 Свете књиге Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски) Границе Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац) Непријатељи Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина) Вера - темељ Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички) Слобода Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро - јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски) Слобода Златна Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички) Слобода и зло На питање како је постало зло? - Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? - Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски) Слобода у Богу Слобода у Богу а не од Бога - то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.'' (Св. Николај Жички) Твој избор Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима. Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички) Злато Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти) Жена Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики) Задовољства Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики) Време лудила Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски) Вера и искварен живот Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен. (Св. Јован Златоусти) Труд Када је труд на нашој страни одсутан тада и Божија помоћ престаје. (Св. Јован Златоусти) Ношење Крста Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст - Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички) Претци наши Ако ћемо да се хвалимо претцима својим, не смемо бити мањи од њих у молитви и љубави - у молитви, да би нам Бог био савезник, помоћник и заштитник; у љубави, да би нам живот био радост и снага и светлост. (Св. Николај Жички) Воља Божија Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи. (Преп. Антоније Велики) Не дешава се случајно да Божије Провиђење допушта догађаје који нас погађају. То се дешава или као казна, или као поука. (Св. Филарет Московски) Тајне света Нису паметни људи својом памећу открили многе тајне него су само својом жељом и трудом куцали на врата тајни, и Бог им је отворио. (Св. Николај Жички) Безосећајност Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти) Дарови Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога. (Св. Василије Велики) Подвиг Велики је подвиг принети Богу на жртву све оно што нас, људе, у овоземаљском животу забавља и увесељава. (Св. Филарет Московски) Дубина смирења Истина је да се у току дана могу видети звездем али из дубине. Дубина мора бити уска и окомита, недоступна за сунчеву светлост. Што је човек дубљи у свом смирењу, то боље види Небо. (Св. Филарет Московски) Братија Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти) Знања Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички) Будућност Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Златоусти) Демонски напади Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао." (Свети Максим Исповедник) Принципи добра Ако непријатељу душе бива дозвољено да се поиграва људским животом, зар то није зато што раније у том човеку нису били чврсти принципи добра, без којег нема благодати која нас штити? (Св. Филарет Московски) Христови људи Свет је нешто што треба савладати. Чиме? - Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? - Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? - Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски) Док је душа жива... Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички) Власт Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и до не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29/ (Св. Филарет Московски) Дом Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему. (Св. Јован Златоусти) Доследност Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима. (Св. Григорије Богослов) Дуготрпљење Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпљив... Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ... Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин) Искушења и увреде Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте. Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима. Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање. Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана. А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу. Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе. (Преподобни Нил Сорски) Сваког дана Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их носимо на души, и са тим сећањем завапити: "Подај, Господи!" Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде, која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту. (Св. Теофан Затворник) Сиромаштво Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики) Корист Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти) Жртва усрећује Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски) Убоги и богати Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти) Људско срце По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом. Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник) Божури и трње Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички) Мала сагрешенија Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник) Непријатности Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов) Огањ Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин) Опроштај Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски) Паре Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики) Побожни Православани Хришћанин Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола. ...ДУША И ХРИСТ СУ ТИ НЕПХОДНИ...ТО ДВОЈЕ ЧУВАЈ - НЕМОЈ ДА ИХ ИЗГУБИШ... (Св. Козма Атолски) Вера и знање Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички) Смрт Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога. (Св. Симеон Нови Богослов) Осуђивање Бога Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и створења, човека. (Преп. Силуан) Тежина грехова Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј) Зле мисли Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум. (Преп. Јован Синаит) Духовни разговори Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски) Стомак Завладај над стомаком, док он није над тобом завладао. (Преп. Јован Лествичник) Љубав Љубав не гледа на неприлике и не види их. (Св. Теофан Затворник) Рад Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту. (Преп. Антоније Велики) Бог и човек Ма где да је човек, тамо постоји и Бог. (Преп. Антоније Велики) Историја Читајте своју историју како ваље, и видећете сав је закон Божији урезан у њој. (Св. Николај Жички) Навика Ма како били гнусни и незнатни греси, навика их чини незнатним. (Бл. Августин) Стрпљење Ма шта радио, ради то са стрпљењем и Бог ће ти помоћи свим делима твојим и у свему ма шта се догодило са тобом. (Преп. Антоније Велики) Малодушност Малодушност и осуда ближњег помућују свест и не дозвољавају да се види Светлост. (Ава Исаија) Лењост Матером порока сматрај лењост, зато што блага која имаш поткрада, а која немаш не дозвољава да чиниш. (Преп. Нил Синајски) Лењост и гордост Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли које вуку човека на доле, а не уздижу га увис. Такве мисли су оне у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима. Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни. (Св. Филарет Московски) Скромност Ми смо дужни да се пред другима не уздижемо, већ да се смирујемо. (Св. Јован Кронштантски) Ропство Ми смо у ропству, искупи нас, Господе! (Св. Теофан Затворник) Против греха Мисли увек и говори у себи: нећу остати на овом свету дуже од овога дана и нећеш грешити пред Богом. (Преп. Антоније Велики) Мир Божији Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти) Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски) Молитва Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски) Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски) Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски) НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ - СПАСИ МЕ! (Св. Теофан Затворник) Молитва и непажња Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики) Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски) Препирке са непријатељем Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски) Два пута и два царства Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст. (Св. Николај Жички) Гледање у будућност Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом) Скривене страсти Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник) Брига и рад Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник) Осуђивање Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник) Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник) Туђи греси Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски) Реч Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски) Истински пост Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики) Крај живота Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом) Деловање Божије Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики) Самољубље Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник) Лукавство Нема лукавства на земљи ни у оаклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички) Ум Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан) Смирење Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије) Љубав и молитва Љубав је од молитве. (Преп. Исак Сирин) Труд и спасење Без муке нема спасења. (Св. Серафим Саровски) Пад Људски је пасти, сатански је остати у греху (то јест не покајати се). (Св. Симеон нови Богослов) Гнев Не допуштај гневу да се подигне до твога гркљана. (Ава Исидор) Помоћ Божија Не ослањај се на своје моћи, и помоћ Божија биће свугда уза те. (Ава Исаија) Најгоре користољубље Најгора врста користољубља је не давати онима који живе у беди оно што може да пропадне. (Св. Василије Велики) Гордост и самообмана Најлакше је обмањивати самог себе и гордити се пустом славом, сматрати себе за неког, а притом не бити ништа. (Св. Григорије Богослов) Обавеза Наша обавеза је сваког упућивати на спасење душе и из свега за себе душевну корист извлачити, у томе је сва наша мудрост. (Св. Теофан Затворник) Време Не буди наклоњен срећи, која се разара временом, јер шта време гради, време пак и разара. (Св. Григорије Богослов) Увреда Како рече стари философ, не треба се узбуђивати ако вас је ударио магарац. (Св. Филарет Московски) Молитва за непријатеље Не доноси нама толико корист молитва за пријатеље, колико за непријатеље. (Св. Хризостом) Ћутање је злато Један добар разговор је сребро, но ћутање је чисто злато. (Св. Јефрем Сирин) О многословљу Већ и само многословље са онима који живе животом другачијим од нашег довољно је да растроји нутрину пажљива (духовно сабрана) човека. Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословље и разговор, изузев оног који нам је узрастање разума и приближавање Богу (Исак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Приче 11,12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Приче 13,3). Пре него сто саслушамо речи некога о неком предмету, не смемо одговарати, јер "одговарати на реч пре него сто је чујемо, безумље је и срамота" (Приче 11,12). (Св. Серафим Саровски) Увек истину Увек треба показивати истину, па макар она била и жалосна, и од такве истине се учити, да не бисмо дочекали горку истину, која не само да васпитава, него и кажњава због нашег немарног односа према њој. (Св. Филарет Московски) Мир са собом Помири се са собом и мириће се са тобом и Небо и земља. (Св. Исак Сирин) Сваки удисај Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити. (Атонски старац Антоније) Самољубље Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив и бићеш братољубив. (Св. Максим Исповедник) Борба за правду и нада у Бога Онај ко се бори за праведну ствар и ко се у Бога узда може да победи и мимо очекивања, у околностима које ни најмање не пружају нада у успех. (Св. Филарет Московски) Ране Не лечи се свака рана једним те истим мелемом. (Св. Игнатије Богоносац) Свевидећи Бог Не називај себе ПРАВЕДНИМ и НЕПОРОЧНИМ пред Господом, јер што је сакривено од тебе, откривено је пред Богом. (Св. Јефрем Сирин) Ђаволска наука Наука или знање БЕЗ ДОБРОТЕ, јесте МУДРОСТ ЂАВОЛСКА. (Св. Филарет Московски) Не наликуј свињама Не наликуј свињама које, без обзира што их често терају од повртног растиња и туку, то заборављају и томе се изнова враћају. (Св. Димитрије Ростовски) Дружење Не тражи познанства са човеком лукавим. Дружење са лукавим јесте дружење са ђаволом. (Преп. Антоније Велики) Одмеравање Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави. (Св. Максим Исповедник) Недостојно живећи Не надај се да ћеш олако и бадава отићи на Небо, не живећи достојно Неба. (Св. Димитрије Ростовски) Мир Не постоји ништа боље од мира, јер се њиме уништава свака клетва небеских и земаљских духова. (Св. Игњатије Бранчанинов) Отровне ствари Не прихватај са медом отровне ствари. (Св. Василије Велики) Поруга Не радуј не незнању браће своје, јер нећеш имати радости у порузи. (Св. Јефрем Сирин) Саучешће Не радуј се паду ближњега, већ напротив плачи и ридај, и његов пад својим сматрај, јер нам је заповедио да волимо ближњег као и себе (Св. Димитрије Ростовски) Жалост Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње. Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. ...Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву. (Св. Филарет Московски) Жалост и радост Искусна мудрост каже: у радости не заборави да се припремаш за жалост, а у жалости не заборави да се надаш бољем. (Св. Филарет Московски) Анализирање Творца Не разумевајући не себе саме, како се усуђујемо да Творца анализирамо? (Св. Симеон Нови Богослов) Дух и дела спасења Не спасавају дела сама, већ и Дух који сва дела покреће. (Св. Теофан Затворник) Душа и добит Не тражи упорно добит у којој је штета за душу, јер шта је скупље од душе? (Св. Јефрем Сирин) Радозналост Не треба бити радознао у ономе што се нас не тиче. (Св. Василије Велики) Непријатељ у нама Не треба се бојати спољашњег непријатеља; непријатељ наш је садржан у нама самима. (Св. Јован Касијан) Нема већег непријатеља човеку, него што је он сам себи. (Св. Марко Подвижник) Незгоде као исцељења Незгоде је неопходно прихватати као драгоцена исцељења против наше таштине и мудровања. (Св. Игњатије Брјанчанинов) Беседе Нека твоје беседе буду одмерене на кантару да би биле корисне онима који ће их чути. (Преп. Антоније Велики) Нечасност Нема нечастности која би била већа од те нечастности када човек наноси јад ближњему и горди се над њим. (Св. Антоније Велики) Нехотичне жеље Нехотична наша жеља за много чим испуњава нас пометеношћу, и ми блудимо у тами грешног живота, не схватајући себе саме. (Св. Антоније Велики) Велики и мали Ни велики без малих, ни мали без великих не могу постојати. Сви они као да су повезани међу собом, и то им доноси корист. (Св. Климент Римски) Не вређај Ни сам се не вређај нити вређај другога, а знај чувати своје срце увек у савезу са другима. (Св. Теофан Затворник) Подвиг Ниједан подвиг не може бити велик, ако не доноси корист другима. (Св. Јован Хризостом) Искушења Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се неби спасао. (Преп. Антоније Велики) Пустињак Није сваки пустињак смирен, али је сваки смирен пустињак. (Св. Исак Сирин) Дрскост Ништа тако од душе не одгони страх Божији као дрскост. (Ава Доротеј) Самоћа и ћутање Ништа не чини срце тако скрушеним и душу смиреном као разборита самоћа и потпуно ћутање. (Св. Григорије Синаит) Спознаја своје немоћи Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то. (Св. Петар Дамаскин) Управљање Нужно је пре свега научити управљати собом па тек онда другима. (Св. Тихон Задонски) Сањарење Не сањај непостојеће ствари, него добро устрој постојеће на општу корист. (Св. Василије Велики) Грдња и клевете Корисно је знати речи критике. Оне су лек против гордости и савет да будемо опрезни. На грдњу је боље одговарати кротошћу него грдњом. Прљавштина се скида чистом водом. Прљавштина не може да опере прљавштину. Не треба се бојати клевета, само треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. (Св. Филарет Московски) Осуђивање Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их гледамо мирно, као што гледамо како ветар љуља дрвеће, или како тече река; међутим, очигледно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта да се ради? Треба се постепено учити томе да најприје осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, затим да се уздржавамо од осуде речима онда када се мисао покрене на то, а затим да заустављамо и саму мисао. Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге. Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно. Не судите, да вам се не суди, па макар вам се и чинило да има разлога за осуду, зато што онај ко је близак своме Господу може да стоји, или да пада. Још је горе ако судите као злонамерни судија. Мислите да људи причају бесмислице, а они говоре о ономе што је души на корист и о томе како да се чини добро. Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Овога се треба чувати и искупљивати се тако што ћемо осуђивати и корити себе и молити се да Бог буде милостив и онима које смо ми осудили, и нама који смо их осудили. Трудите се да срце и намере ближњих тумачите позитивно, а не негативно; у том случају ћете ређе бити у прилици да погрешите, а вашем ближњем ће бити лакше да се поправи. (Св. Филарет Московски) Самопознаја Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа. (Св. Јован Златоусти) Прави Пут Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу многима. (Св. Максим Исповедник) Света ревност Без свете ревности хришћани су хришћани само по имену; они имају само име да су живи али у стварности они су мртви. (владика Аверки) Самооправдање Као што ватра и вода не могу бити заједно, тако самооправдање и смирење искључују једно друго. (Св. Марко Подвижник) Самоудовољавање Престани да удовољаваш себи и нећес мрзети брата свога. (Св. Максим Исповедник) Слога Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву. (Св. Максим Исповедник) Пасивност Сваки слуга који чувајући свој мир није урадио ништа да би зауставио лопове од провале у кућу свог господара, биће осуђен од његовог господара као лукави лопов иако није ништа урадио да му помогне. (Св. Симеон нови Богослов) Срце Ко год има Бога у срцу има свако добро, и не може да трпи да чини грех! А ко год нема Бога у срцу, има ђавола и чини свако зло и све грехе. (Св. Козма Етолски) Сродство На земљи је духовно сродство нешто сасвим друго од природног и уколико последње није у сагласју са првим оно се хлади и сасвим ишчезава, крвни сродници постају страни један другоме. На то нас је упутио Господ када је рекао ''Ко је брат Мој и мати Моја?'' и одговорио ''Онај који твори вољу Оца Мојега''. Ако је на земљи тако, на небу ће се то испољити крајњом силином посебно након Последњег Суда. (Св. Теофан Затворник) Страсти као идоли Онај који одбија да се потчини страстима чини исто као и онај који одбија да се поклони и обожава идоле. (Св.Теофан Затворник) Страх Божији Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти) Блажен је човек који има у себи страх Божији. (Св. Јефрем Сирин) Бој се Бога не као мучитеља, већ га се Бој из љубави. (Св. Атанасије Велики) Љубав Божија Блажен је човек у коме постоји љубав Божија, зато што носи у себи Бога. (Св. Јефрем Сирин) Непријатељи Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири. (Св. Филарет Московски) Борба Борећи се (данас) за Крст Часни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (...) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. (Св. Николај Жички) Време Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. (Старац Исаија) Храбро исповедање вере Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински) Поуке и савети Необразовани и глупи мисле да су ПОУКЕ И САВЕТИ - смешни, и не желе да им се покоравају, зато што су оне огледало њихове глупости. (Преп. Антоније Велики) |
20. октобар 2011.
Поуке Светих Отаца
Besede oca Tadeja
Mir i radost svima od Gospoda, jer su mir i radost najvažnija bogatstva ovog i onog sveta. Za tim svi mi čeznemo. Možemo imati na kugli zemaljskoj što god poželimo, a da nemamo mir i radost. A mir dolazi od Izvora Mira, od Gospoda. Kada se Gospod obratio svojim učenicima, kada su oni zatvorili vrata zbog straha od Judeja, prvo što im je uputio bilo je: "Mir vam."
Gospod će vas nagraditi mirom ako se izmirite i okrenete Apsolutnom Dobru, a Apsolutno Dobro je Gospod Bog. On želi da mi imamo jednu božansku osobinu - smirenje je ta božanska osobina. Gde god smirenje caruje, bilo u porodici, bilo u društvu, ono iz sebe izvija mir i radost.
Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide...
Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljni svet ima nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu, ljubav.
Pokajanje je izmena života. Potrebno je da čovek ode do sveštenika ili svog bližnjeg i da mu kaže šta mu remeti mir. Čim naši bližnji saučestvuju u našem stradanju mi dobijamo utehu i snagu.
Ako se mi okrenemo Izvoru Života, Gospod će nam dati snage da učvrstimo u sebi misli pune dobra, jer dobre misli, dobre želje, daju mir i utehu svuda. Moramo se ( misleno ) izmeniti.
Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih. Treba oprostiti sve od srca. Kada se oprosti sve od srca, sve je oprošteno. Mi smo (tada) saučesnici mira, tada mir čini radost i utehu svima oko nas. Svi osećaju naše misli mirne, tihe.
Kada je domaćin u kući opterećen brigama o porodici niko nema mira i pokoja od njegovih misli, čak ni mala deca u razvoju. Zato oni koji rukovode kućom treba da se predaju Gospodu, da Mu se mole, i da shvate da je Gospod svemoguć, da nas Gospod teši.
Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira.
Daće Gospod blagodat. To je božanska sila koja deluje svuda, a osobito u dušama koje traže Gospoda, Izvora Života. Mir Božiji se svuda seje.
U Starom Zavetu piše: "Sine, daj mi srce svoje." Gospod je jedina uteha i anđelima i Svetima i svima koji Ga traže. On je jedini Beskonačan.
"Profesor je rasejan. On je takav i takav!" Moli da Gospod da blagog anđela i profesoru i tebi. Ako zavoliš profesora, tako ćeš lako odgovarati i dobiti ocenu. Kada se profesor i učenik pomire, među njima više nema (mislenog) rata.
Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem- neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Što dajemo, to nam se vraća.
Sveti Oci kažu: "Sej ljubav, pa ćeš ljubav žnjeti. Sej mir, pa ćeš mir žnjeti." Nemoguće je da steknemo mir ako smo puni zavisti i zlobe. Ako se ne oslobodimo od te paklene osobine kako ćemo u večnost? Jedini je Gospod koji može da nas izmeni. Duh se vezuje mislima. Kakva nam je karakterna osobina ovde - takvi prelazimo u večnost.
Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud.
Mi možemo svašta raditi ali nećemo imati ni mira ni pokoja. Karakterna osobina ( ovde na zemlji ) je osnova za prelazak u večnost. Ako smo mirni i tihi idemo u red svetih i anđela. Njih je Gospod nagradio besplatnom blagodati i u tim dušama nema osobina ovoga sveta. Čovek može stalno da ga vređa, a on se ne vređa. Čovek može da ga izudara, a on se ne ljuti, jer je njegova duša rukovođena Svetim Duhom.
Pitali su Svetog Serafima Sarovskog: "Šta je cilj našeg života?" - "Vraćanje u naručje Oca Nebeskog."
Mi remetimo mir. Gospod nas ( tada ) ostavlja sa našim mislima - eto nam stradanja. Nema sile koja može da poruši milost Gospodnju. Zato mučenici nisu osećali stradanja, a ako su i osetili, utešio ih je tihi Gospod. Kada blagodat Svetog Duha ozari dušu - ona više ne oseća stradanja.
Posle Gospoda nemamo veće dobro od svojih roditelja. Gospod kaže: "Ja sam taj koji začinje plod u utrobi majke." Roditelji su oruđe u rukama Gospodnjim. Gospod blagosilja brak. Potrebno je vreme da se popuni (broj) onih pavših anđela koji su otišli sa satanom, a Bog je i za njih, duhove zlobe, Bog. Oni su visokointeligentna bića, ali za njih nema ni mira ni pokoja.
Mi moramo tražiti utehu od bližnjih budući da smo stvoreni, ograničeni vremenom i prostorom, i ne možemo da damo beskonačno, ali tražimo beskonačno. Tražimo mir beskonačni, radost beskonačnu - sve beskonačno. Ali naši najblizi ne mogu sve da nam pruže. Svi smo ograničeni i u stalnom smo ratu sa zlim mislima, jer su pali duhovi puni zlobe ( zli duhovi napadaju preko misli - ubacujući zle misli u čovekovu glavu ).
Gospod gleda da li mi od srca tražimo da nam On pomogne. Čujemo mnoge reči lepog primera života i kako treba uputiti bližnje da to rade. Ali, da li ćemo moći to da ostvarimo?
Vidimo osobu mirnu, tihu, sve prašta, sve trpi. Taj primer nam ostaje uvek jer i mi želimo to da steknemo. Kako? Okrenimo se ka Apsolutnom Dobru, srcem, mislima i celim svojim bićem. Sjedinimo se u apsolutnoj ljubavi sa svojim Stvoriteljem. Treba biti neprekidno u molitvi. Treba moliti Presvetu Majku, anđela i Svete ( da nas učvrste svojom zaštitom ) da Ga tako silno ljubimo, jer tada ćemo biti blaženi i ovde i u večnosti. Bog je Ljubav i Sreća koja ispunjava sve koji Ga traže.
Božija energija svuda deluje, a osobito u onim ljudima koji su se okrenuli ka Gospodu. Bog je Mir, Uteha i Radost svima. Zato vam želim mir i radost od Gospoda.
Кључ, који отвара унутрашњи живот Архимандрит Лазар Абашидзе
Веома важну истину ми је открио Свети Теофан Затворник: био сам потпуно у недоумици како сабрати мисли, како престати да се развлачим и растачем на разна, глупа маштања. Показује се да су неопходна три главна метода.
Први – постојано јачати осећање присуства Божијег, да је Господ близу, да те целог види, да је Он потпуно поред.
„У том памћењу треба сваки да се укрепљује до тога степена, да постане неодвојиво од пажње. Бог је увек и свагда са нама, и поред нас и у нама. Али ми нисмо свагда са Њим, јер Га се не сећамо, и зато што се не сећамо, дозвољавамо себи много тога, што не би дозволили, да се сећамо.
Узмите на себе труд навикавања на то сећање. Ту не треба ништа посебно, само намера да се прихвати и напрегнути се да памтимо, да је Господ у вама, и близу и гледа на вас и у вас тако јасно, као када би вам неко гледао у очи. Шта год радили, памтите, да је Господ близу и да гледа.
Почните да се трудите да се навикнете на то, да се привикавате и, како се само привикнете или се мало-помало почнете навикавати, видећете, какво спасавајуће дејство произилази од тога у души. Не заборављајте само, да сећање на Бога треба имати, не као о било којој другој ствари, већ то сједините са страхом Божијим и поштовањем. Богобојажљивим људима све од тога бива." [1]
„Све мисли ума нашега су обраћене на земљу и никако их не подижемо ка небу. Њихов предмет – сујетно, телесно, грешно. Ви сте видели, како се магла ваља по долини? Ето, то је тачна слика наших мисли. Све се оне вуку и шире по земљи. Али, осим те спуштености, оне се још непрестано комешају, не стоје на једном, оне се сударају, попут роја комараца лете. Међутим, оне не остају без последица.
Не, испод њих лежи срце, и од њих на то срце, непрестано падају ударци и производе одговарајуће дејство. Каква је мисао, такав је и покрет срца. Прво радост, па досада, па завист, па страх, па нада, па самоувереност, па очајање – једно за другим изничу у срцу. Нема заустављања и никаквог поретка нема, тако као и у мислима. Срце се непрестано тресе од осећања, попут јасиковог листа.
И на том делу се не зауставља. Мисли са осећањем увек рађају жељу, јачу или слабију. Под лутајућим мислима и осећањима, без реда лутају и жеље: ово добити, друго одбацити; једноме опростити, другоме се осветити; па бежати од свих, па иступити на средину и деловати; у једном послушати, а у другом поставити на своје, и друго, и друго, и друго.
Не да би се све то испунило, већ као загонетке – ово на ово, то на друго – које се непрестано рађају у души. (Посмотрите за собом, када например седите за послом; видећете све то у себи, као на сцени.)
Ето какав је хаос и сметеност у нама изнутра. Од њега је и хаос у животу, и некакав мрак уоколо. И не очекујте ни поредак у мислима, док не уништите тај унутрашњи хаос. Оно и само по себи причињава много зла, али посебно је штетно, јер му прилазе демони, и окрећу и комешају тамо унутра још више, чинећи све на зло нама и на нашу пропаст". [2]
„Ако би за исправљење нашег унутрашњег живота довољно било пожелети и да се све тамо јави у најбољем виду, или рећи реч и за њом, тренутно да се јави и дело, том вам онда и не би требало говорити...
Али такав закон морално-слободног живота, штавише, у суштини је повређен, да и постоји чврста одлучност и благодатна помоћ је спремна, али треба се напрегнути и борити се, а пре свега, са самим собом (...)
Потребно је уложити и усиљени труд над собом, над својом унутрашњошћу, труд и напор, окренути на то, да би хаос који царује унутра, уништили и уместо њега увели поредак и строј, за чим следује унутрашњи мир и постојано радосно стање срца. (...)
Унутра је хаос: то знате из искуства. Њега треба уништити: то ви желите, на то сте се и решили. Борите се директно за уклањање разлога тог хаоса. Разлог хаоса је тај, што је наш дух изгубио њему сродну тачку ослонца. Његов ослонац је у Богу.
И тако, прво: неопходно је навикнути се непрестаном сећању на Бога, са страхом и поштовањем. (...) Увек будите са Господом, шта год чинили и увек се обраћајте Њему умом, старајте се да се држите тако, као човек који је пред царем. Брзо ћете се навићи, само не одустајте и не прекидајте. Ако будете са добром савешћу испуњавали то мало правило, онда ће тај унутрашњи хаос бити стешњен изнутра и иако ће избијати, час у виду празних и непотребних помисли, час у виду неумесних осећања и жеља, али ћете ви тренутно примећивати ту неправилност и прогонити те непозване госте, журећи да сваки пут установите једномислије са Јединим Господом“ [3]
„Да би се боље навикли на сећање на Бога, за то код ревносних хришћана постоји посебна метода, односно, непрестано понављати кратку, са две-три речи, молитву. Највећим делом је то: Господе помилуј! Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног! (...)
Идете ли, седите ли, радите, једете, идете на спавање – увек говорите: Господе, помилуј! Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног! Од дугог упражњавања у томе, речи ће се тако везати на језик, да ће се саме собом понављати. А то веомa зауставља лутање и летење мисли. Али опет не заборавите да се сједините са речима са поштовањем“. [4]
„Надахњујем вас! Крените марљиво и продужите не заустављајући се – и брзо ћете достићи жељено. Настаће пажња са поштовањем у Једином Богу, а са тиме ће прићи и унутрашњи мир. Говорим: брзо, опет, не кроз дан или два. Потребни су, може бити, и месеци. О када не би биле и године! Молите Господа и Он Сам ће вам помоћи.
Посебно томе додајте и следеће: ништа не чинити, што савест забрањује и ништа не пропуштати, што она говори да се чини – без обзира да ли је то велико или мало. Савест је увек наша морална кочница. Што се унутар нас –мисли, осећања и жеље – предају недозвољеном лутању, разлог томе је, између осталог и то, што је савест изгубила силу.
Вратите јој силу, изјављујући јој пуну покорност. Ви сте је сада просветили, појаснивши све, шта морате чинити и шта не чинити. Изволите да следујете том непромењиво и тако одлучно, да би пре умрли, а да ништа себи не дозволите да учините против савести. Што одлучније будете тако поступали, тим ће бити више могуће да се савест врати, тим ће вам пуније и снажније она говорити шта морате и уклонити од непотребног и у делима, и у речима, и у омислима, и унутрашњост ваша ће бити у успешнијем поретку. Савест са трепетним сећањем на Бога – главни кључ за отварање истинског духовног живота. (...)
Више од та два правила ништа и не треба. Допуните их само трпљењем. Успех неће доћи одмах, треба чекати, трудити се, постојано, неуклоњиво. Треба се трудити и главно је, ни у чему не уступати у угађању себи или свету. Противљења ће бити непрестана започетом поретку. Треба им одолевати, последично, напрегнути силе, и последично, трпети. Обуците се у то свемоћно оружје и никада не падајте духом, због неуспеха. Све ће доћи са временом. Надахњујте се у трпљењу том надом. Јер све то тако бива, оправдано искуствима свих људи, који су тражили и изградили спасење.
Тако, ево свега! Сећати се са поштовањем Бога, следовати савести и наоружати се трпљењем са надом. То није много – семе свега. Да вас благослови Господ, тако се настројите и стојите у том расположењу.“ [5]
Како је све то важно! И заиста, код нас се чешће од свега успоставља неправилан поглед на себе, на Бога, на свет који нас окружује, што се уму увек представља, да смо ми потпуно сами, да је око нас огромни хладни и туђи свет, а да је Бог негде далеко, далеко, негде иза високог неба, иза једва видљивих звезда, негде још бесконачно даље. Он, наравно, одатле, са висине све види, зна, али све тако – издалека, са висине.
Ми желимо да „следимо сенку“ Његову у блиском нам свету, да би некако оживели у свом срцу сећање на Њега. Ми гледамо на иконе, на нама приближени образ Његов, лик, насликан на дрвету бојама из камења, да би некако сабрали своја осећања у један зрак, усмерили га негде далеко у неизмериву даљину и нама се чини, да наша молитва мора да лети у ту бесконачну висину, негде тамо дуго да куца на наднебесна врата, преднебесног жртвеника, да би били услишени. Али наше молитвено обраћање Светима брзо достиже свој циљ, наши Свети Покровитељи, ако их орасположимо да се нас заступају, узимају наше молбе, полазе са њима (опет исто далеко-далеко, високо-високо) и тамо моле за нас...
Али заиста, све су то начини, који толико удаљено сликају сенку стварности. Несрећа је када ми саму реалност почињемо да мешамо са њеном сенком. Како је чамотно, млитаво, без радости, такво расположење, тим више што молитва наша и без тога, не може да има ревности и смелости.
И како се све мења, када се сетиш да је Бог овде, поред тебе, сасвим близу теби, ближе од свих и свега. Он је „около“ и „унутар“ – и свуда! Он је заиста овде, сада, у свој Својој пуноћи, у Три Лица – Отац, Син, Дух Свети! И Он не само да слуша моју молитву сада, већ чак и пре, него ја успем да је произнесем, зна моју мисао, пре него успем да је размотрим, облачећи је у речи.
Он је ближе мојој души, од мене самога. Он ме види боље, од мог унутрашњег ока, види ме скроз; као што ја могу да видим суд из прозрачног стакла на јаркој светлости, тако Он сада види целог мене овде, сада, у сваком трену мог постојања.
Он је заиста овде и свуда у свој Својој сили, слави и моћи!
И ми смо удаљени од Њега, не местом, не растојањем, не временом, већ само грубошћу, одебљаношћу, помраченошћу свог палог стања. Нама не допушта да Га видимо, славу Његову и сијање, груби, оземљани оквир душевности која робује праху, буквално као врећа од платна, као смиривајућа јакна, навучена на наше погорђено, узнесено „ја“.
Зато се и не треба устремљивати срцем и умом иза предела видљивог света, у „далеке висине“, да би тамо викали док нас Бог не чује, већ сабирати их у једно, усредсређивати се у само срце нашег живота, одатле смирено звати и дању и ноћу Онога, Који нам је ближе од свих и свега, Који је души неопходнији и жељенији од свих и свега.
Заиста, због тога смирено гледамо на иконе, да би ту, оборивши поглед, тражили Њега, Који је засијао сенком – боље, бљеснуо светлим лучем светлости кроз насликани бојама лик: тражити Га кроз дубину свог срца овде, у самој близини душе, у њеној области духа.
Зато се обраћамо ка Светима, просимо њихову помоћ, заступање, да се овде – у души - тим затвореним вратима, у која треба куцати непрестано, да се овде треба приближити тим затвореним вратима у нади, да ће се куцајућем отворити (уп. Матеј 7:8; Лука 11:10) и да Заступници могу да измоле најбрже њихово отварање. Али све је то овде, сасвим близу нашег срца!
„Царство је Божије унутра у вама (уп. Лука 17:21); уђи у клет своју и затворивши врата своја, помоли се тајно(уп. Матеј 6:6); и к њему ћемо доћи и к њему ћемо се настанити (уп. Јован 14: 23). Како је све близу, како поред нас – чини се – само да испружиш руку и да се дотакнеш. Како је то важно за оживљење духовног живота - осећање свеприсуства Божијег.
Вероватно је, овде кључ ка унутрашњем животу, овде и врата за њега.
[1] Свети Теофан Затворник: "Шта је духовни живот и како га живети" (У Србији као "Живети за вечност")
[2] Ibid 186-187.
[3] Ibid С. 188-190
[4] Ibid С. 185
''ЗНАЧАЈ СВЕТОГ ПИСМА''
Јер је реч Божија жива и делотворна,
оштрија од свакога двосеклога мача,
и продире све до раздиобе душе и духа,
зглобова и сржи,и суди намере и помисли
срца. (Јев 4,12)
Шта рећи о Светом Писму, Речи Божијој, живој и написаној! Да ли уопште људски разум може појмити необухватљивост и ширину Књиге над књигама? Да ли се Реч Божија може на одговарајући начин изразити човечанским језиком?
Речи Светог Писма никада не могу избледети без обзира на то што се изговарају на човековом језику. Јер човек је створен по образу и подобију Божијем и управо ова веза омогућава општење. А будући да је сам Бог благоизволео да говори човеку, сама људска реч задобија нову дубину и снагу, она се преображава. Пре свега, Свето Писмо или Библија,ј е Књига над књигама. То су свети списи богонадахнутих људи Божијих, у којима су они записали истине и тајне које је Бог открио људима. Свето Писмо је записано откривење Божије. Стари и Нови Завет се смешавају у један, надвременски Завет, и бришу се обележја њихове суштинске различитости. У Светом Писму је описано порекло, смисао и свршетак свега и свакога. Пошто је оно света историја целог света, особито Народа Божијег-Цркве, историја оваплоћеног Бога Слова, збирка бројних житија, пошто му је сваки делић повезан са нашим животом, оно нам никада не може досадити. Док га читамо, сам Христос говори свакоме поједином од нас, а читањем ми се молимо и причамо са Њим. Читање Писма усредсређује наш расејани ум и, ако се трудимо на очишћењу од страсти, дарује знање о Богу. Све што недостаје нашој души и духу, као и одговор на свако могуће питање налази се у Писму, а ако га не можемо наћи, прибегнимо помоћи Отаца. У Писму нема ништа неважно,свака реч је вечна истина, Свака прочитана реч је семе бачено у нашу душу, и оно неприметно и полагано прелази у природу душе, чистећи нас, освећујући и препорађајући. Јер, свака реч Писма је жива реч Божија и има моћ да лечи и телесна и духовна оболења. Све од апостолског доба па до ових наших последњих времена, Свето Писмо је служило и служи као оружје за изобличавање лажеучења и као чувар праве вере. Истинска тема читаве Библије јесте сам Господ Христос и Његова Света Црква, а не нације и друштва, нити небо и земља. Чињеница је да су Божији Свети људи слушали Реч свога Господа и изражавали је речима свог сопственог језика. Овде лежи чудо и тајна Библије: Библија је Реч Божија на људском језику. Као увек савремена и никад застарела, Библија је, за Свете Оце првенствено била хрисолошка и христоцентрична, то јест месијанска и есхатолошка књига и Свети Оци су центар, смисао и пуноћу свег садржаја Библије видели у самом Сину Божијем, Васкрслом Христу. Слободно се може рећи да је Свето Писмо, и у центру њега и на врху његовом Јеванђеље Христово неодвојиво од Спаситеља Христа, који је увек у Телу Своме и са Телом Својим, које је Црква, заједница Бога Слова и словесне деце Божије.
Значај Светог Писма
О дубино богатства и премудрости
и разума Божијега! Како су
неиспитиви судови његови и
неистраживи путеви његови...
јер је од Њега и кроз Њега и ради
Њега све. Њему слава у векове.Амин
(Рим 11,33.36)
Свето Писмо није тек књига, већ живот, и можемо га појмити једино ако га живимо - чини да би разумео! Са Писмом упоређуј и оцењуј не само своје поступке, већ и мисли и жеље.Тако се стиче трезвеност. Реч Светог Писма је правило живота, мишљења и делања. Библија није обична књига и обични књижевни споменик прошлости. Свето Писмо је Реч Божија, Откровење човеку о Богу, свету и самом човеку и смислу његовог живота и света.
Кључ за разумевање Светог Писма Старог и Новог Завета, као и за разумевање целокупне постојеће стварности, њеног настанка и њеног есхатона јесте Оваплоћење Бога Логоса, чија је реално присутна ''плот'' у сваком библијском символу. Свака реч Светог Писма чудотворно делује на душе верних,често се њена снага претаче и у народну песму и причу. Свето Писмо је жива и делатна, истинита и спасоносна Реч Божија.
Свети оци запажају да је Свето Писмо пре свега литургијска књига за литургијску (то јест есхатолошку) заједницу. Зато ми православни Свето Писмо слушамо и разумевамо најбоље у контексту Свете Евхаристије(Литургије), дакле у контексту живе црквене заједнице литургијски окупљане и сједињаване у Месији-Богочовеку Христу, благодаћу Светога Духа, на славу Бога Оца. Свето Писмо је првенствено и настало као текст једне живе заједнице и остало је као књига сведочанства заједништва, и заједнице Бога и људи у Цркви, која је Тело Христово, то јест есхатолошка заједница људи са Богом у Духу Светоме. Сабирна и саборна Личност те заједнице јесте Месија-Христос. Црква је једина гаранција правог и пуног поимања Светог Писма, које је само по себи свештена литургијска књига новозаветне Цркве, и само у Цркви се може схватити. Библија је заиста жива Реч Божија, али Књига стоји на сведочењу Цркве која је очигледно, установила и ауторизовала канон Библије. Свето Писмо је, као књига, било састављено у заједници и била је намењена првенствено за саздавање те заједнице. Књига и Црква се не могу раздвајати! Уосталом, Свето Писмо, и Старог и Новог Завета, било је одувек првенствено богослужбена књига ,и само унутар литургијског сабрања и богослужења народа Божијег оно звучи својим правим гласом. Богослужење је окренуто лицем Богу и Есхатону=Царству, а то је и Свето Писмо као жива Реч Божија. Зато тако треба и читати, и схватити, и созерцавати Свето Писмо. Свето Писмо је за Оце било вечно и универзално Откривење, Откривење Месије, Откривење Господа Христа, Који је дошао да оствари и испуни Закон и Пророке. Свето Писмо уистину јесте Реч Божија, Божанска порука свим поколењима, а Господ наш Исус Христос јесте Алфа и Омега Светога Писма, и Врхунац и Жижа Библије. Стари и Нови Завет су органски повезани у Личности Христовој, и сам Христос припада и Старом и Новом Завету. Христос је Испунитељ Старога Завета и истим чином којим испуњава Закон и Пророке, Он започиње и Нови, и на тај начин јесте крајњи испунитељ оба Завета, то јест целине. Христос је само средиште Библије, управо због тога што Он јесте-Почетак и Крај. Без Христа све у Светом Писму остаје као загонетка и сенка неке друге нама неразумљиве стварности, зато је Христос као Месија=Богочовек кључ за разумевање свега што је у Библији, али и свега у целокупној творевиној Божијој.То је главна динамичка карактеристика Светог Писма, месијанска, христолошка, есхатолошка усмереност Светог Писма;то је тај динамизам библијски који је уствари теофанијског, литургијског, христолошког духа и карактера и садржаја. Оговор за право и потпуно тумачење Светог Писма јесте управо Свети Дух, јер је Свето Писмо и настало као пророштво Духа (2Пт 1,21) и само је у Духу Утешитељу могуће ући у пуни и прави смисао непролазних речи, истина факата и тајни Божијих које су изречене и описане у Библији.(Јн 16,13;14,26)Целокупна Библија јесте књига људске историје, али и Божије историје са нама и међу нама. Свето Писмо је богооткривена Реч и сведочанство о Месији, Сину Божијем и Сину Човечијем,о Христу.
Речи Светог Писма, макар оне и прихватале ограничење по слову(као записана), и завршавале се заједно са историјским временом писања, оне остају заувек необухватне, зато што и Бог, Који је говорио те речи, неограничен је и необухватив по суштини. Библија је својеврсно Откривење Божије и оно што се уствари открива јесте Божија брига за човека. Читава Библија је уствари зборник поучних примера,тајанствених символа, који указују на надвременску и вечну Истину. Употреба Старог Завета у Цркви Христовој би пре свега требало да буде историјска. Ипак,та историја јесте свештена историја, дакле не историја разних људских убеђења и развоја тих убеђења, већ историја величанствених дела Божијих(Псал 103,24). И та дела нису случајна уплитања Божијег прста у живот човеков. Бог је Својим делима водио и руководио Изабрани народ ка Истоку, ка највишем циљу,ка Христу. Без обзира на то што су старозаветни пророци Божанску Реч искључиво објавили Изабраном народу, Свето Писмо, је било вечно и универзално Откривење упућено свим народима.
Из свега горе наведеног можемо слободно закључити да је Библија изнад свега Света Књига о Помазанику Господњем и Његовој будућој свеобухватној Тајни,у којој је сагледавана сва судбина света и човека, те је зато сва Библија окренута есхатологији. Једном речју,то је књига о Христу,у Коме се обједињује и испуњују сва Божанска икономија(=домострој)од стварања света па до вечног живота и Царства Небеског. Сам Исус Христос, Син Божији и Син Човечији, као Богочовек, јесте Алфа и Омега свеукупног Светог Писма, врхунац и средишњи чвор Библије, коначно откривење Бога, Господа Христа - смисла свих светова. ''Слабост'' Светог Писма је у томе што, када му се приближиш и упознаш га, оно ти се не намеће, па чак ни својом истином и вечном правдом, која је сам Христос-Мудрост Божија.
У свакој црти Слова Божијег, скрива се непролазна светлост. Свето Писмо није само реч о Богу него сама Реч Божија, и није само реч једном изречена и записана: она је делатна и делотворна реч (Јев 4,12), која дејствује сада,свагда и кроза све векове.Амин
Како треба читати Свето Писмо ?
Нека се не раставља од уста
твојих књига овог закона,него
размишљај о њему дан и ноћ,
да држиш и твориш све како је у
њему написано;јер ћеш тада бити
срећан на путевима својим и тада
ћеш напредовати. (Ис.Н. 1,8)
Свето Писмо није књига већ живот и треба га читати молитвено са страхопоштовањем, јер се у свакој Речи Божијој крије по кап вечне истине, које заједно сачињавају безобални океан вечне Истине. Све што је људима потребно Бог је казао у Светом Писму. Свето Писмо се најбоље и најлакше разуме кад му се приступа са молитвом и у оквирима богослужења. У Спаситељевим речима се налази сок бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и васкрсава је у вечни живот.
Читању Светог Писма треба да предходи скрушена молитва, пуна вере и љубави према Христу, да нам Господ отвори духовне очи и испуни срце благодаћу, да осетимо и схватимо истину и живот написаних речи. Древни хришћански обичај је да се пре узимања Свете Књиге руке оперу, те да жене за време читања имају покривену главу, а мушкарци откривену. Свето Оци препоручују читање у осами, стојећи или клечећи. Оно треба да буде упорно, и да се чита што је могуће више, тако да нам се ум,како кажу, купа у Светом Писму.
Главно је читај Свето Писмо што више и што чешће. Што разум не разуме, срце ће осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце не осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божје по души својој: а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ће се обистинити Спаситељева реч о човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк. 4, 26-29). Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (1 Кор. 3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.
Пратимо како су повезана читања из Старог и Новог завета на службама Божијим, користимо православне унакрсне упуте које повезују различите делове Светог Писма, гледајмо на свакој страници Христа. Ипак, будимо свесни да никада нећемо моћи све разумети и продрети у све дубине божанствене Речи. Сразмерно чистоти душе, јавља јој се Бог, откривајући јој Божију реч, која је за плотске очи прикривена непрозирном завесом људске речи. Док су западни научници, надахнути духом безакоња и прелести, исецкали Писмо на комадиће, баш као што су њихови очеви - мучитељи хришћана - секли светитеље, православни Књигу посматрају као нераздељиву целину. Док првим више ништа није јасно и све им поставке бивају убрзо оборене, другим Бог све потребно разјашњава и утврђује их у вери. Ми читамо увек у заједништву са свим члановима Тела Христовог, по свим крајевима света и кроз сва поколења. Живећи по Светом Писму, биће нам лако и да памтимо његове стихове, који иначе тешко остају у срцу. Учење Писма наизуст је бескорисно и штетно ако то није пропраћено животом по њему.
У свакој речи Светог Писма има више вечности и непролазности него ли у целом небу и целој земљи.Зато је и сам Христос рекао да ће и небо и земља проћи,али речи Његове неће проћи(Мт. 24,35).То значи да се у речима Светог Писма налази живи Бог, зато не могу проћи. Уколико их човек усвоји, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила, која обесмрћује човека и чини га вечним. Свето Писмо треба увек читати изнова, зато што је Реч Божија увек савремена, никад не стари, баш онако како су га читали светитељи. Господе Човекољубиви,помози нам личити бар на оне који личе на Тебе.Теби слава и хвала кроза све векове.Амин
Мисли Светих Отаца о Светом Писму
Све је Писмо богонадахнуто,и
корисно за учење,за карање,за
исправљање,за васпитавање у
праведности... (2Тим 3,16)
Свети Григорије Богослов – Свето Писмо је море које може да преплива јагње, а да се удави слон.
Свети Иларије – Писмо није у читању, већ у поимању.
Свети Максим Исповедник – Речи Светог Писма јесу хаљине Логосове, а смисао њихов јесте тело Логоса(Христа). Речима се Он покрива, а кроз смисао њихов открива се.
Свети Григорије Чудотворац – Библија је - ово видљиво, Христос је - оно(у Њој) богословљено.
Свети Кирило Александријски – Сав циљ богонадахнутог писма гледа у тајну Христову...јер је свршетак Закона и Пророка - Христос.
Свети Николај Српски – Библија је: епопеја над епопејама, Књига над књигама и историја над историјама.
Свети Иринеј Лионски – Син Божији је посејан свуда у Светом Писму.
Свети Атанасије Велики – Целокупно Божанско Писмо је учитељ врлине и истинске вере.
Свети Ефрем Синајски – Речи Светог Писма читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем.
Блажени Августин – Нови Завет у Старом се скрива, Стари Завет у Новом се открива.
Свети Игњатије – Мени су архиве (библијска документа) Исус Христос: неприкосновени архив је крст Његов и смрт и васкрсење Његово и вера у Њега и кроз Њега...
Свети Симеон Нови Богослов – Свето Писмо не можемо сами ни да појмимо и објаснимо без руководећег нас и просвећујућег Духа Светога Животворца
Свети Максим Исповедник – Тајна Оваплоћења Логоса(Христа) садржи значење свих загонетки и образаца у Светом Писму и познања свих видљивих створења. И онај ко позна тајну крста и погреба, тај је познао и силу Васкрсења, тај је познао циљ ради којег је Бог све претходно створио.
Свети Николај Српски – Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч.
оштрија од свакога двосеклога мача,
и продире све до раздиобе душе и духа,
зглобова и сржи,и суди намере и помисли
срца. (Јев 4,12)
Шта рећи о Светом Писму, Речи Божијој, живој и написаној! Да ли уопште људски разум може појмити необухватљивост и ширину Књиге над књигама? Да ли се Реч Божија може на одговарајући начин изразити човечанским језиком?
Речи Светог Писма никада не могу избледети без обзира на то што се изговарају на човековом језику. Јер човек је створен по образу и подобију Божијем и управо ова веза омогућава општење. А будући да је сам Бог благоизволео да говори човеку, сама људска реч задобија нову дубину и снагу, она се преображава. Пре свега, Свето Писмо или Библија,ј е Књига над књигама. То су свети списи богонадахнутих људи Божијих, у којима су они записали истине и тајне које је Бог открио људима. Свето Писмо је записано откривење Божије. Стари и Нови Завет се смешавају у један, надвременски Завет, и бришу се обележја њихове суштинске различитости. У Светом Писму је описано порекло, смисао и свршетак свега и свакога. Пошто је оно света историја целог света, особито Народа Божијег-Цркве, историја оваплоћеног Бога Слова, збирка бројних житија, пошто му је сваки делић повезан са нашим животом, оно нам никада не може досадити. Док га читамо, сам Христос говори свакоме поједином од нас, а читањем ми се молимо и причамо са Њим. Читање Писма усредсређује наш расејани ум и, ако се трудимо на очишћењу од страсти, дарује знање о Богу. Све што недостаје нашој души и духу, као и одговор на свако могуће питање налази се у Писму, а ако га не можемо наћи, прибегнимо помоћи Отаца. У Писму нема ништа неважно,свака реч је вечна истина, Свака прочитана реч је семе бачено у нашу душу, и оно неприметно и полагано прелази у природу душе, чистећи нас, освећујући и препорађајући. Јер, свака реч Писма је жива реч Божија и има моћ да лечи и телесна и духовна оболења. Све од апостолског доба па до ових наших последњих времена, Свето Писмо је служило и служи као оружје за изобличавање лажеучења и као чувар праве вере. Истинска тема читаве Библије јесте сам Господ Христос и Његова Света Црква, а не нације и друштва, нити небо и земља. Чињеница је да су Божији Свети људи слушали Реч свога Господа и изражавали је речима свог сопственог језика. Овде лежи чудо и тајна Библије: Библија је Реч Божија на људском језику. Као увек савремена и никад застарела, Библија је, за Свете Оце првенствено била хрисолошка и христоцентрична, то јест месијанска и есхатолошка књига и Свети Оци су центар, смисао и пуноћу свег садржаја Библије видели у самом Сину Божијем, Васкрслом Христу. Слободно се може рећи да је Свето Писмо, и у центру њега и на врху његовом Јеванђеље Христово неодвојиво од Спаситеља Христа, који је увек у Телу Своме и са Телом Својим, које је Црква, заједница Бога Слова и словесне деце Божије.
Значај Светог Писма
О дубино богатства и премудрости
и разума Божијега! Како су
неиспитиви судови његови и
неистраживи путеви његови...
јер је од Њега и кроз Њега и ради
Њега све. Њему слава у векове.Амин
(Рим 11,33.36)
Свето Писмо није тек књига, већ живот, и можемо га појмити једино ако га живимо - чини да би разумео! Са Писмом упоређуј и оцењуј не само своје поступке, већ и мисли и жеље.Тако се стиче трезвеност. Реч Светог Писма је правило живота, мишљења и делања. Библија није обична књига и обични књижевни споменик прошлости. Свето Писмо је Реч Божија, Откровење човеку о Богу, свету и самом човеку и смислу његовог живота и света.
Кључ за разумевање Светог Писма Старог и Новог Завета, као и за разумевање целокупне постојеће стварности, њеног настанка и њеног есхатона јесте Оваплоћење Бога Логоса, чија је реално присутна ''плот'' у сваком библијском символу. Свака реч Светог Писма чудотворно делује на душе верних,често се њена снага претаче и у народну песму и причу. Свето Писмо је жива и делатна, истинита и спасоносна Реч Божија.
Свети оци запажају да је Свето Писмо пре свега литургијска књига за литургијску (то јест есхатолошку) заједницу. Зато ми православни Свето Писмо слушамо и разумевамо најбоље у контексту Свете Евхаристије(Литургије), дакле у контексту живе црквене заједнице литургијски окупљане и сједињаване у Месији-Богочовеку Христу, благодаћу Светога Духа, на славу Бога Оца. Свето Писмо је првенствено и настало као текст једне живе заједнице и остало је као књига сведочанства заједништва, и заједнице Бога и људи у Цркви, која је Тело Христово, то јест есхатолошка заједница људи са Богом у Духу Светоме. Сабирна и саборна Личност те заједнице јесте Месија-Христос. Црква је једина гаранција правог и пуног поимања Светог Писма, које је само по себи свештена литургијска књига новозаветне Цркве, и само у Цркви се може схватити. Библија је заиста жива Реч Божија, али Књига стоји на сведочењу Цркве која је очигледно, установила и ауторизовала канон Библије. Свето Писмо је, као књига, било састављено у заједници и била је намењена првенствено за саздавање те заједнице. Књига и Црква се не могу раздвајати! Уосталом, Свето Писмо, и Старог и Новог Завета, било је одувек првенствено богослужбена књига ,и само унутар литургијског сабрања и богослужења народа Божијег оно звучи својим правим гласом. Богослужење је окренуто лицем Богу и Есхатону=Царству, а то је и Свето Писмо као жива Реч Божија. Зато тако треба и читати, и схватити, и созерцавати Свето Писмо. Свето Писмо је за Оце било вечно и универзално Откривење, Откривење Месије, Откривење Господа Христа, Који је дошао да оствари и испуни Закон и Пророке. Свето Писмо уистину јесте Реч Божија, Божанска порука свим поколењима, а Господ наш Исус Христос јесте Алфа и Омега Светога Писма, и Врхунац и Жижа Библије. Стари и Нови Завет су органски повезани у Личности Христовој, и сам Христос припада и Старом и Новом Завету. Христос је Испунитељ Старога Завета и истим чином којим испуњава Закон и Пророке, Он започиње и Нови, и на тај начин јесте крајњи испунитељ оба Завета, то јест целине. Христос је само средиште Библије, управо због тога што Он јесте-Почетак и Крај. Без Христа све у Светом Писму остаје као загонетка и сенка неке друге нама неразумљиве стварности, зато је Христос као Месија=Богочовек кључ за разумевање свега што је у Библији, али и свега у целокупној творевиној Божијој.То је главна динамичка карактеристика Светог Писма, месијанска, христолошка, есхатолошка усмереност Светог Писма;то је тај динамизам библијски који је уствари теофанијског, литургијског, христолошког духа и карактера и садржаја. Оговор за право и потпуно тумачење Светог Писма јесте управо Свети Дух, јер је Свето Писмо и настало као пророштво Духа (2Пт 1,21) и само је у Духу Утешитељу могуће ући у пуни и прави смисао непролазних речи, истина факата и тајни Божијих које су изречене и описане у Библији.(Јн 16,13;14,26)Целокупна Библија јесте књига људске историје, али и Божије историје са нама и међу нама. Свето Писмо је богооткривена Реч и сведочанство о Месији, Сину Божијем и Сину Човечијем,о Христу.
Речи Светог Писма, макар оне и прихватале ограничење по слову(као записана), и завршавале се заједно са историјским временом писања, оне остају заувек необухватне, зато што и Бог, Који је говорио те речи, неограничен је и необухватив по суштини. Библија је својеврсно Откривење Божије и оно што се уствари открива јесте Божија брига за човека. Читава Библија је уствари зборник поучних примера,тајанствених символа, који указују на надвременску и вечну Истину. Употреба Старог Завета у Цркви Христовој би пре свега требало да буде историјска. Ипак,та историја јесте свештена историја, дакле не историја разних људских убеђења и развоја тих убеђења, већ историја величанствених дела Божијих(Псал 103,24). И та дела нису случајна уплитања Божијег прста у живот човеков. Бог је Својим делима водио и руководио Изабрани народ ка Истоку, ка највишем циљу,ка Христу. Без обзира на то што су старозаветни пророци Божанску Реч искључиво објавили Изабраном народу, Свето Писмо, је било вечно и универзално Откривење упућено свим народима.
Из свега горе наведеног можемо слободно закључити да је Библија изнад свега Света Књига о Помазанику Господњем и Његовој будућој свеобухватној Тајни,у којој је сагледавана сва судбина света и човека, те је зато сва Библија окренута есхатологији. Једном речју,то је књига о Христу,у Коме се обједињује и испуњују сва Божанска икономија(=домострој)од стварања света па до вечног живота и Царства Небеског. Сам Исус Христос, Син Божији и Син Човечији, као Богочовек, јесте Алфа и Омега свеукупног Светог Писма, врхунац и средишњи чвор Библије, коначно откривење Бога, Господа Христа - смисла свих светова. ''Слабост'' Светог Писма је у томе што, када му се приближиш и упознаш га, оно ти се не намеће, па чак ни својом истином и вечном правдом, која је сам Христос-Мудрост Божија.
У свакој црти Слова Божијег, скрива се непролазна светлост. Свето Писмо није само реч о Богу него сама Реч Божија, и није само реч једном изречена и записана: она је делатна и делотворна реч (Јев 4,12), која дејствује сада,свагда и кроза све векове.Амин
Како треба читати Свето Писмо ?
Нека се не раставља од уста
твојих књига овог закона,него
размишљај о њему дан и ноћ,
да држиш и твориш све како је у
њему написано;јер ћеш тада бити
срећан на путевима својим и тада
ћеш напредовати. (Ис.Н. 1,8)
Свето Писмо није књига већ живот и треба га читати молитвено са страхопоштовањем, јер се у свакој Речи Божијој крије по кап вечне истине, које заједно сачињавају безобални океан вечне Истине. Све што је људима потребно Бог је казао у Светом Писму. Свето Писмо се најбоље и најлакше разуме кад му се приступа са молитвом и у оквирима богослужења. У Спаситељевим речима се налази сок бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и васкрсава је у вечни живот.
Читању Светог Писма треба да предходи скрушена молитва, пуна вере и љубави према Христу, да нам Господ отвори духовне очи и испуни срце благодаћу, да осетимо и схватимо истину и живот написаних речи. Древни хришћански обичај је да се пре узимања Свете Књиге руке оперу, те да жене за време читања имају покривену главу, а мушкарци откривену. Свето Оци препоручују читање у осами, стојећи или клечећи. Оно треба да буде упорно, и да се чита што је могуће више, тако да нам се ум,како кажу, купа у Светом Писму.
Главно је читај Свето Писмо што више и што чешће. Што разум не разуме, срце ће осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце не осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божје по души својој: а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ће се обистинити Спаситељева реч о човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк. 4, 26-29). Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (1 Кор. 3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.
Пратимо како су повезана читања из Старог и Новог завета на службама Божијим, користимо православне унакрсне упуте које повезују различите делове Светог Писма, гледајмо на свакој страници Христа. Ипак, будимо свесни да никада нећемо моћи све разумети и продрети у све дубине божанствене Речи. Сразмерно чистоти душе, јавља јој се Бог, откривајући јој Божију реч, која је за плотске очи прикривена непрозирном завесом људске речи. Док су западни научници, надахнути духом безакоња и прелести, исецкали Писмо на комадиће, баш као што су њихови очеви - мучитељи хришћана - секли светитеље, православни Књигу посматрају као нераздељиву целину. Док првим више ништа није јасно и све им поставке бивају убрзо оборене, другим Бог све потребно разјашњава и утврђује их у вери. Ми читамо увек у заједништву са свим члановима Тела Христовог, по свим крајевима света и кроз сва поколења. Живећи по Светом Писму, биће нам лако и да памтимо његове стихове, који иначе тешко остају у срцу. Учење Писма наизуст је бескорисно и штетно ако то није пропраћено животом по њему.
У свакој речи Светог Писма има више вечности и непролазности него ли у целом небу и целој земљи.Зато је и сам Христос рекао да ће и небо и земља проћи,али речи Његове неће проћи(Мт. 24,35).То значи да се у речима Светог Писма налази живи Бог, зато не могу проћи. Уколико их човек усвоји, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила, која обесмрћује човека и чини га вечним. Свето Писмо треба увек читати изнова, зато што је Реч Божија увек савремена, никад не стари, баш онако како су га читали светитељи. Господе Човекољубиви,помози нам личити бар на оне који личе на Тебе.Теби слава и хвала кроза све векове.Амин
Мисли Светих Отаца о Светом Писму
Све је Писмо богонадахнуто,и
корисно за учење,за карање,за
исправљање,за васпитавање у
праведности... (2Тим 3,16)
Свети Григорије Богослов – Свето Писмо је море које може да преплива јагње, а да се удави слон.
Свети Иларије – Писмо није у читању, већ у поимању.
Свети Максим Исповедник – Речи Светог Писма јесу хаљине Логосове, а смисао њихов јесте тело Логоса(Христа). Речима се Он покрива, а кроз смисао њихов открива се.
Свети Григорије Чудотворац – Библија је - ово видљиво, Христос је - оно(у Њој) богословљено.
Свети Кирило Александријски – Сав циљ богонадахнутог писма гледа у тајну Христову...јер је свршетак Закона и Пророка - Христос.
Свети Николај Српски – Библија је: епопеја над епопејама, Књига над књигама и историја над историјама.
Свети Иринеј Лионски – Син Божији је посејан свуда у Светом Писму.
Свети Атанасије Велики – Целокупно Божанско Писмо је учитељ врлине и истинске вере.
Свети Ефрем Синајски – Речи Светог Писма читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем.
Блажени Августин – Нови Завет у Старом се скрива, Стари Завет у Новом се открива.
Свети Игњатије – Мени су архиве (библијска документа) Исус Христос: неприкосновени архив је крст Његов и смрт и васкрсење Његово и вера у Њега и кроз Њега...
Свети Симеон Нови Богослов – Свето Писмо не можемо сами ни да појмимо и објаснимо без руководећег нас и просвећујућег Духа Светога Животворца
Свети Максим Исповедник – Тајна Оваплоћења Логоса(Христа) садржи значење свих загонетки и образаца у Светом Писму и познања свих видљивих створења. И онај ко позна тајну крста и погреба, тај је познао и силу Васкрсења, тај је познао циљ ради којег је Бог све претходно створио.
Свети Николај Српски – Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч.
Пријавите се на:
Постови (Atom)