимске пјесме:
Амин. Као они који ће примити Цара свих, Анђелским силама невидљиво праћеног. Алилуја, алилуја, алилуја.
(Јако да Царја всјех подимем, ангелскими невидимо дориносима чинми: Алилуја, алилуја, алилуја.)
Затим ђакон настављаПрозбену јектенију:
Допунимо молитву своју Господу.
народ:Господи помилуј
За предложенне Часне Дарове, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј
За овај свети храм и за оне који са вјером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј
Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тјескобе, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу својом.
народ:Господи помилуј
Сав дан савршен, свет, миран и безгрјешан, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Анђела мира, вјерног вођу, чувара душа и тијела наших, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Опроштај и отпуштење гријехова и сагрјешења наших, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Добро и корисно душама нашим и мир свијету, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Остало вријеме живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран и да добар одговор дамо на страшном Христовом суду, молимо.
народ:Подај Господи
Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и једни друге, Христу Богу предајмо.
народ:Тебје Господи.
свештеник:Милосрђем Јединороднога Сина Твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
свештеник:Мир свима.
народ:И духу твоме.
ђакон:Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповиједали:
народ:Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздјељиву.
(Оца и Сина и Свјатаго Духа, Тројицу јединосушнују и нераздјељнују).
ђакон:Двери, двери, са мудрошћу пазимо!
Овај позив ђакона остао је из ранохришћанских времена, када се у моменту исповиједања вјере најстроже морало водити рачуна о томе ко је у храму, те позив : Двери, двери ... данас значи да морамо бити пажљиви и прецизни код исповиједања вјере.
народ:Вјерујем:
У једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног прије свих вијекова; Свијетлост од Свијетлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човјек;
И Који је распет за нас у вријеме Понтија Пилата и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазњео на небеса и сједи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповиједам једно крштење за опроштење гријехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И у живот будућег вијека. Амин.
ђакон:Стојмо смијерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.
народ:Милост мира, жртву хвале (Милост мира, жертву хваљенија).
свештеник благосиља вјерне и говори:
Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.
народ:И са духом твојим.
свештеник уздиже руке и узвикује:Горе имајмо срца!
народ:Имамо их ка Господу (Имами ко Господу)
свештеник:Заблагодаримо Господу.
народ:Достојно је и праведно (по)клањати се Оцу и Сину и Свјатому Духу, Тројици једносуштној и неразјељивој.
(Достојно и праведно јест поклањатисја Оцу и Сину и Свјатому Духу, Тројицје јединосушчњеј и нераздјељњеј)
свештеник:Побједничку пјесму појући, кличући, узвикујући и говорећи.
народ:Свет, свет, свет, Господ Саваот*! Пуни су небо и земља славе Твоје; осана** на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.
(Свјат, свјат, свјат, Господ Саваот, исполн небо и земља слави Твојеја; осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње, осана во вишњих)
*-"Владар свих сила неба и земље"
**-јевр. хошиана - "спаси"; радосни поздрав Христу приликом Његовог свечаног уласка у Јерусалим; израз вјеровања у срећу, добро и спасење кроз Њега;
свештеник показује на Свети Хљеб и говори:
Примите, једите, ово је Тијело моје, које се за вас ломи на отпуштење гријехова.
народ:Амин.
свештеник затим показује на Свети Путир (Чашу) и говори:
Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завјета, која се за вас и за многе излива на отпуштење гријехова.
народ:Амин.
ђакон уздиже свете Дарове изнад главе, осјењујући њима знак Крста, а свештеник изговара гласно:
Твоје од Твојих, Теби приносећи због свега и за све!
народ:Тебе пјевамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе; и молимо Ти се Боже наш (велико); и молимо Ти се Боже наш (x2); и молимо Ти се Боже наш (велико).
(Тебе појем, Тебе благословим, Тебје благодарим Господи; и молим Ти сја Боже наш)
свештеник кади пред Светим Престолом и гласно говори:
Особито за Пресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију!
народ:Достојно је, ваистину, блаженом звати Тебе Богородицу, увијек блажену и пренепорочну и Матер Бога нашега. Часнију од херувима и славнију неупоредиво од серафима, Тебе што Бога Логоса (Ријеч) непорочно роди, сушту Богородицу величамо.
(Достојно јест јако во истину блажити тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего. Честњејшују херувим и славњејшују без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова рождшују, сушчују Богородицу тја величајем)
Ако је празник Христов или Пресвете Богородице, умјесто Достојно пјева се Ирмос празника (пјесма на јутрењу посвећена Пресветој Богородици).
свештеник:Најприје помени, Господе, преосвећеног епископа (или:најсветијег патријарха; или:високопреосвећеног митрополита) нашег (име), и даруј га светим Твојим Црквама у миру, читава, часна, здрава, дуговјечна и да правилно управља ријечју истине Твоје.
народ: И све и сва. (И всјех и всја)
свештеник:И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и пјевамо пречасно и величанствено име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
свештеник, окренувши се народу и благосиљајући га, говори:
И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима вама.
народ: И са духом твојим.
ђакон, изишавши и ставши на обично мјесто, говори:
Поменувши све свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
За принесене и освећене Часне Дарове Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
Да човјекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебески и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат и дар Светога Духа, помолимо се.
народ:Господи помилуј.
Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тјескобе, Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
народ:Господи помилуј.
Сав дан савршен, свет, миран и безгрјешан, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Анђела мира, вјерног вођу, чувара душа и тијела наших, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Опроштај и отпуштење гријехова и сагрјешења наших, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Добро и корисно душама нашим и мир свијету,
народ:Подај Господи
Остало вријеме живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
народ:Подај Господи
Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран и да добар одговор дамо на страшном Христовом суду, молимо.
народ:Подај Господи
Измоливши јединство вјере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
народ:Тебје Господи.
свештеник:И удостој нас, Владико, да смјело и неосуђено смијемо призивати Тебе небескога Бога и Оца и говорити:
народ:Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као и на небу; хљеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла (злога).
свештеник:Јер је Твоје Царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
свештеник: Мир свима!
народ:И духу твоме.
ђакон:Главе своје Господу приклоните.
народ:Теби Господе (велико).
свештеник:Благодаћу и милосрђем и човјекољубљем Јединороднога Сина Твога, са којим си благословен, са Пресветим, Благим и Животворним Твојим Духом, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин (велико).
Ђакон чини три поклона и за сваки говори тихо: "Боже, милостив буди мени грешноме и помилуј ме", а затим гласно: Пазимо!
свештеник:Светиње светима.
народ:Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин. (Једин свјат, једин Господ Исус Христос, во славу Бога Оца. Амин)
Сада се свештенослужитељи причешћују, а народ за то вријеме пјева причастне. Kада заврше са причешћивањем, ђакон прима од свештеника св. Путир, долази на Царске Двери и показује га народу, говорећи:
Са страхом Божијим и вјером приступите.
народ: Благословен (је) који долази у име Господње, Бог је Господ и јави се нама. (Благословен грјадиј во имја Господње, Бог Господ и јависја нам)
Сада приступају сви они који су се спремили за свето Причешће, са страхом Божијим и руку прекрштених на грудима, са свештеником понављају молитву пред св. Причешће:
Вјерујем, Господе, и исповиједам да си Ти заиста Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свијет да грешнике спасиш од којих сам први/а ја. Још вјерујем да је ово само пречисто Тијело Твоје и ово сама часна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме и опрости ми сагрјешења моја, хотимична и нехотимична, учињена ријечју и дјелом, свјесно и несвјесно и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама Твојим на отпуштење гријехова и на живот вијечни.
Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати цјелив као Јуда, већ као разбојник исповједам Те: помени ме, Господе, у Царству Твоме.
Нека ми причешћивање светим Тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцјељење душе и тијела. Амин.
При причешћивању вијерних се пјева: Тијело Христово примите, Извора бесмртног окусите. (Тијело Христово примите, Источника безсмертнаго вкусите)
Свето причешће је најбитнији моменат, не само на светој Литургији, него и у животу сваког хришћанина. Сав наш живот, у основи, и јесте приступање светом Причешћу, јер и сама молитва каже: "Нека ми причешћивање светим Тајнама Твојим, Господе, не буде на суд или на осуду..." Треба се чешће причешћивати, али са одговарајућом припремом: постом према својим могућностима, исповијешћу, уздржавањем, молитвом. "Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије."(1.Kор. 11,28.) Из овога се јасно види да је од изузетне важности наш однос према св. Причешћу, јер наше спасење зависи, како од Божије благодати, тако и од нас самих. То значи да св. Причешће није магијска формула, која дјелује независно од нас, него да нас Господ прима онако како ми примамо Њега и своје ближње: "Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте".(Мт. 25, 40.)
Свештеник благосиља народ и говори:
Спаси, Боже, народ Твој и благослови наслеђе Твоје.
народ:Видјесмо Свјетлост истинску, примисмо Духа Небеског, нађосмо вјеру истиниту, клањамо се нераздјељивој Тројици, јер нас је Она спасла.
(Видјехом свијет истиниј, пријахом Духа Небеснаго, обрјетохом вјеру истинују, нераздјељњеј Тројици поклањајемсја; Та бо нас спасла јест)
Свештеник, узевши св. Путир и окренувши се народу и говори:
Свагда, сада и у вијекове вијекова!
народ:Амин. Нека се испуне уста наша хвале Твоје, Господе, да пјевамо славу Твоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим Твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у Твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди Твојој. Алилуја, алилуја, алилуја.
(Амин. Да исполњатсја уста наша хваљенија Твојего, Господи, јако да појем славу Твоју, јако сподобил јеси нас причаститисја свјатим Твојим божественим, безсмертним и животворјашчим тајнам; собљуди нас во Твојеј свјатињи, вес ден поучатисја правдје Твојеј. Алилуја, алилуја, алилуја)
ђакон:Примивши божанске, свете, бесмртне, небеске и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смијерно, достојно заблагодаримо Господу.
народ:Господи помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу Твојом.
народ:Господи помилуј.
Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрјешан, сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
народ:Тебје Господи.
свештеник:Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин.
свештеник:У миру изиђимо.
народ:У име Господње.(О имени Господњем)
ђакон:Господу се помолимо.
народ:Господи помилуј.
Свештеник излази из Олтара, стаје иза Амвона и чита заамвону молитву:
ГОСПОДЕ, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају и освећујеш оне који се у Тебе уздају, спаси народ Твој и благослови наслеђе Твоје, чувај пуноћу Цркве Твоје, освети оне који љубе красоту дома Твога; Ти их прослави божанском силом Твојом и не остави нас који се у Тебе надамо; даруј мир свијету Твоме, Црквама Твојим, свештеницима и свему народу Твоме, јер сваки добри дар и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца свијетлости и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова.
народ:Амин. Нека буде име Господње благословено од сада и до вијека. (3х)
(Буди имја Господње благословено от ниње и до вијека)
свештеник:Слава Теби, Боже наш, слава Теби.
народ:Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин. Господе помилуј (три пута). Оче (ако епископ служи, онда: владико свети) благослови.
свештеник даје отпуст.
ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЈОВАНА ВЛАДИМИРА, КРАЉА СРПСКОГ
Овај свети и славни краљ српски и дивни мученик Христов, Јован Владимир, израсте из благочестивог и царског корена који владаше у српским кнежевинама Захумљу и Превали (која се још зваше Диоклитија, Дукља или Зета). Његов деда зваше се Хвалимир и имађаше три сина: Петрислава, Драгимира и Мирослава. Петрислав прими на управу Зету (Дукљу), Драгимир Травунију (Требиње) и Хлевну (Хум), а Мирослав Подгорје. Но Мирослав не имађаше деце те и његова држава дође у власт Петриславу који за наследника имаше сина свога, овог блаженог Владимира. И тако се Владимир зацари (у другој половини десетога века) у Дукљи и осталим пределима Илирије и Далмације, а престоница му беше код цркве Пречисте Дјеве Марије у области Крајини (на западној страни Скадарског Језера).
Блажени Владимир од детињства би испуњен даровима духовним - беше кротак, смирен, ћутљив, богобојазан и чист животом, презирући све привлачности земље и ревнујући за све оно што је узвишено и божанско. Како вели за њега и византијски историчар Кедрин, он је био "човек правичан и мирољубив и пун врлина". Њега исто тако похваљује и древни словенски летописац Поп Дукљанин у свом Летопису званом "Краљевство Словена" (глава 36). У раној младости он проведе неко време код неког доброг војсковође да се учи ратној вештини. Иако све то он добро изучи, он у себи споји витештво и побожност, то јест право хришћанско благочешће. Он марљиво изучи и Свето Писмо, и беше веома милосрдан према беднима и сиромашнима. Знањем Светога Писма и милосрђем успео је да многе богумиле и друге јеретике поврати к вери православној. У животу и владању своме он у свему расуђиваше мудро, и мудро владаше поданицима својим, због чега љубљен би од свију. Уз то још, он разасла учитеље по народу да поучавају људе православној вери и науци Христовој, а јеретике да обраћају ка Истини. А и цркве и манастире он подизаше, као и болнице и странопријемнице. Једном речју, он, иако цар на земљи и моћни владар, беше кротки слуга Небескога Цара Христа и Царства Божјег, које није од овога света, али за које се овај блажени већ од детињства беше определио. Зато њега и би удостојен, као што ћемо даље видети.
Живећи тако богоугодно, у сталним и усрдним молитвама Богу и доброчинствима, блажени краљ Јован Владимир имађаше тешке борбе и изнутра и споља, изнутра са јеретицима богумилима а споља са завојевачима: царем Самуилом и царем Василијем. Самуило, цар Бугарски, крену у рат са великом војском на државу овог блаженог и хтеде је покорити себи. Свети и христољубиви краљ Владимир, штедећи крв човечију и љубећи већма мир него рат, уклони се са својима у планину звану Облик (или Косогор). Прешавши реку Бојану и опколивши град Улцињ, Самуило опколи тада и ову гору на којој беше свети краљ са својом војском. На тој косој гори (= Косогор) беху змије једовите и отровнице, те голему муку наношаху војсци. Јер кад би кога ујеле, тај је одмах умирао. Свети Владимир се тада помоли Богу са сузама да му свемогући Бог ослободи народ од те кужне смрти. И услиши Бог молитву слуге Свога, и змије престаше надаље уједати, и од тада до сада никога не уједају, а ако кога и уједу не буде му ништа. Међутим цар Самуило посла гласника краљу Владимиру да са свима који беху с њим сиђе са горе, али краљ то не учини. Онда се ту као издајник Јуда нађе кнез тога места који незлобивог краља издаде цару Самуилу, те га овај зароби и посла на заточење. А пред своје заробљавање краљ Владимир скупи све своје око себе и стаде им овако говорити: Чини ми се, браћо, да мени предстоји испунити ону реч еванђелску која каже: Добар пастир полаже душу своју за овце своје. Боље ће бити, дакле, да ја сам положим душу своју за све вас и да добовољно предам тело своје да га убију, него да ви пропаднете од глади и од мача. Изговоривши то, он се опрости са свима и отиде к цару, а овај га свезана посла у свој престони град Преспу (крај Охрида) на заточење. Самуило затим за војском удари на градове Котор и Дубровник, освоји их и попали, и даље са војском пороби и освоји Босну и Рашку, па се са богатим пленом врати дома.
Владимир блажени сеђаше тако у тамници у Преспи и мољаше се Богу даноноћно. Ту му се јави анђео Божји који га окрепи и јави му да ће га Бог ускоро ослободити из тамнице, али да ће он после тога мученик постати и неувели венац вечног живота у Царству Небеском задобити. А цар македонски Самуило имађаше кћер по имену Косару, звану још и Теодора, која, Светим Духом надахнута, имађаше велико милосрђе према убогима и сужњима, и често похађаше тамнице и сужње тешаше. Она измоли од оца дозволу да са својим девојкама сиђе у тамницу и опере ноге сужњима, што јој отац и дозволи. Но Косара видевши Владимира, расцветана младошђу, понизна и скромна, и како је пун мудрости и разума Божјег, заволе га срцем. Заволе га не из похоте, него што се сажали на младост и лепоту његову, и што хтеде да га ослободи из тамнице. Косара изађе пред оца свога и замоли га да јој да овога роба за мужа. Не могаше отац отказати кћери својој, јер ју је много волео и знао за Владимира да је од краљевске крви, те јој испуни молбу и изведе Владимира из тамнице. Самуило даде Владимиру Косару за жену и сву му државу поврати, краљевину отаца његових, и још му даде земљу Дирахијску (Драчку), и испрати га с чашћу и многим даровима. Самуило такође поврати и стрицу Владимировом Драгомиру његову земљу Тривунију (Требиње).
Блажени краљ Владимир, стигавши дому своме са супругом својом Косаром, би дочекан од својих са великом радошћу. И живљаше од тада са Косаром свето и целомудрено. Јер он усаветова жену своју да држе девичанство, пошто су девственици, рече, слични Анђелима. И целомудрена Косара га послуша, те живљаху у целомудрености и свакој врлини љубећи Бога и служећи Му дан и ноћ. И краљеваше над повереним му народом са страхом Божјим и правдом.
У то време самодржац грчки Василије II Македонац (976-1025 г.) изиђе са многом војском на цара бугарског Самуила и у кланцима горе Беласице страховито потуче његову војску (1014. године). Од силне туге и жалости за војском Самуило на пречац умре, а цар Василије дође чак до Охрида. Самуилово царство прими у наслеђе његов син Гаврило Радомир, но после непуне године он би убијен од Јована Владислава, свога брата стричевића. А то беше и породична освета, јер отац Владислављев Арон био је раније убијен на заповест брата му Самуила. Грчки цар Василије пође тада на Владислава желећи да потпуно потчини себи бивше царство Самуилово. Лукави пак узурпатор Владислав настојаше да на превару домами к себи и убије блаженог краља Владимира.
Једнога дана изађе свети Владимир у дубраву близу града са три своја великаша, и виде у шуми једног орла како кружи, а на плећима му блисташе сјајни као сунце часни Крст. Затим орао положи Крст на земљу и постаде невидљив. Блажени краљ тада сјаха с коња и поклони се Крсту Христовом и на њему распетоме Господу, па онда нареди да се на том месту сагради црква; притом и сам даде велики прилог. Када црква би подигнута, онда овај Часни Крст би у њу положен, и ту свети краљ хођаше по дану и по ноћи на молитву и свеноћна бдења. Јер он осети да се приближи време да прими венац мученички, за којим је и сам толико жудео.
А Владислав, убица свог братучеда Радомира, Косариног брата, завидећи светом краљу, и у своме властољубљу желећи да се домогне и Владимировог краљевства, реши се да га на превару убије. Зато га позва к себи у Преспу на тобожњи договор. Не верујући у искреност свога брата од стрица и наслућујући неку подвалу, мудра Косара измоли од свога мужа да она прва отиде на договор, не би ли тако спасла блаженог Владимира од неправедног убиства. Но лукави Владислав обману и сестру, а светом краљу посла по изасланицима златни Крст позивајући га да дође и обећавајући му да му се ништа зло неће десити. Обманута Косара није могла распознати нож медом премазан. А свети краљ одговори Владиславу: Знамо да Господ наш Исус Христос, Који је за нас пострадао, није на златном или сребрном Крсту распет био, него на дрвеном. Ако ти је дакле вера права и речи истините, пошљи ми по свештеним људима Крст од дрвета, и на веру у име Господа нашег Исуса Христа, уздајући се у Животворни Крст и Часно Дрво, доћи ћу. Тада вероломни и лукави Владислав дозва два епископа и једнога пустињака, и претварајући се пред њима да поштено мисли, даде им Крст од дрвета, и посла их краљу. Свети краљ крете тада на пут, и у пратњи Анђела приближаваше се двору Владислављевом. Уз пут се стално мољаше Богу и, као што каже Дукљанин у свом Летопису, свративши у једну цркву он се исповеди и причести светим Телом и Крвљу Христовом.
Прошавши кроз све заседе Владислављеве свети краљ најзад стиже у Преспу. Када га виде Владислав где му долази, устреми се на њега и удари га мачем, али му не науди. Међутим Владимир се не уплаши већ рече: Хоћеш да ме убијеш, брате, али не можеш! Па истргнув свој мач даде му га говорећи: Узми и убиј ме, готов сам на смрт као Исак и Авељ. А Владислав, помрачен умом, узе мач и отсече главу светом мученику. Светитељ пак узе главу своју рукама својим, па уседе на коња и одјури поменутој цркви. И кад стиже цркви сјаха с коња и рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! А убица се посрами и уплаши од таквог преславног чуда, па побеже са својима. И тако блажени Јован Владимир прими венац мученички и промени царство земаљско за Царство Небеско, 22. маја 1015. године".
Чесно тело светога краља Мученика епископи и клирици узеше и са песмама и славопојима погребоше у истој цркви близу Преспанског Језера, уз велики плач и ридање супруге му Косаре. Господ пак, хотећи објавити заслуге блаженог мученика Владимира, учини те многи који долажаху на његов гроб у цркву и мољаху се, добише исцељења. А прве ноћи многи видеше на гробу краља Мученика чудесну божанску светлост, као кад многе свеће горе. То уплаши бугарског цара, и он допусти Косари да узме тело светитељево и пренесе га где год хоће. И она узе тело светога краља и однесе у место владавине његове Крајину, и чесно га положи у цркви Пресвете и Пречисте Богоматере Дјеве Марије. Ту свето тело краља Мученика лежаше цело и нетљено, и из себе испушташе дивни мирис као да је многим ароматима намазано, а у руци држаше онај Крст који је од цара добио. У ту се цркву силан народ сваке године о празнику његову, 22. маја, сакупљаше, и заслугама и заступништвом његовим многа се чуда дешаваху онима који се чистим срцем мољаху. А чесна супруга његова Косара, због искрене љубави коју имаше према светом супругу своме, замонаши се при тој цркви и проведе остатак дана живота свога у побожности и светом живљењу. Када се пак упокоји би и она погребена чело ногу супруга свога.
Међутим, Владислав убица надаше се одржати царство своје бугарско и још му присајединити и српско, те стога с војском дође под Драч и опасно га опседе. Али, ту га порази невино проливена крв светог Владимира, и он погибе при споменутој опсади Драча почетком 1018. године, лишивши себе и привременог и вечног живота. По казивању Дукљаниновом, њему се тада јави наоружани војник са ликом светог Владимира. А кад он стаде викати и бежати, Анђео га порази, те се он сруши и умре и телом и духом. А грчки цар Василије II лако заузе Охрид и Драч и победнички се врати у Цариград.
Свете мошти светог Христовог мученика, праведног краља српског Јована Владимира, бише после два века (око 1215. г.), у време благоверног српског краља Стевана Првовенчаног, пренесене најпре у град Драч, због чега се светитељ слави и као заштитник Драча, а нешто касније бише пренесене у његов манастир Светог Јована (албански: Шин-Ђон) код града Елбасана у средњој Албанији. Од тада се у овом манастиру, посвећеном светом краљу Мученику (а по предању ту је сам свети Краљ још за живота подигао био задужбину-цркву посвећену Пресветој Богородици), сваке године о његовом празнику окупљала маса верног народа, и на молитве Светитељеве многа исцељења и благодатне даре добијала. И сав народ православни, и српски и грчки и арбанашки, називали су светог Мученика чудотворцем и мироточцем. Цркву у којој почивају мошти Светитељеве из темеља је обновио 1381. године албански кнез Карло Топија, сродник по крви краља Француске, о чему постоји запис на самој цркви (на грчком, латинском и српском). Светом краљу Мученику убрзо је било написано Житије и Служба, и то најпре на српском језику, па онда и на грчком. О томе говори издавач грчке Службе ("Аколутије") и Житија (Синаксара) Светитељевог, Јован Папа, родом из града Неокастра (тј. Елбасана), када га је у Венецији штампао 1690. године. Али пошто су српска Служба и Житије некако били загубљени, светогорски хилендарски јеромонаси и проигумани, Лука и Партеније, превели су их са грчког опет на српски, и уз исправке и допуне (особито у Житију) тршћанског пароха и познатог агиографа Вићентија Вакића, то је штампао 1802. г. у Венецији Хаџи-Теодор Мекша, трговац из Трста. Одавде је ту Службу и Житије светог краља Владимира унео у Србљак митрополит Београдски Михаило, 1861. године. Године 1925. подигнута је црква овоме крунисаном Мученику Христовом код манастира Светог Наума, на Охридском језеру, као ктитору овог славног манастира.
Нека би Бог Свемилостиви светим молитвама овога Свог Мученика и Чудотворца погледао на људе Своје и на наслеђе Своје, и учинио конац мучењима и избавио нас од видљивих и невидљивих непријатеља наших. Да се слави Бог у Тројици: Отац, Син и Дух Свети, Тројица једносушна и нераздељива, у бесконачне векове. Амин.
ПОХВАЛА СВЕТОМ КРАЉУ ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУ
Светоме међу краљевима, великомученику Јовану, знамењетворцу, мироточцу и чудотворцу Владимиру. Благослови оче!
Сабрао нас је данас, божански и свети празникољубиви зборе, христољубиви народе православни, овај међу краљевима изобилни љубављу, добропобедни мученик Истине, Јован Владимир, у овај велики духовни и пресвети храм. Сабрао се к њему христољубиви народ на ову годишњу и значајну светковину у жељи да му се по обичају побожно поклони, јер је време светог и благодатног спомена његовог, који је узрок божанских дарова. Зато се радујмо сви духовно, сви који сте окружили чесни и мироточиви ковчег свеблагочестивог мученика, Светога Владимира. Радују се с нама Анђели, небеса се веселе, крајеви земље играју; Илирик и сва земља Албанска и Српска радосно се окупљају на славу; све што је земаљско сједињује се данас са небеским, и заједно празнују; све постојеће учесник је у весељу, све се радује слави Јовановој; све му кличе славословље. Па и сами Пророци свети сагласно с осталима кличу у песмама. Један узвикује: Нека се веселе небеса и нека се радује земља! Други пева: Диван је Бог у светима својим, и - Бог се прославља на сабору светих! Један вели: Спомен је праведнога с похвалама; други говори: Прославићу оне који Ме прослављају, вели Господ! Трећи пак Пророк припева: Дому Твоме припада светиња, Господе, у све дане! Један од Пророка заповеда христољубивом народу: Саставите празнике на саборима од краја жртвеника; а други са песмом поручује: Глас је радости и спасења у насељима праведних! Један слави мученик овим речима: Блажен си ти и добро ће ти бити, а друга виче болесницима: Приђите к Њему и просветите се и лица ваша неће се посрамити! - Свему пак овоме повод је и узрок овај Пречудни и Мироточиви, некадашњи краљ Илирика и Дукље, мученик предвечнога Логоса Божјег и веродостојни сведок Његов, Јован - имењак благодати, којега ми данас с радошћу опевамо мада за то нећемо бити кадри, него ћемо само онолико испунити дужност колико нам силе дозвољавају.
Јер како ћемо ми људи достојно славити онога који је живео надчовечански; и то још мученика, то највеће и свагдасветлеће и најсјајније светило што се заблистало из отаџбине му; похвалу васељене, украс Цркве, поборника Крста и храброг борца за Истину, непобедиво оружје Христових царева и војника. Јован је круна благочестивог царства; Јован је најбржи исцелитељ и учитељ болних и ожалошћених; Јован је страдалницима осветник и лажљивцима укротитељ. Јован је свима нама утеха: оскуднима изобиље, сиротима заштитник, удовама хранилац, стаду пастир, њивама и гумнима благослов, виноградима плодност, заробљеницима одбрана, нападнутима заклон, гладнима храна; богумилима, месалијанима и осталим јеретицима пораз, заблуди пропаст, а вери правило и утврђење. Њега су безбожни јеретици па и рођаци напали и главу му отсекли, но он је своје гониоце победио и по смрти је уистину живео; и прихвативши рукама чесну главу своју отсечену у свети храм је ушао, и убицу свога запрепастио, завидљивце сатро, и из овог привременог прешао у вечно и бесмртно царство. Сада се налази у кругу Анђела око престола Величине на небесима, али је опет и близу нас, јер се невидљиво међ нама налази раскошно делећи дарове онима који му долазе. О свечудесног чуда! Којим речима да похвалим Краља и Мученика, заиста чудесног Мироточца! Којим ли звуцима и гласовима да похвалим његове подвиге! И на који начин да опевам његова дивна чудеса?
Одвоји се од Великомученика земни прах, али се од овога не одвоји Христос; расточи се природа, али не ишчезе вера. Он на једном месту почива, а у целом свету где год био призван пребива. Горе на небу уз Христа Бога стоји, а овде се ни најмање од нас не удаљује. Онамо нас заступа, а овде са нама ликује. Онамо служи, а овде чудотвори. Његове мошти почивају, а дела му се проповедају; језик му ћути, а чудеса му кликују. Ко је тако нешто видео? Да ли је ико икад тако нешто чуо? Кости су му затворене у гробу, а чудеса му се виде по свему свету. Нека се постиде идолопоклоници (безбожници) и нечестиви јеретици кад чују да зли духови од моштију страхују. Велика је слобода твоја пред Богом, Свети Јоване Владимире, кад си за Христа Цара поднео неправедну мученичку смрт и кад си Крст као скиптар узео на себе. Шта би сада рекли они који су због мале невоље и опасности отступили од Преслатког Исуса Христа и одрекли Га се? Нека сада виде каква је моћ вере. Разумите, народи, и покорите се, јер је с нама Бог! С нама је Бог дивни у светима Својима, Који показа такав изданак који израсте из краљевског корена и владаше над Албом и свом Илирском земљом и Далмацијом!...
На њега су се излиле одозго све благодати већ од првог узраста његовог, и сав је био богооблагодаћен. Назван је био по имену Јован, што значи - Божја благодат... Он беше рођен од родитеља царског порекла, познатих више по вери него по племићству. И од таквих родитеља рођен, Јован не постиде нити посрами родитеље своје, нити се мањи од њих показа, већ беше пун небеских благодати, кротак и смеран, тих и побожан, смирен и целомудрен. Он хиташе од нискога и привременога ка ономе што је узвишено и небеско, тако да је свима очевидан био његов напредак и достојан се показао наследник очевог престола и краљевине. Бог је објавио какав ће Јован постати, јер он напредоваше узрастом и нарави и разумом; уздржаваше се од страсти (и лепо се развијаше, тако да се од самог почетка могао видети напредак и узраст у који је касније достигао. Даноноћно напредујући у благодати и у узрасту, он се никад није мешао са другим господичићима и децом, него се само одавао молитвама и осталим врлинама. Будући вођен од Пресветог Духа он је изучавао само оно што му је требало, и то из Светога Писма, растући тако и учећи се науци и заповестима Господњим. Он се служио само оним што краси и улепшава нарав и врлине човекове. Родитељи га дадоше једном војводи да га учи војној вештини, и он то за кратко време изучи тако да су се храбрости његовој сви дивили, те убрзо постаде највештији и најбистрији краљевић. Али блажени у себи сједињаваше врлину и побожност, молитву и снагу. Увек се клонио рђавог друштва, а ипак је био свима све, и многим благодатним даровима обасут...
А када стиже у пуни узраст он и тада чуваше своју девственост, и када га родитељи оженише Косаром, ћерком Самуила цара бугарског и охридског, он тражаше згодно време да и жену обрати у ову врлину у којој се и сам находио. По смрти родитеља његових и по примању краљевства и власти требало је видети ревност његову и дивити јој се. Он одмах призва к себи старешине краљевине и сав покорни му народ, и вођаше их све по вољи Божјој, постављајући учитеље да људе његове васпитавају у православљу. Јер он ни на шта друго није мислио него на то, како да се по свој држави његовој прошири побожност и права вера у Христа Бога нашег. После поче да мудрим речима и духовним небеским поукама поучава своју жену и речима Светога Писма је увераваше да девичанство има велику награду пред Богом. Они који би девичанство одржали, говорио је, могу рећи да већ нису земаљски него небески и да су се по животу изједначили са Анђелима. Говораше јој све што је потребно за целомудрије и васпостављање вишег и будућег живота и бестрашћа и изједначења са Анђелима. А она њему, како историја прича, одговараше: Та је ствар, драги мужу, и неким птицама и животињама природно дата, па ако и ми добијемо тај дар онда нека је хвала Богу од Кога ти је та божанска намера дата. Таквим је речима блажени Јован жену своју приводио ка целомудрију.
А што се тиче његове љубави према сиромасима и милостиње што је свагда чинио потребитима и невољницима, и што се тиче давања хране гладнима и саучешћа показаног према болнима, - много о томе говори стари српски синаксар, и ко би то све могао испричати и избројати? Свети Владимир беше пријатан и умилан телом но још пријатнији и умилнији духом, тако да су се надприродна показала врлинска дела његовог живота и чистоте. Једно само желим да нагласим, и то не ради показивања и хвалисања, него што ће се то онима који то нису чули и знали показати као најочигледнија слика која и најнемарљивије и најлење људе може покренути на подражавање. А то је ово.
Близу краљевског двора и краљевских дворских соба била је једна мала зграда у којој нико од посетилаца њених није смео да проведе ноћ, јер је место било страшно и мрачно и около су текле реке. Била је ту велика дивљина и због густине шуме и дрвећа тамо није допирао зрак сунца ни месеца. Нико тамо није кренуо у шетњу а да не сретне звери и дивље животиње. (Сада је то место, наравно очишћено и ту је подигнут храм у име овог светитеља). Једнога дана јашући туда овај блажени краљ Јован Владимир са своја три великаша, и пролазећи покрај тога места, угледа изненада као једнога орла коме се више главе сијаше као сунце пресветли Крст. Идући даље у ту шуму они стигоше у долину, и ту се заустави часни Крст. Сјахавши с коња заједно са великашима, људима одличним и побожним, он са њима заједно паде ничице и са великим усрђем и сузама поклони се свечасном и животворном Часном Крсту, који му се као оно Константину показа од Бога као скиптар моћи, као прави знак блаженства и бесмртног Царства које му се у наследство припремало. Због тога он сагради тамо молитвени дом, цркву, и долажаше на то место не једном него по писаноме - седам пута на дан. Тако он често улажаше у ту шуму и по обичају чињаше молитве и поклоне. Ту он постави и икону распетога Христа, и силом чесног и животворног Крста и Господа на њему прикованога, слободно долажаше сам ноћу и без престанка ту у тајности чињаше ноћна бдења и молитве. Но није било могуће овај светилник под судом скривати, јер је требало да светли и да се види и што пре да се покаже људима двора и дома његова, да би се на тај начин, по нелажним устима Господа нашег Исуса Христа, прославио Отац Небески. Шта се дакле догодило, и куда га је то Дух Свети упућивао и руководио?
Кад у оно време грчки самодржац Василије Порфирогенит диже рат на цара Самуила и победивши га уђе у Охрид, и непријатељи овог блаженог кретоше на његово краљевство, Албанију и Илирију, тада се свети Јован Владимир хваљаше не снагом и оружјем, него Господом Богом својим... Он и тада спокојно живљаше као што је то и доликовало човеку који је сав свој ум имао свецело посвећен Свевишњем Богу, за Кога је желео и крв своју да пролије и за љубав Његову да умре, да себе целога принесе Богу на жртву живу и миомирисну. И он, више небески него земаљски човек, стално је из божанске љубави размишљао о заповестима и наредбама Господњим. Завидљивац пак наших добара и непријатељ рода људског, онај исти који је и праведнога и беспрекорнога Јова искушавао, и који се на лоповски начин супротставља подвизима праведника, то јест сами лукави ђаво, лукаво је смислио да против праведника покрене мржњу и непријатељство брата жене његове. Покренут од ђавола овај (тј. Владислав) вешто смисли против Праведника неправедну смрт. Претварајући се најпре лицем како га тобож воли, а у себи у ствари скриваше злочин, ... он - пакосник дозва к себи шурака свог и мучки га удари мачем својим. Но он у томе не успе. И тек када му светитељ даде свој мач, онда му овај вероломник отсече главу. И, о чуда! Светитељ онако на коњу прихвати своју свету и драгоцену главу и потрча право у молитвени дом оне шуме где се налажаше чесни и животворни Крст. И кад тамо стиже, на опште запрепашћење свих, он сјаха с коња, и узевши своју свету и мученичку главу, спусти је, и поклонивши се на коленима рече: Господе Исусе Христе, у руке Твоје предајем дух мој! А онај гнусни убица уздрхта и с места побесне отргнут и од једног и од другог живота. Јер праведник само по видљивости паде, а одлете као крилат ка Ономе Кога је свагда желео, и сједини се са Анђелима чије је житије на земљи подражавао.
Када пак народ сазнаде шта се збило и чу за неправедно убиство доброга краља, заштитника и оца, потрча одмах сва војска: намесници краљевства, великаши, кнезови, архијереји са крстовима и литијама и са клиром и народом, и сахранише девичанско и пречисто краљевско тело његово са многим кађењима и појањима. И сиђе божанска светлост на гроб његов, и премнога се чудеса догодише: слепи прогледаше, беени се од демона ослободише, болни се исцелише, свето миро из моштију његових потече. И тако све до данашњега дана Светитељ поста творац толиких чудеса и дивних дела. Он се заиста показује као сведок (мученик) Истине увенчан по праведним мерилима правде Божје, јер је Божански Промисао заиста праведно измерио правду његову. Тако је дакле поживео и животни свој пут завршио, и к Богу је узишао Кога је толико љубио. И сада, не гледа као кроз огледало, него се самим лицем појављује пред Лицем Христовим, и чистије и јасније созерцава светлост Блажене и Свете Тројице.
Ради свега тога треба према моћима својим да прослављамо и похваљујемо овога праведника, поборника и учитеља благочешћа, подвижника и уздржљивца, кротког, мирног и тихог врлиника, који је на земљи царовао и над земаљским стварима, и над гресима, и над уобразиљним помислима. Њега, који у борбама беше непобедив, и који је однео победу над заблудама и јересима. Јер кад се слави и хвали праведник тада се радују народи. Кроз ово ми узашиљемо Богу бескрајну жртву кроз жртве и молитве мученика. Пошто дакле оваквог заступника имамо пред Господом, празнујмо данас не по јелински него по хришћански; не трбухом, него душом, еда би светковина била достојна Светитеља. Они који у себи имају злопамтљивост нека је из љубави према Великомученику забораве и опросте ближњима, и нека добрим делима и милостињама умилостиве Бога. Угледајмо се добрим делима на Светога, еда бисмо и ми задобили бесмртни живот и нестариво блаженство. Ускликнимо и завапимо, ми грешни и ништавни, који смо се овде сакупили, овоме Мученику и Венценосцу:
О! мучениче Христов и војниче, и пријатељу и слуго Његов, који си од Њега толике благодати и милости добио! Као и обично, тако те и сада истичемо као свога заступника, и молимо те сви ми верни који ти вршимо овај пречасни спомен твој: Буди посредник и молитвеник пред Господом за нас грешне и унижене, и као заступник наш моли се за народ хришћански који се бедно мучи. Не престај неућутно говорити заједно са свима светима: Поштеди стадо Твоје, Пастиру Добри! Помилуј, Човекољупче, Цркву Твоју, јер ју је бура страшно захватила и јер је у опасности да се поцепа! Сажали се на наследство Твоје, јер га сваки дан поробљавају. Смилуј се на децу Своју, јер их је све мање и мање. Погледај, Владико, на народ Твој, јер га спопаде понижење и пропаст. Погледај на насиље и пружи нам човекољубиву љубав Твоју: види болест нашу, и дај нам оздрављење; погледај на вапаје наше, и јави милосрђе Твоје. Услиши нас, Милосрдни, и немој се до краја гневити и одбацити нас. Казнио си нас, сад нас исцели; расејао си нас, сад нас окупи и сабери; одбацио си нас, сад нас помилуј и поврати Теби; предао си нас - ослободи; прогнао си нас - опет нас поврати; немој се сећати више безакоња народних. Јер си Ти једини безгрешан, Ти си једини Човекољубац, Ти си једини многомилостиви Господар. Твој је живот и у Тебе је извор живота; Твоја је моћ и Твоја је сила. Јер си Ти Бог наш, Ти - Пастир и Спаситељ свету. Помилуј нас и из ропства избави народ Твој, еда бисмо у радости прослављали Тебе у Тројици слављенога Бога: Оца и Сина и Светога Духа, једно Божанство и Царство, сада и увек и кроза све векове. Амин.
